Se mo­ra odvi­ja­ti u skla­du s je da­nas im­pe­ra­tiv

Pro­jek­ti­ra­ti oni ko­ji svo­jim obra­zo­va­njem ima­ju sen­zi­bi­li­tet pre­ma oko­li­šu

Poslovni Dnevnik - - Turizam I Urbanizam -

ali mo­ra­mo bi­ti svjes­ni da objekti ko­ji da­nas ni­ču os­ta­ju za na­ma kao trag ovog do­ba. Kroz po­vi­jest se gra­di­lo u skla­du s čo­vje­kom, a da­nas se to či­ni u skla­du s da­naš­njim vre­me­nom, čo­vje­kom i pri­ro­dom. Sva­ki inves­ti­tor mo­ra ima­ti stu­di­ju kak­va mu je de­mo­gra­fi­ja, ci­lja­na sku­pi­na kli­je­na­ta. Ki­na i Hr­vat­ska ni­su jed­na­ki i ne vri­je­de is­ta pra­vi­la gradnje ­ mo­ra se pro­jek­ti­ra­ti na li­cu mjes­ta i u skla­du s oko­li­nom. Ovo na­še kris­tal­no pla­vo mo­re i pre­div­ne plaže ne­će bi­ti du­go os­ta­ti ta­ko li­je­pe ako se svi ne uklju­či­mo u di­sku­si­je”, is­ti­če Vr­ban te na­do­da­je da je ne­dos­ta­tak kon­cep­ci­je i su­rad­nje stru­ke mo­žda i naj­ve­ći pro­blem:

“Do­ga­đa se is­to po­svu­da i na­rav­no pos­to­je ljudi ko­ji že­le sa­mo za­ra­di­ti nov­ce. Pri­mar­no je da se kon­zul­ti­ra stru­ka, ar­hi­te­ka­ta imam mno­go, po­go­to­vo mla­dih i kre­ativ­nih, a do­ga­đa se da su za­pe­li u vre­me­nu jer ne­ma­ju pri­li­ku. Na­rav­no da bi bi­lo bo­lje da se otvo­re jav­ne ras­pra­ve za nove gra­đe­vi­ne ko­je mi­je­nja­ju vi­zu­re gra­da. Te ras­pra­ve trebaju bi­ti kons­truk­tiv­ne, do­bro­na­mjer­ne i te­me­lje­ne na svim stru­ka­ma ko­je upra­vo taj za­hvat u pros­to­ru obu­hva­ća. Gra­đe­vi­ne mo­gu pro­jek­ti­ra­ti sa­mo ar­hi­tek­ti. Oni svo­jim obra­zo­va­njem ima­ju sen­zi­bi­li­tet pre­ma oko­li­šu i efek­tom ko­jeg gra­đe­vi­na os­tva­ri ka­da je iz­gra­đe­na. Po­seb­na je te­ma re­kons­truk­ci­ja i sa­na­ci­ja po­vi­jes­nih gra­đe­vi­na, Grad Za­greb pru­ža do­bar pri­mjer, on ima iz­ra­zi­to jak kon­zer­va­tor­ski ured u ko­jem rade struč­nja­ci na oču­va­nju na­še ba­šti­ne ko­ja je im­pe­ra­tiv na­šeg druš­tva. Zna­te li da pos­to­ji 5 bo­ja ko­je se mi­je­ša­ju za ob­no­ve fa­sa­da u Za­gre­bu ka­ko bi se odr­žao red? Bi­lo bi mi iz­nim­no dra­go ka­da bi ta­ko bi­lo po­svu­da – da se Ma­kar­ska i svi gra­do­vi in­di­vi­du­al­no uni­for­mi­ra­ju ta­ko da ima­ju svoj stil i potpis”, po­jaš­nja­va ugled­ni ar­hi­tekt. Odr­ži­vi ho­te­li su pre­ma nje­go­vom miš­lje­nju uvi­jek is­pla­ti­vi, ia­ko je po­čet­ni ulog ve­ći, jer mo­gu funk­ci­oni­ra­ti “sa­mi sa so­bom” i os­ta­ti na nu­li. Sve što se do­ga­đa van so­be je u tom slu­ča­ju pro­fit.

“Ar­hi­tek­tu­ra ko­ju stvaramo je potpis vre­me­na u ko­jem živimo, ona tra­je ko­li­ko je kvalitetna. Lo­ši pri­mje­ri su ne­dos­ta­tak kon­tro­le stru­ke i nad­lež­nih ti­je­la. Zgra­de na Ve­li­kom Bri­je­gu su mo­gle bi­ti i ka­skad­ne s vr­to­vi­ma, umjes­to gi­gan­ta s mi­ni­mu­mom ze­le­ni­la. To je mo­ja kri­ti­ka i to je moj sa­vjet za bu­duć­nost. Ja sam si­gu­ran da bi inves­ti­to­ri na Ve­li­kom br­du vo­lje­li da su one li­je­pe, ali ih nit­ko ni­je sa­vje­to­vao, objas­nio. Kva­drat iz­grad­nje bi bio skup­lji, ali bi oni u konačnici za­ra­di­li vi­še. Jer bi kva­drat u pro­da­ji bio skup­lji, a evi­dent­no ku­pa­ca ima ka­da se to­li­ka ko­li­či­na gra­di. Da­nas su nam na ras­po­la­ga­nju neo­gra­ni­če­ne mo­guć­nos­ti ko­ri­šte­nja ma­te­ri­ja­la, ak­tu­al­ni su i po­ti­ca­ji ko­ji se mo­gu ko­ris­ti­ti. Pri­ro­da u Ma­kar­skoj je pre­div­na – pa za­što ni­smo bo­lji od dru­gih? Ar­hi­tek­ti u Hr­vat­skoj da­nas ima­ju strah od inves­ti­to­ra, ali po­nav­ljam, mo­ra pos­to­ja­ti di­ja­log i do­go­vor. Cje­li­na i skup ljudi ko­ji idu u is­tom smje­ru. To je pri­ori­tet”, za­klju­ču­je Vr­ban. ❖

MIRANDA CIKATIĆ/ PIXSELL

Ar­hi­tekt An­te Vr­ban

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.