Ia­ko ima i do­brih rje­še­nja, ur­ba­nis­tič­ki je Ma kar­ska da­nas ar­hi­tek­ton­ski ka­os

Do­bro i su­vis­lo slo­že­ni ur­ba­nis­tič­ki plan mo­ra bi­ti te­melj i za ra­zvoj odr­ži­vog tu­riz­ma, na­ro­či­to zo­ne za ho­te­le, jer ho­te­li no­se tu­ri­zam neke zem­lje, a ne pri­vat­ni smje­štaj

Poslovni Dnevnik - - Turizam I Urbanizam - NA­TI­VE TIM PD I VL re­dak­ci­[email protected]­lov­ni.hr

Vi­še stup­nje­va nad­lež­nos­ti, od lo­kal­ne, pre­ko žu­pa­nij­ske do dr­žav­ne, ge­ne­ri­ra ur­ba­nis­tič­ki ne­red i ote­ža­va uprav­lja­nje pro­ce­si­ma gradnje na terenu

Sva­ke go­di­ne ras­te udio tu­riz­ma u BDP-u, a u 2018. Hr­vat­sku je po­sje­ti­lo re­kord­nih 19,4 mi­li­ju­na tu­ris­ta. Tu­ris­tič­ka po­nu­da hr­vat­ske va­žan je seg­ment me­đu­na­rod­nog mar­ke­tin­ga, a raz­log za­što nas bi­ra­ju je upra­vo auten­tič­nost naših des­ti­na­ci­ja i lje­to­va­li­šta.

Pod krin­kom ra­zvo­ja ne­ki gra­do­vi se bo­je za­dr­ža­va­nja pre­poz­nat­lji­vos­ti, a jed­na od njih je i Ma­kar­ska u ko­joj je ur­ba­ni­zam uzeo ma­ha. Ka­ko se stje­če do­jam da zgra­de ni­ču iza sva­kog ugla, do­vo­di se u pi­ta­nje me­di­te­ran­ska pre­poz­nat­lji­vost.

‘’U ovom slu­ča­ju, kao i u mno­gim dru­gim, su­oča­va­mo se s vi­še stup­nje­va nad­lež­nos­ti, od lo­kal­ne, pre­ko žu­pa­nij­ske do dr­žav­ne. Upra­vo to ge­ne­ri­ra ur­ba­nis­tič­ki ne­red i ote­ža­va uprav­lja­nje pro­ce­si­ma gradnje na terenu. Pos­to­je i neke pre­po­ru­ke i mje­re ko­je grad mo­že uči­ni­ti, a ko­je bi mo­gle po­pra­vi­ti be­ton­sko si­vi­lo ko­jem sa­da svje­do­či­mo na sva­kom ko­ra­ku. Ri­ječ je o uvje­to­va­nos­ti ­ ko­li­ko sva­ke gra­đe­vin­ske par­ce­le tre­ba bi­ti pod ze­le­nim po­vr­ši­na­ma. Ka­da bi se sva­ki inves­ti­tor dr­žao pra­vi­la o to­me ko­li­ko ze­le­nog ras­li­nja tre­ba bi­ti na gra­đe­vin­skoj par­ce­li ­ vi­zu­re Ma­kar­ske bi bi­le sa­svim dru­ga­či­je. Ta­ko­đer, iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma pros­tor­nog pla­na tre­ba se sma­nji­ti katnost, sma­nji­ti koeficijen­t iz­gra­đe­nost parcela, odrediti zo­ne naselja sa stam­be­nim zgra­da­ma i zo­ne pri­vat­nih ku­ća. Uz to, naj­važ­ni­je je da se ne smi­ju iz­da­va­ti gra­đe­vin­ske do­zvo­le ako se pri­je to­ga ni­je ri­je­ši­la kom­plet­na in­fras­truk­tu­ra: od ka­na­li­za­ci­je, vo­de, stru­je, pri­laz­nih ces­ta, no­gos­tu­pa, par­ki­ra­liš­nih mje

sta, pa ako ho­će­te i bi­cik­lis­tič­kih sta­za, s ob­zi­rom na tu­ri­zam, ali i za­šti­tu oko­li­ša. Za sve ovo je­dan je od važ­nih uvje­ta i is­ko­ri­je­ni­ti ko­rup­ci­ju u ovom sek­to­ru ko­ja, iz­me­đu os­ta­log, do­pu­šta ova­kav ur­ba­no­cid duž ci­je­log Ja­dra­na”, is­ti­če Hlo­ver­ka No­vak Sr­zić, di­rek­to­ri­ca TZ Gra­da Ma­kar­ske i ne­za­vis­na gradska vi­jeć­ni­ca.

Ka­da bis­te da­nas htje­li pos­la­ti auten­tič­nu raz­gled­ni­cu, mo­žda bis­te u ne­kom di­je­lu fo­to­gra­fi­je ima­li i gra­đe­vin­sku di­za­li­cu, a to­me je ta­ko jer se gra­di svug­dje-u sva­kom pre­dje­lu i oko­li­ci.

Pri­mje­ri­ce na Ve­li­kom Br­du vi­še je od 300 sta­no­va, a na­kon tu­ris­tič­ke se­zo­ne oče­kuj se još 300 no­vih.

“Da­nas te­ži­mo po­ve­ća­nju kva­li­tet­nih ho­tel­skih sa­dr­ža­ja, ali ne pra­vi­mo is­ko­rak s ho­te­li­ma od 4 ili 5 zvjezdica, već zgra­da­ma. Do­ga­đa se da se stambene zgra­de počinju iznajmljiv­ati i za­to ima­mo ur­ba­nis­tič­ki boom”, re­kao je gra­do­na­čel­nik Ma­kar­ske Ju­re Br­kan.

URBANIZACI­JA JE SVE VE­ĆA, A INFRASKTRU­KTURNI KA­PA­CI­TE­TI NI­SU DO­VOLJ­NO KVALITETNI

Pre­drag Štro­mar mi­nis­tar gra­di­telj­stva

Još ni­je pre­kas­no

Ur­ba­nis­tič­ka sli­ka Ma­kar­ske i ši­re oko­li­ce je da­nas ka­otič­na ar­hi­tek­ton­ska sli­ka. Ia­ko ima i do­brih pri­mje­ra i rje­še­nja po­put ne­kih ku­ća i hotela ko­ji su se do­bro uk­lo­pi­li u pros­tor, ne vi­di se ide­ja sre­đe­nog ur­ba­nis­tič­kog prostora.

‘’Ve­li­ko Br­do je pri­ča za se­be, ta­mo je ne­su­vis­la i sra­mot­na in­fras­truk­tu­ra, op­će­ni­to vr­lo lo­ša sli­ka, a či­tam u me­di­ji­ma da se to navodno već do­ga­đa i u Žli­bu, za­se­oku iz­nad Ve­li­kog Br­da ko­ji je bi­ser sta­re ar­hi­tek­tu­re’’, re­kao je je­dan od naj­poz­na­ti­jih ar­hi­te­ka­ta 20. sto­lje­ća An­te Ro­žić.

Ia­ko se či­ni da smo dje­lo­mič­no za­kas­ni­li, i da­lje je po­tre­ban za­kon­ski ok­vir ko­ji bi bio us­kla­đen s pros­tor­nim pla­no­vi­ma, a lo­kal­ne vlas­ti bi se tre­ba­le vo­di­ti je­dins­tve­nom dr­žav­nom le­gis­la­ti­vom.

Do­bro i su­vis­lo slo­že­ni ur­ba­nis­tič­ki plan, do­da­je Ro­žić, mo­ra bi­ti te­melj i za ra­zvoj odr­ži­vog tu­riz­ma, na­ro­či­to zo­ne za ho­te­le, jer ho­te­li no­se

TRE­BA SMA­NJI­TI KATNOST I KOEFICIJEN­T IZGRAĐENOS­TI PARCELA TE ODREDITI ZO­NE NASELJA ZA STANOVANJE

Hlo­ver­ka No­vak Sr­žić

TZ Gra­da Ma­kar­ske

STAMBENE ZGRA­DE SE POČINJU IZNAJMLJIV­ATI I ZA­TO IMA­MO UR­BA­NIS­TIČ­KI BOOM

Ju­re Br­kin

gra­do­na­čel­nik Ma­kar­ske

tu­ri­zam neke zem­lje, a ne pri­vat­ni smje­štaj.

U ovom slu­ča­ju miš­lje­nja ar­hi­te­ka­ta su važ­na, a s Ro­ži­ćem se slo­žio i nje­gov ime­njak An­te Vr­ban.

Dr­ža­va tre­ba de­fi­ni­ra­ti ok­vir

“Ni­sam bio 15 go­di­na u Ma­kar­skoj pa sam na­pra­vio auto­mo­bi­lom krug po gra­du da bih vi­dio što se u me­đu­vre­me­nu do­ga­đa­lo. Ima li­je­pih pri­mje­ra, ali i onih ko­ji ni­su dobri. Ra­zu­mi­jem inves­ti­to­re, i ja za njih ra­dim, ko­ji že­le da im se inves­ti­ci­je is­pla­te. Ni­je važ­no da se gra­di ve­li­ka zgra­da, za­ra­di­ti se mo­že i na li­je­pim, ma­njim, kva­li­tet­nim objek­ti­ma ko­ji se li­je­po uk­la­pa­ju u oko­liš”, re­kao je Vr­ban.

“Inves­ti­tor ne­će ulu­pa­ti oz­bilj­ne nov­ce ako ne­ma pod­lo­gu. Na dr­ža­vi je da de­fi­ni­ra ok­vir jer je ključ­no pi­ta­nje omjer hotela i apart­ma­na. U Grč­koj je taj omjer 62% u ko­rist hotela, u Aus­tri­ji 60%, u Španjolsko­j 54%, a u Hr­vat­skoj je 16% ho­tel­skog smje­šta­ja, a 84% su pri­vat­ni apart­ma­ni i kam­po­vi. Za­to pos­ti­že­mo ma­nje ci­je­ne jer taj omjer utje­če na kva­li­te­tu destinacij­e, a ti­me i kva­li­te­tu gos­ti­ju. Ni­je od­go­vor­nost onih ko­ji su inves­ti­ra­li u pri­vat­ni smje­štaj, pro­blem je ok­vir ko­ji nas je do­vo­de do­veo. Mi ka­pi­ta­li

zi­ra­mo 68% ci­je­ne naših kon­ku­re­na­ta. Raz­log je struk­tu­ra smje­šta­ja ko­ja utje­če na struk­tu­ru destinacij­e. Si­tu­aci­ja ni­je ide­al­na. Od­lič­no je da smo otvo­ri­li ovu te­mu, ovo ni­je su­kob pri­vat­ni­ka i ho­te­li­je­ra. Ka­da ima­te ve­lik broj gos­ti­ju na ma­lom pros­to­ru te­ško je odr­ža­ti in­fras­truk­tu­ru i oko­liš”, is­tak­nuo je di­rek­tor hotela Bi­ko­vo i

je u Hr­vat­skoj ho­tel­skog smje­šta­ja, a 84% su pri­vat­ni apart­ma­ni i kam­po­vi Mi­ra­ma­re Dra­go No­sić. Mi­nis­tar gra­di­telj­stva i pros­tor­no­ga ure­đe­nja Pre­drag Štro­mar po­t­vr­dio ka­ko je urbanizaci­ja sve ve­ća, a in­fras­truk­tur­ni ka­pa­ci­te­ti ni­su do­volj­no kvalitetni.

Di­gi­ta­li­za­ci­ja

“Ka­ko za­šti­ti ove lje­po­te ko­je Ma­kar­ska ima? Mo­žda je već 12 i 5, ali do­ći će i 12 i 20, haj­de­mo mi ut­vr­di­ti ka­mo Ma­kar­ska ide”, re­kao je Štro­mar či­je je mi­nis­tar­stvo iz­gra­di­lo 8200 POSo­vih sta­no­va, su­bven­ci­oni­ra stambene kre­di­te, za­hva­lju­ju­ći če­mu je 13.500 mla­dih obi­te­lji ri­je­ši­lo stam­be­no pi­ta­nje, a u proš­loj su go­di­ni za energetsku ob­no­vu povukli 60% vi­še od pla­ni­ra­nih europ­skih sred­sta­va pe se 1300 bol­ni­ca, ško­la, vr­ti­ća ener­get­ski ob­nav­lja­ju.

Go­vo­re­ći o re­for­ma­ma u gra­di­telj­stvu is­tak­nuo je di­gi­ta­li­za­ci­ju, ko­ja će re­zul­ti­ra­ti br­žem i jed­nos­tav­ni­jem iz­da­va­nju građevinsk­ih dozvola i sma­nji­ti pros­tor za ko­rup­ci­ju kao i de­re­gu­la­ci­ju za­ni­ma­nja, što zna­či da, pri­mje­ri­ce, in­že­nje­ri­ma vi­še ne­će bi­ti obvez­no člans­tvo u ko­mo­ri.

“Ovo je tek po­če­tak stva­ra­nja kon­ku­rent­ni­jeg druš­tva, nas­ta­vit će­mo s tim u svim Vla­di­nim re­so­ri­ma”, za­klju­čio je Štro­mar.

Edu­ka­ci­ja inves­ti­to­ra

Či­ni se ka­ko je lo­kal­na za­jed­ni­ca u Ma­kar­skoj sve svjes­ni­ja ur­ba­nis­tič­kih pro­ble­ma s ko­ji­ma se su­oča­va, pa je čak pred­lo­že­no da se uve­de mo­ra­to­rij na grad­nju u raz­dob­lju od dvi­je go­di­ne.

Zbog dis­per­zi­je nad­lež­nos­ti nad Pros­tor­nim pla­no­vi­ma i tre­nu­tač­nih za­ko­na ta­kav po­tez na lo­kal­noj ra­zi­ni ni­je mo­guć, ali i da jest, pi­ta­nje je što bi se ti­me pos­ti­glo? Bez ko­rje­ni­tih pro­mje­na na ra­zi­ni dr­ža­ve, sma­tra­ju struč­nja­ci, tim bi se po­te­zom sa­mo gra­đe­vin­ski ne­red dvi­je go­di­ne “sta­vio na če­ka­nje”.

“Mi tre­ba­mo sre­đe­ni pros­tor, pu­no ra­zi­gra­ni­ji, slo­bo­dan od obale do sa­mog zda­nja, pi­to­mi­je ar­hi­tek­ton­ske sli­ke ko­ja će bi­ti fi­no struk­tu­ri­ra­na ta­ko da ko­res­pon­di­ra s am­bi­jen­tom. Sa­mo sus­tav­nim ra­dom i pro­mje­na­ma još mo­že­mo ovaj ne­iz­gra­đen pros­tor ko­ji nam je os­tao s ve­li­kom paž­njom i osje­ća­jem pretvoriti u pros­tor pra­vog ja­dran­skog iden­ti­te­ta. Ar­hi­tek­ti bi tre­ba­li ima­ti zna­nja i vje­šti­ne da edu­ci­ra­ju inves­ti­to­re, da se do­bro us­kla­de in­te­re­si inves­ti­to­ra s jed­ne, i ar­hi­te­ka­ta s dru­ge stra­ne ko­ji mo­ra­ju po­što­va­ti pra­vi­la stru­ke, ta­ko se je­di­no mo­že na­pra­vi­ti res­pek­ta­bi­lan objekt”, za­klju­ču­je ar­hi­tekt An­te Ro­žić. ❖

Na struč­noj ras­pra­vi o ur­ba­nis­tič­kom sta­nju u Ma­kar­skoj pred­lo­že­na su mo­gu­ća rje­še­nja pro­ble­ma

PD

U Ma­kar­skoj je čak pred­lo­že­no da se uve­de mo­ra­to­rij na grad­nju u raz­dob­lju od dvi­je go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.