Bez uki­da­nja sto­pe po­re­za na do­ho­dak od 36 pos­to te­ško do struč­nja­ka i inves­ti­ci­ja

Oče­ku­je se rast pla­ća, no on mo­ra pra­ti­ti pro­duk­tiv­nost, ina­če ni­je odr­živ u du­gom ro­ku

Poslovni Dnevnik - - Prva Stranica - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­[email protected]­lov­ni.hr

Vi­so­ka ci­je­na ra­da Oče­ku­je se rast pla­ća, no on mo­ra pra­ti­ti pro­duk­tiv­nost ina­če ni­je odr­živ u du­gom ro­ku

Lju­di su ti ko­ji ra­de i stva­ra­ju vri­jed­nost pa us­pješ­nog gospodarst­va ne­ma bez lju­di i mu­drih eko­nom­skih po­li­ti­ka

Kad se stra­ne inves­ti­to­re pi­ta za­što im Hr­vat­ska ni­je broj je­dan des­ti­na­ci­ja za ula­ga­nje u ovom di­je­lu Eu­ro­pe, uz do­bro poz­na­tu le­pe­zu pro­ble­ma po­put pre­sku­pe dr­ža­ve, šu­me bi­ro­kra­ci­je, lo­kal­nih še­ri­fa i ko­rup­ci­je, u 9 od 10 slu­ča­je­va vi­so­ko na ljes­tvi­ci bu­de i vi­so­ka ci­je­na ra­da.

Sto­ga su naj­a­ve iz Ban­skih dvo­ra da ovog lje­ta ne­će bi­ti od­mo­ra za rad­nu sku­pi­nu struč­nja­ka veća da će pod pa­li­com mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Zdrav­ka Ma­ri­ća ra­di­ti na va­lu fi­skal­nih ras­te­re­će­nja, če­t­vr­tom po re­du, od­mah do­ni­je­le po­pla­vu ide­ja u ko­jem smje­ru ići. Iz re­do­va pos­lo­da­va­ca po­nov­no se po­nav­lja sta­ro rje­še­nje ko­je je na sto­lu bi­lo i proš­le go­di­ne o uki­da­nju naj­vi­še sto­pe po­re­za na do­ho­dak od 36 pos­to (ili al­ter­na­ti­ve zna­čaj­nog di­za­nja po­rez­ne os­no­vi­ce za nje­zi­nu pri­mje­nu).

Ta bi mje­ra, ar­gu­men­ti­ra­ju struč­nja­ci, do­ve­la do priv­la­če­nja inves­ti­ci­ja u in­dus­tri­je ko­je stva­ra­ju ve­ću do­da­nu vri­jed­nost že­li­mo li pro­vu­ći re­gi­onal­na sje­di­šta kom­pa­ni­ja, cen­tre kom­pe­ten­ci­je i is­tra­ži­vač­ke cen­tre, ali i spri­je­či­ti od­ljev kvalitetni­h, vi­so­ko­obra­zo­va­nih struč­nja­ka iz zem­lje.

Prem­da je mi­nis­tar fi­nan­ci­ja već sig­na­li­zi­rao da se raz­miš­lja u tom smje­ru, po­li­tič­ki je to vru­ći krum­pir zbog sin­di­ka­ta i fa­me stvo­re­ne u jav­se

nos­ti da se ti­me ide na ru­ku oni­ma s vi­so­kim pla­ća­ma. Sin­di­kal­ni čel­ni­ci sta­va su da bi to zna­či­lo uki­da­nje pro­gre­siv­nos­ti opo­re­zi­va­nja do­hot­ka i uki­da­nje so­ci­jal­ne pra­ved­nos­ti ko­ja je u bi­ti sa­mog te­me­lja dr­ža­ve. Uki­da­nje mak­si­mal­ne sto­pe već go­di­na­ma pred­la­že Udru­ga stra­nih ula­ga­ča u pre­po­ru­ka­ma za po­bolj­ša­nje pos­lov­ne kli­me u svo­joj tzv. Bi­je­loj knji­zi.

Pred­sjed­nik Udru­že­nja Mla­den Fo­gec sma­tra da se ar­gu­men­ta­ci­ja da uki­da­njem naj­vi­še sto­pe ide na ru­ku oni­ma s naj­vi­šim pla­ća­ma, a ne oni­ma ko­ji ima­ju ni­ske pla­će, za­pra­vo svo­di na okre­ta­nje te­za. Upo­zo­ra­va da se pla­ća mo­ra gledati kao bruto, a porez je individual­na kategorija. Oni s ni­skim pla­ća­ma ni do­sad ni­su bi­li za­hva­će­ni ška­ra­ma po­re­za na do­ho­dak, dok bi oni s vi­šim pri­ma­nji­ma mo­gli bi pla­ća­ti ma­nje uz na­po­me­nu da se nji­ma ni­šta ne da­je već su oni ko­ji će ma­nje da­va­ti.

PLA­ĆA SE MO­RA GLEDATI KAO BRUTO, A POREZ JE INDIVIDUAL­NA KATEGORIJA

Mla­den Fo­gec Udr. stra­nih ula­ga­ča

U POSLJEDNJE DVI­JE GO­DI­NE MANJAK RAD­NI­KA ISKOČIO JE KAO GLAV­NA BRIGA

POS­LO­DA­VA­CA ZBOG ČE­GA SU NEKI VEĆ BI­LI PRISILJENI STAVITI KLJUČ U BRAVU. TA­KO NA VRHUNCU SE­ZO­NE NA OBALI NE­MA KUHARA, KONOBARA...

REFORMA PLA­ĆA U JAVNOM

SEKTORU I UVO­ĐE­NJE STIMULACIJ­A, MAJKA JE SVIH REFORMI

Ve­li­mir Šo­nje

eko­no­mist

“Što se če­ka s im­ple­men­ta­ci­jom? Ka­ko će­te dru­ga­či­je pri­vu­ći struč­nja­ke da do­đu ra­di­ti u Hr­vat­sku?”, pi­ta se. Prosječna bruto pla­ća u Hr­vat­skoj do­seg­nu­la je 8733 ku­ne u trav­nju, što je 313 ku­na (3,7%) vi­še ne­go u is­to vri­je­me la­ni. Is­to­dob­no, prosječna ne­to pla­ća bi­la je 6434 ku­ne, od­nos­no za 214 ku­na (3,4%) veća na go­diš­njoj ra­zi­ni.

Sta­tis­tič­ki po­da­ci go­vo­re da je naj­vi­ša prosječna ne­to pla­ća is­pla­će­na u far­ma­ce­ut­skoj in­dus­tri­ji, u iz­no­su

11.505 ku­na, a naj­ni­ža od 4228 ku­na u ka­te­go­ri­ji os­ta­le osob­ne us­luž­ne dje­lat­nos­ti. U Hr­vat­skoj gos­po­dar­skoj ko­mo­ri is­ti­ču da se u go­di­nu da­na, pro­ma­tra­ju­ći tra­vanj, naj­ve­ći po­rast pro­sječ­ne pla­će za čak pe­ti­nu do­go­dio u far­ma­ce­ut­skoj pro­izvod­nji, dok je sma­nje­nje za­bi­lje­že­no u pet dje­lat­nos­ti ko­je je re­zom pre­dvo­di­la bro­do­grad­nja. Rast pla­ća ni­je sa­mo do­ma­ća spe­ci­fič­nost već se ono do­ga­đa u ci­je­loj Europi ia­ko spo­ri­je, no u su­sjed­nim zem­lja­ma i zna­čaj­no brže. U pr­va tri ovo­go­diš­nja mje­se­ca, što su zad­nji dos­tup­ni po­da­ci, tro­ško­vi ra­da po sa­tu u Hr­vat­skoj su po­ras­li 4,2 pos­to u go­di­nu da­na. U 28 čla­ni­ca EU rast je iz­no­sio spo­ri­jih 2,6 pos­to, dok je u Ru­munj­skoj sko­čio čak 16,3%, a u Bu­gar­skoj 12,9%. Sli­je­de Slo­vač­ka (8,7%), La­tvi­ja (8,5%), Slo­ve­ni­ja (8%) te Če­ška

(7,7 pos­to).

U Ko­mo­ri is­ti­ču da je ko­nver­gen­ci­ja pla­ća pre­ma europ­skom pro­sje­ku sve ubr­za­ni­ja, a raz­li­ka iz­me­đu vi­si­ne pla­ća u Hr­vat­skoj i di­je­la ze­ma­lja sve ma­nja. Pla­će je pre­ma go­re po­gu­ra­lo is­e­lja­va­nje ko­je je u re­la­tiv­no krat­kom vre­me­nu ogo­li­lo lo­še de­mo­graf­ske tren­do­ve.

U po­tra­zi za bo­lje pla­će­nim pos­lo­vi­ma i ve­ćim stan­dar­dom u ino­zem­s­tvo se na­kon ula­ska u EU iselilo oko 300.000 lju­di, a ne­ke pro­cje­ne idu i znat­no vi­še, pre­ma 400.000. Ko­li­ko toč­no, ne zna se jer služ­be­nih broj­ki ne­ma. Ta­ko je u posljednje dvi­je go­di­ne manjak rad­ni­ka iskočio kao glav­na briga pos­lo­da­va­ca zbog če­ga su neki već bi­li prisiljeni staviti ključ u bravu. Sta­nje je alar­mant­no, na vrhuncu se­zo­ne na obali ne­ma kuhara, konobara, pi­zza maj­sto­ra, a čiš­će­nje apart­ma­na sto­ji kao su­ho zla­to jer ih ne­ma tko ure­di­ti kad odu gos­ti...

Nuž­no je po­ve­ća­ti za­pos­le­nost

Vlada je ne­dav­no odo­bri­la hit­ne kvo­te za stra­ne rad­ni­ke u tu­riz­mu da se­zo­na ne bu­de ugro­že­na, no jas­no je da je to tek va­tro­gas­na mje­ra, a pro­blem pri­su­tan i u svim os­ta­lim gra­na­ma gospodarst­va. U sli­ka­ma is­praž­nje­ne Sla­vo­ni­je i Li­ke, ot­kud su se rad­ni­ci umjes­to na Ja­dran upu­ti­li pre­ma Aus­tri­ji i Nje­mač­koj, na­me­ću se dva pi­ta­nja: Ka­ko pri­vu­ći inves­ti­ci­je bez rad­ni­ka i ko­li­ki će bi­ti eko­nom­ski ka­pa­ci­tet Hr­vat­ske za, re­ci­mo 10 go­di­na? Lju­di su ti ko­ji ra­de i stva­ra­ju vri­jed­nost pa us­pješ­nog gospodarst­va ne­ma bez lju­di i mu­drih eko­nom­skih po­li­ti­ka.

De­mo­graf­ske pro­cje­ne (bez is­e­lja­va­nja!) ocje­nju­ju da će do 2050. u Hr­vat­skoj bi­ti oko 800.000 lju­di ma­nje ne­go da­nas pa bi Hr­vat­ska mo­gla ima­ti tek oko 3,2 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka. S nes­tan­kom lju­di nes­ta­je i rad­na sna­ga; u dob­noj sku­pi­ni od 25 do 45 go­di­na bit će 387.000 lju­di ma­nje, uz još 237.000 onih iz­me­đu 50. i 64. go­di­ne ži­vo­ta, dok će uz­dr­ža­va­nih sta­ri­jih oso­ba iz­nad 65 go­di­na bi­ti 158.000 vi­še. Za­to je pri­je tje­dan da­na bom­bas­tič­no odjek­nuo sas­ta­nak po­du­zet­ni­ka Ma­te Rim­ca i pred­stav­ni­ka Por­s­c­hea i Hyun­da­ija, s iz­as­lans­tvom Vla­de pre­dvo­đe­nim pre­mi­je­rom An­dre­jem Plen­ko­vi­ćem o po­ten­ci­ja­lu za ula­ga­nje auto­in­dus­tri­je u Hr­vat­skoj. No, priv­la­če­nje tak­ve in­dus­tri­je ko­ja zah­ti­je­va struč­nja­ke i kre­ativ­ce te­ško je mo­gu­će bez ma­te­ma­ti­ke ko­ja ula­ga­či­ma dr­ži vo­du i, iz­me­đu os­ta­log, kon­ku­rent­ne ci­je­ne ra­da. Ili, ka­ko je ilus­tra­tiv­no re­kao za­mje­nik pred­sjed­ni­ka iz­vr­š­nog od­bo­ra Por­s­c­hea Lutz Mes­c­h­ke: “U Hr­vat­skoj je po­tre­ban in­te­res za auto­in­dus­tri­ju ka­kav pos­to­ji i za no­go­met­nu re­pre­zen­ta­ci­ju. Do­bit će­te na­šu pot­po­ru u teh­no­lo­gi­ji i is­kus­tvu.

No, to ne­će bi­ti do­volj­no”. S ob­zi­rom na is­e­lja­va­nje i de­mo­gra­fi­ju i u na­red­nom raz­dob­lju oče­ku­je se rast pla­ća, no on mo­ra pra­ti­ti pro­duk­tiv­nost ina­če ni­je odr­živ u du­gom ro­ku. U HGK sma­tra­ju da pro­duk­tiv­nost tvrt­ki pri­si­lje­nih na di­za­nje pla­ća ka­ko bi za­dr­ža­li za­pos­le­ni­ka za­sad ni­je ugro­že­na te oče­ku­ju da će pod pri­ti­skom manj­ka rad­ni­ka u po­je­di­nim stru­ka­ma pla­će će ras­ti brže od pro­duk­tiv­nos­ti, ali u ok­vi­ri­ma ko­ji “za­sad ne ugro­ža­va­ju ma­kro­eko­nom­sku sta­bil­nost”.

Da bi lju­di os­ta­li ra­di­ti, ula­ga­či inves­ti­ra­li, a zdrav­s­tve­ni i mi­ro­vin­ski sus­tav ne bi uru­ši­li u pot­pu­nos­ti, nuž­no je po­ve­ća­ti za­pos­le­nost i pla­će. No, ko­me? Dok se u pri­vat­nom sektoru sva­ko rad­no mjes­to va­že ovis­no o po­tre­ba­ma, u javnom sektoru i dr­žav­nim tvrt­ka­ma rad­na mjesta i pla­će stva­ra­ju se po­te­zom pe­ra a ste­če­na pra­va os­ta­ju za­ce­men­ti­ra­na. Eko­no­mist Ve­li­mir Šo­nje u ne­dav­nom je in­ter­v­juu Pos­lov­nom dnev­ni­ku re­kao da je reforma pla­ća u javnom sektoru, uvo­đe­nje je­dins­tve­nih kri­te­ri­ja, de­po­li­ti­za­ci­ja i po­li­ti­ke stimulacij­a, majka svih reformi. Dru­gim ri­je­či­ma, pla­će mo­ra­ju ras­ti (i) u javnom sektoru, no po zdra­vim pra­vi­li­ma kao i u pri­vat­nom sektoru. Oni­ma ko­ji su an­ga­ži­ra­ni na re­for­ma­ma, po­ve­ća­va­ju efi­kas­nost, ljudima ko­ji do­bro ra­de svoj po­sao, bi­li oni li­ječ­ni­ci ili mi­nis­tri.

“To zna­či da ne mo­že net­ko tko ra­di u ad­mi­nis­tra­ci­ji ne­jas­no de­fi­ni­ra­ne poslove ili kon­tro­li­ra neki uza­lu­dan pro­pis ima­ti pla­ću kao me­di­cin­ska ses­tra. Ne­ke se pla­će mo­ra­ju i sma­nji­ti, a ne­ka rad­na mjesta zbog di­gi­ta­li­za­ci­je i bo­lje or­ga­ni­za­ci­je jed­nos­tav­no ­ nes­ta­ti”, sma­tra Šo­nje. Umjes­to fik­tiv­ne urav­ni­lov­ke do­bio bi se ma­nji broj bo­lje pla­će­nih lju­di u efi­kas­ni­jem sus­ta­vu ko­ji bi funk­ci­oni­rao na ko­rist gra­đa­ni­ma i po­du­zet­ni­ci­ma, a uku­pan tro­šak bi bio pod­noš­lji­vi­ji od tro­ška ak­tu­al­nog glo­maz­nog apa­ra­ta, ka­že.

Tu je i, me­ta­fo­rič­ki bo­nus; ma­nje ne­po­tiz­ma, ko­rup­ci­je i za­poš­lja­va­nja po stra­nač­kim is­kaz­ni­ca­ma.

Is­pre­ple­te­nost pro­ble­ma­ti­ke pla­ća i de­mo­gra­fi­je ta­ko tre­ba ima­ti na umu i kod rje­še­nja.

Pi­ta­nje po­li­tič­ke pot­po­re

Sni­ža­va­nje tro­ška ra­da mo­že se pro­ves­ti kroz re­for­mu sus­ta­va olak­ši­ca za dje­cu od če­ga sa­da ko­rist ima­ju sa­mo lju­di s ve­ćim pla­ća­ma već tran­sfer na pla­ću za di­je­te tre­ba do­bi­ti bez ob­zi­ra ko­li­ka je pla­ća, sma­tra Šo­nje, i sam po­bor­nik uki­da­nja naj­vi­še sto­pe po­re­za na do­ho­dak. Ide i ko­rak da­lje sma­tra­ju­ći da op­ću sto­pu po­re­za na do­ho­dak tre­ba sma­nji­ti sa sa­daš­njih 24% na ba­rem 20% uz odre­đe­no po­ve­ća­nje neo­po­re­zi­vog di­je­la, no to otva­ra pi­ta­nje po­li­tič­ke pot­po­re jer je pri­hod od opo­re­zi­va­nja do­hot­ka glav­ni pri­ljev lo­kal­nih je­di­ni­ca ko­je on­da os­ta­ju na su­hom. No, pla­će su sa­mo ma­nji dio za­vod­lji­ve igre priv­la­če­nja inves­ti­to­ra.

Želi li Hr­vat­ska mo­der­ne stra­ne inves­ti­ci­je ko­je bi do­ni­je­le pris­tup ve­ćim tr­ži­šti­ma, teh­no­lo­gi­ju i in­te­gra­ci­ju u lan­ce vri­jed­nos­ti, ali i dra­ma­tič­no po­ve­ća­le pro­duk­tiv­nost, s njim i ži­vot­ni stan­dard (u ma­njoj mje­ri i broj za­pos­le­nih) mo­ra se ri­je­ši­ti pi­ta­nje ne­kon­ku­rent­nos­ti. Ni­jed­na Vlada do­sad, ulju­ču­ju­ći i pos­to­je­ću ko­ja se osim fiskalnim za­hva­ti­ma de fac­to ba­vi­la Ulja­ni­kom i Agro­ko­rom, ni­je odra­di­la pu­no.

Od reformi se bje­ži da se ne di­ra­ju pov­la­šte­ne sku­pi­ne po­put bra­ni­te­lja pa je dru­ga stra­na te me­da­lje spo­ra i sku­pa ad­mi­nis­tra­ci­ja, vi­sok po­rez­ni te­ret, pre­ve­lik udio dr­ža­ve u gos­po­dar­stvu i skup rad ko­ji gu­še po­du­zet­ni­ke i de­mo­ti­vi­ra ula­ga­če. To će se naj­bo­lje vi­dje­ti kad ona rad­na sku­pi­na s po­čet­ka tek­s­ta bu­de tra­ži­la na­či­ne po­rez­nog ras­te­re­će­nja ba­lan­si­ra­ju­ći iz­me­đu lo­bis­ta s jed­ne stra­ne i po­li­tič­ke tr­go­vi­ne s dru­ge.

PETAR GLEBOV/PIXSELL

Priv­la­če­nje auto­in­dus­tri­je ko­ja zah­ti­je­va struč­nja­ke i kre­ativ­ce te­ško je bez kon­ku­rent­ne ci­je­ne ra­da

GRGO JELAVIĆ/PIXSELL

Vlada je ne­dav­no odo­bri­la hit­ne kvo­te za stra­ne rad­ni­ke u tu­riz­mu da se­zo­na ne bu­de ugro­že­na, ali jas­no je da je to sa­mo va­tro­gas­na mje­ra

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.