Za­gu­še­nje, stva­ra se tu­ris­tič­ki je ne­za­nim­ljiv i ne­ko­ris­tan

Poslovni Dnevnik - - Turizam I Urbanizam -

objek­ta u svr­hu za­šti­te oko­li­ša sve je važ­no, kre­nuv­ši od to­ga ka­ko je ku­ća pos­tav­lje­na, od ko­jih je sve ma­te­ri­ja­la iz­gra­đe­na i ka­kav će eko­lo­ški oti­sak ima­ti.

Važ­na je na­rav­no i in­fras­truk­tu­ra – je li ona odr­ži­va ili ne, te u konačnici je li ku­ća pa­siv­na ili ko­ris­ti pu­no pri­rod­nih re­sur­sa za odr­ža­va­nje. “U tom pro­ce­su odr­ži­vog ra­zvo­ja i bri­ge za oko­liš, druš­tvo i ra­zvoj gos­po­dar­stva, ključ­na je i svi­jest gra­đa­na ko­ja se pos­te­pe­no bu­di i ra­zvi­ja te “pu­tu­je” od sje­ve­ra pre­ma ju­gu. Pu­no je pri­mje­ra no­vih obje­ka­ta za či­ju se iz­grad­nju po­no­vo ko­ris­te pri­rod­ni ma­te­ri­ja­li po­put ko­nop­lje, sla­me ili dr­ve­ta. Ta­ko­đer, ko­ris­te se i sta­ra, po­ne­kad za­bo­rav­lje­na zda­nja ka­ko bi se pre­tvo­ri­li u odr­ži­ve objek­te. Ali tre­ba i vre­me­na i ra­da da ta na­vi­ka na­đe put do obale”, sma­tra Hr­vo­je Bo­ta, di­rek­tor tvrt­ke Odr­ži­vo d.o.o. Ka­da je od­lu­čio os­no­va­ti tvrt­ku, cilj mu je od po­čet­ka bio po­nu­di­ti struč­na zna­nja, struč­nu edu­ka­ci­ju i po­moć za re­ali­za­ci­ju spo­me­nu­tih odr­ži­vih pro­je­ka­ta ­ od onih ur­ba­nis­tič­kih za ze­le­ne naselja, odr­ži­vih kam­po­va pa sve do di­zaj­na vr­to­va i okuć­ni­ca te eko­lo­ški odr­ži­vih far­mi.

“Objekti ko­ji su u pot­pu­nos­ti sa­mo odr­ži­vi, što zna­či da ne­ma pla­ća­nja režija, zahtijevaj­u ve­ća ula­ga­nja u teh­no­lo­gi­je i materijale ko­je is­ko­ri­šta­va­ju pa­siv­ne mje­re i pri­rod­no odr­ži­ve iz­vo­re ener­gi­je ka­ko bi se do­bio je­dins­tven objekt u ko­jem se čovjek do­bro osjeća, a i ko­ji je ekonomski is­pla­tiv”, is­ti­če Bo­ta te do­da­je ka­ko je pri­mje­tan ve­li­ki po­ten­ci­jal za ra­zvoj tu­riz­ma za osvi­je­šte­ne tu­ris­te ko­ji že­le pri­je sve­ga uži­va­ti u pre­div­noj pri­ro­di, eko­lo­škoj grad­nji i hra­ni te mi­ru i opu­šta­nju.

“Mis­lim da će se mo­ra­ti pro­mi­je­ni­ti na­ša svi­jest ako že­li­mo pre­ži­vje­ti na ovoj pla­ne­te i ići na­pri­jed kao druš­tvo u su­ži­vo­tu s pri­ro­dom i u skla­du s prirodnim na­če­li­ma. Svi su se pre­ba­ci­li na tu­ri­zam zbog za­ra­de, ne­ma dru­ge pro­izvod­nje i sa­dr­ža­ja. Doš­lo je do za­gu­še­nja i in­fras­truk­tu­re. Stva­ra se tu­ris­tič­ki te­ri­to­rij ko­ji je ne­za­nim­ljiv, do­sa­dan i ne­ko­ris­tan. Iz­ra­že­na je i se­zo­nal­nost ­ ra­di se sa­mo lje­ti, zi­mi se uži­va. Iz­gu­bi­la se vi­tal­nost lo­kal­nog sta­no­vi­šta kre­ativ­nih in­dus­tri­ja i os­ta­log, i to je ja­ko ve­lik pro­blem”, na­gla­ša­va su­go­vor­nik i na­po­mi­nje ka­ko su sta­nov­ni­ci po­je­di­nih gra­do­va na oba­li frus­tri­ra­ni jer su svjes­ni da tu­ri­zam do­no­si i do­bre i lo­še po­s­lje­di­ce.

Sto­ga je nje­go­va ve­li­ka že­lja da se po­štu­je odr­živ ra­zvoj, urav­no­te­ži pri­mar­na i se­kun­dar­na pro­izvod­nja i da tu­ri­zam bu­de sa­mo dio ci­je­le pri­če, a sve os­ta­lo pri­mar­no po­sve­će­no lo­kal­nom sta­nov­niš­tvu ko­je ima le­gi­tim­no pra­vo od­lu­či­va­ti o uprav­lja­nju i pla­ni­ra­nju prostora. ❖

OBJEKTI KO­JI SU U POT­PU­NOS­TI SAMOODRŽIV­I, ŠTO ZNA­ČI DA NE­MA PLA­ĆA­NJA REŽIJA, ZAHTIJEVAJ­U VE­ĆA ULA­GA­NJA U TEH­NO­LO­GI­JE I MATERIJALE, ALI SE U NJI­MA ČOVJEK DO­BRO OSJEĆA I EKONOMSKI SU ISPLATIVA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.