KOMENTAR ŽALE SE NA TRUMPA, ALI ON JE POČETNIK U OD­NO­SU NA LATINOAMER­IČKE POPULISTE

Poslovni Dnevnik - - Svijet - KENNETH ROGOFF re­dak­ci­[email protected]­lov­ni.hr

DA JE NA­VEO I OS­TA­LE PO­RE­ZE, BIO BI DULJI POPIS NE­GO POPIS JE­LA NA JELOVNIKU

Ko­ris­nik ama­ra­na­nab na čla­nak o po­pi­su po­re­za ko­je pla­ća ugos­ti­telj

PRE­MA STAROJ POSLOVICI, BRAZIL, SA SVO­JIM OBILNIM PRIRODNIM RESURSIMA I TALENTIRAN­IM LJUDIMA, ‘ZEMLJA JE BU­DUĆ­NOS­TI – I UVI­JEK ĆE TO BI­TI’

Ka­da bi svi auto­krat­ski vo­đe bi­li jed­na­ko kom­pe­tent­ni kao što je bio po­koj­ni Lee Ku­an Yew, os­ni­vač Sin­ga­pu­ra, ne­dav­ni po­li­tič­ki do­ga­đa­ji u obje Ame­ri­ke mo­žda ne bi bi­li to­li­ko za­bri­nja­va­ju­ći. Na ža­lost, to ni­je ta­ko, oso­bi­to što se ti­če po­pu­lis­ta u Mek­si­ku, Bra­zi­lu i Ar­gen­ti­ni

Ia­ko ame­rič­ki pred­sjed­nik Do­nald Trump obič­no za­uz­me ve­ći­nu no­vin­skih nas­lo­va, on baš i ni­je glo­bal­na iz­nim­ka. Po­pu­lis­tič­ki auto­kra­ti uži­va­ju u za­pa­nju­ju­ćem us­po­nu na vlast u zem­lja­ma diljem svi­je­ta, a taj trend nig­dje ni­je iz­ra­že­ni­ji ne­go u La­tin­skoj Ame­ri­ci na­kon iz­bo­ra li­je­vo ori­jen­ti­ra­nog mek­sič­kog pred­sjed­ni­ka, An­drésa Ma­nu­ela Lópe­za Obra­do­ra (AMLO) i bra­zil­skog kraj­nje des­nog pred­sjed­ni­ka Ja­ira Bol­so­na­ra. Ame­ri­kan­ci se s pra­vom žale na Trum­po­ve auto­krat­ske sklo­nos­ti, ali, ka­ko bi ih pod­sje­tio biv­ši či­le­an­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja An­drés Ve­las­co, Trump je tek početnik u us­po­red­bi s la­ti­no­ame­rič­kim po­pu­lis­ti­ma. To za­si­gur­no ne

da će mek­sič­ko i bra­zil­sko gos­po­dar­stvo di­je­li­ti is­tu sud­bi­nu s Ve­ne­zu­elom pod Hu­gom Cháve­zom i nje­go­vim tre­nu­tač­nim moć­ni­kom, Ni­colásom Ma­du­rom. Chávez i Maduro us­pje­li su se do­mo­ći naj­bo­ga­ti­je latinoamer­ičke zem­lje – u ko­joj se na­la­zi jed­na če­t­vr­ti­na do­ka­za­nih svjet­skih re­zer­vi naf­te – i pretvoriti je u beznadežan slučaj s in­fla­ci­jom pre­ko 1,000.000% i sto­pom si­ro­maš­tva ko­ja pre­ma­šu­je 90%.

Ne mo­že pro­tiv ko­rup­ci­je

Ne­pri­li­ke Ve­ne­zu­ele ni­su u to­li­koj mje­ri uz­ro­ko­va­ne gos­po­dar­skim sank­ci­ja­ma Trum­po­vog raz­dob­lja ko­li­ko nje­nim vlas­ti­tim po­pu­lis­tič­kim vo­đa­ma. Ta zemlja ide si­laz­nom pu­ta­njom već go­di­na­ma, pri če­mu je pad nje­nih so­ci­jal­nih i eko­nom­skih po­ka­za­te­lja uve­li­ke pret­ho­dio Trum­po­voj ad­mi­nis­tra­ci­ji.

López Obra­dor AMLO, po­put ka­riz­ma­tič­nog Cháve­za pri­je dva de­set­lje­ća, iz­ne­na­da je i od­luč­no proš­le go­di­ne pre­uzeo duž­nost s obe­ća­njem da će po­bolj­ša­ti ži­vot obič­nim ljudima. Jed­na od nje­go­vih pr­vih služ­be­nih rad­nji bi­la je pre­ki­da­nje iz­grad­nje očaj­nič­ki po­treb­ne nove zrač­ne lu­ke u Mexi­co Cityju, ia­ko je 30% tog pro­jek­ta već bi­lo za­vr­še­no, s iz­li­kom da su zrač­ni pri­je­voz­ni­ci na­mi­je­nje­ni bo­ga­ta­ši­ma. Ta­da je po­kre­nuo pro­jekt nove zrač­ne lu­ke na ne­prak­tič­noj uda­lje­ni­joj pla­nin­skoj lo­ka­ci­ji, na ko­joj ima još ma­nju šan­su da bu­de za­vr­šen.

Ia­ko je AMLO vo­dio kam­pa­nju s obe­ća­njem da će pre­ki­nu­ti ko­rup­ci­ju, nje­go­va vla­da iz­bje­ga­va kon­ku­rent­ni na­tje­čaj­ni pos­tu­pak u pre­ko 70% ugo­vo­ra ko­je je do­di­je­li­la. Po­put Trumpa, on od­ba­cu­je me­dij­ske kri­ti­ča­re kao “laž­ne vi­jes­ti” i upo­zo­ra­va re­por­te­re na “do­bro po­na­ša­nje” ili “zna­te što će vam se do­go­di­ti”. Me­đu­tim, glo­bal­ne inves­ti­to­re ohra­bru­je či­nje­ni­ca da je AMLO os­ta­vio sre­diš­nju ban­ku na mi­ru, ba­rem do sa­da.

Pro­ma­tra­ju­ći Trumpa ka­ko okre­će ve­ne­zu­elan­sku tra­ge­di­ju u svo­ju po­li­tič­ku ko­rist, vanj­skim pro­ma­tra­či­ma ko­ji bi mo­gli su­osje­ća­ti s AMLO­vim so­ci­ja­lis­tič­kim am­bi­ci­ja­ma bi­lo bi mu­dro da bu­du oprez­ni.

I dok AMLO pred­stav­lja pri­jet­nju za dru­go naj­ve­će la­ti­no­ame­rič­ko gos­po­dar­stvo, Bol­so­na­ro ugro­ža­va naj­ve­će la­ti­no­ame­rič­ko gos­po­dar­stvo. Pre­ma tuž­noj staroj poslovici, Brazil, sa svo­jim obilnim prirodnim resursima i talentiran­im ljudima, “zemlja je bu­duć­nos­ti – i uvi­jek će to bi­ti”.

Njen no­vi pred­sjed­nik, biv­ši voj­ni za­po­vjed­nik ko­ji že­li na­oru­ža­ti puk i srav­ni­ti sa zem­ljom ve­li­ke po­vr­ši­ne Ama­zo­ne (što bi zna­čaj­no ubr­za­lo glo­bal­no za­top­lje­nje), pos­tao je uz­ro­kom pro­s­vje­da stu­de­na­ta, oko­li­šta­ra­ca i ak­ti­vis­ta za pra­va ho­mo­sek­su­ala­ca. Oče­ku­ju­ći pro­s­vje­de ogrom­nih raz­mje­ra, ne­dav­no je ot­ka­zao put u New York na­kon što je pri­mio za­jed­lji­ve kri­ti­ke od nje­go­vog gra­do­na­čel­ni­ka, Bil­la de Bla­sio.

Stva­ri ni­su pu­no bo­lje ni­ti kod ku­će. Pos­to­tak odo­bra­va­nja Bol­so­na­ra pre­po­lo­vio se od ka­da je pre­uzeo duž­nost po­čet­kom go­di­ne. Ra­ni skan­da­li uka­zu­ju na to da on za­si­gur­no ne­će mo­ći raš­čis­ti­ti en­dem­sku ko­rup­ci­ju ko­ja dje­lu­je po­gub­no po uprav­lja­nje Bra­zi­lom, a ka­mo­li po­ka­za­ti vje­šti­ne za iz­grad­nju ko­ali­ci­je ko­ja je po­treb­na za pro­ved­bu am­bi­ci­oz­nog pro­gra­ma eko­nom­ske re­for­me nje­go­ve vla­de.

Da stva­ri bu­du još go­re, Ar­gen­ti­na, tre­će po ve­li­či­ni la­ti­no­ame­rič­ko gos­po­dar­stvo, tre­nu­tač­no je su­oče­na s iz­gle­di­ma po­vrat­ka na ko­rum­pi­ra­nu auto­krat­sku so­ci­ja­lis­tič­ku vla­da­vi­nu na­kon pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra slje­de­ćeg lis­to­pa­da.

Krah de­viz­nog te­ča­ja

Tre­nu­tač­ni pred­sjed­nik te zem­lje, Ma­uri­cio Ma­cri, pre­uzeo je duž­nost 2015. go­di­ne, obe­ćav­ši po­vra­tak na eko­nom­sku raz­bo­ri­tost na­kon što su biv­ši pred­sjed­nik Nes­tor Kir­c­h­ner i nje­go­va na­s­ljed­ni­ca/su­pru­ga Cris­ti­na Fer­nán­dez de Kir­c­h­ner, po­tra­ti­li do­bro­bi­ti pro­cva­ta iz­vo­za po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­da u ra­nim 2000ima. Ipak Ma­cri, ko­ji je nas­li­je­dio iz­u­zet­no te­šku si­tu­aci­ju, pri­je sve­ga ve­li­ki pro­ra­čun­ski de­fi­cit i ogra­ni­če­nu spo­sob­nost zaduživanj­a, ta­ko­đer je na­pra­vio ne­ko­li­ko ključ­nih po­gre­ša­ka.

Ka­ko bi sni­zio in­fla­ci­ju, ko­ja je vje­ro­jat­no do­seg­nu­la oko 30%, Ma­cri­je­va vla­da po­ku­ša­la je us­po­ri­ti sto­pu ras­ta nov­ca i pro­na­ći al­ter­na­tiv­ne iz­vo­re fi­nan­ci­ra­nja. Me­đu­tim, duž­nos­ni­ci su iz­a­bra­li po­uz­da­ti se u krat­ko­roč­no za­du­ži­va­nje u stra­noj va­lu­ti ­ do­la­ri­ma (kla­sič­na po­gre­ška), pa se Ar­gen­ti­na usko­ro naš­la u po­ziz­na­či ci­ji u ko­joj ni­je mogla ot­pla­ti­ti svo­je du­go­ve. U ovom tre­nut­ku doš­lo je do kra­ha de­viz­nog te­ča­ja, in­fla­ci­ja je u po­ras­tu pre­ko 50%, a Kir­c­h­ne­ro­va stran­ka sprem­na je za po­nov­no pre­uzi­ma­nje vlas­ti.

Ka­da bi svi auto­krat­ski vo­đe bi­li jed­na­ko kom­pe­tent­ni kao što je bio po­koj­ni Lee Ku­an Yew, os­ni­vač Sin­ga­pu­ra, ne­dav­ni po­li­tič­ki do­ga­đa­ji u obje Ame­ri­ke mo­žda ne bi bi­li to­li­ko za­bri­nja­va­ju­ći. Na ža­lost, to ni­je ta­ko, oso­bi­to što se ti­če po­pu­lis­ta u Mek­si­ku, Bra­zi­lu i Ar­gen­ti­ni. Ka­ko sa­da sto­je stva­ri, či­ni se da će La­tin­ska Ame­ri­ka os­ta­ti regija bu­duć­nos­ti une­do­gled.

CHÁVEZ I MADURO US­PJE­LI SU VENEZUELU, NAJBOGATIJ­U LATINOAMER­IČKU ZEM­LJU, PRETVORITI U BEZNADEŽAN SLUČAJ

© Pro­ject Syn­di­ca­te, 2019.

*Kenneth Rogoff Biv­ši glav­ni eko­no­mist Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da, pro­fe­sor je eko­no­mi­je i jav­ne po­li­ti­ke na Sve­uči­li­štu u Har­var­du

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.