Za­du­že­nje sre­diš­nje ban­ke uve­ća­lo vanj­ski dug zem­lje

Po­gor­ša­nje Bru­to ino­zem­ni dug ras­tao 2,9 pos­to do­seg­nuv­ši 39,9 mi­li­jar­di eura

Poslovni Dnevnik - - Prva Stranica -

Po­gor­ša­nje

Bru­to ino­zem­ni dug ras­tao 2,9 pos­to do­seg­nuv­ši 39,9 mi­li­jar­di eura

Ino­zem­ni dug Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke po­ve­ćan je za 1,4 mi­li­jar­de eura, po­ka­zu­je ana­li­za RBA

Bru­to ino­zem­ni dug Hr­vat­ske je pre­ma po­da­ci­ma Hr­vat­ske na­rod­na ban­ke (HNB) na kra­ju trav­nja iz­no­sio 39,9 mi­li­jar­di eura, što je za 1,1 mi­li­jar­du eura ili 2,9 pos­to više u od­no­su na kraj 2018. go­di­ne. To je po ocje­ni ana­li­ti­ča­ra Ra­if­fe­isen ban­ke (RBA) re­zul­tat po­gor­ša­nja ino­zem­ne po­zi­ci­je kre­dit­nih ins­ti­tu­ci­ja i ras­ta ino­zem­nog du­ga sre­diš­nje ban­ke. “U od­no­su na kraj 2018. bru­to ino­zem­ni dug vi­ši je za 1,1 mi­li­jar­di eura ili 2,9 pos­to. Po­s­lje­di­ca je to uobi­ča­je­no­ga se­zon­skog po­gor­ša­nja ino­zem­ne po­zi­ci­je kre­dit­nih ins­ti­tu­ci­ja (za 347,5 mi­li­ju­na eura ili 8,5 pos­to) te ras­ta ino­zem­nog du­ga sre­diš­nje ban­ke za 1,4 mi­li­jar­di

eura. Uz bla­gi rast bru­to ino­zem­nog du­ga dr­ža­ve (za 0,7 pos­to) os­ta­li do­ma­ći sek­to­ri smanjili su svo­je bru­to obveze”, ka­žu u RBA­u.

Ne­pre­ki­nu­ti niz

S po­da­ci­ma za tra­vanj po­t­vr­đen je ne­pre­ki­nu­ti niz go­diš­njeg pa­da ino­zem­nog du­ga ko­ji traje od kra­ja 2015. go­di­ne, uz spo­ra­dič­ne iz­nim­ke u lip­nju 2018. te ve­lja­či 2019. go­di­ne. Najveći do­pri­nos sma­nje­nju vanj­skog du­ga na go­diš­njoj ra­zi­ni do­šao je od sma­nje­nja vanj­ske za­du­že­nos­ti jav­nog sek­to­ra. Na­ime, na kra­ju trav­nja bru­to ino­zem­ni dug sek­to­ra op­će dr­ža­ve iz­no­sio je 13,8 mi­li­jar­di eura što je za 458,8 mi­li­ju­na eura ili 3,2 pos­to ma­nje u od­no­su na is­ti mje­sec 2018. go­di­ne. “Nastavak po­volj­nih fi­skal­nih kre­ta­nja re­zul­ti­rao je sma­nje­njem ino­zem­nog du­ga op­će dr­ža­ve te raz­mjer­no ve­ćom us­mje­re­noš­ću dr­ža­ve ka fi­nan­ci­ra­nju na do­ma­ćem tr­ži­štu”, ko­men­ti­ra­ju RBA­ovi ana­li­ti­ča­ri.

Do­da­ju da je go­diš­njem sma­nje­nju bru­to ino­zem­nog du­ga pridonio i nastavak raz­du­ži­va­nja os­ta­lih do­ma­ćih sek­to­ra či­ji se bru­to ino­zem­ni dug kra­jem trav­nja spus­tio na 13 mi­li­jar­di eura (­3,4 pos­to), nas­tav­lja­ju­ći pri­tom trend raz­du­ži­va­nja ko­ji na go­diš­njoj ra­zi­ni traje od si­ječ­nja 2016. go­di­ne.

Ta kre­ta­nja naj­ve­ćim su di­je­lom re­zul­tat raz­du­ži­va­nja u seg­men­tu pri­vat­nih po­du­ze­ća či­ji se bru­to ino­zem­ni dug kra­jem trav­nja spus­tio na 9,4 mi­li­jar­de eura (2,4 pos­to ma­nje u od­no­su is­to raz­dob­lje go­di­nu ra­ni­je). Pri to­me se udio os­ta­lih do­ma­ćih sek­to­ra u ukup­nom bru­to ino­zem­nom du­gu spus­tio na 32,5 pos­to (sa 34,3 pos­to kra­jem pro­sin­ca 2018.) što odra­ža­va nastavak sma­nje­nja ino­zem­ne za­du­že­nos­ti kroz sup­s­ti­tu­ci­ju kun­skim kre­di­ti­ma kod do­ma­ćih ba­na­ka. U trav­nju je nas­tav­ljen po­rast za­du­ži­va­nja do­ma­ćih ba­na­ka.

Nas­tav­ljen po­rast

U tom seg­men­tu bru­to ino­zem­ni dug je kra­jem trav­nja je iz­no­sio 4,4 mi­li­jar­de eura (+8,2 pos­to u od­no­su na tra­vanj 2018. te +8,5 pos­to u od­no­su na kraj 2018.). Pri to­me je udio fi­nan­cij­skog sek­to­ra u ukup­nom bru­to ino­zem­nom du­gu s 10,5 pos­to u pro­sin­cu 2018. po­ve­ćao na 11,2 pos­to kra­jem trav­nja 2019. go­di­ne. Rast za­du­ži­va­nja ban­kar­skog sek­to­ra ko­ji je za­po­čeo kra­jem 2018. go­di­ne ana­li­ti­ča­ri RBA­a pri­pi­su­ju ras­tu­ćoj po­traž­nji za kre­di­ti­ma, po­seb­no go­to­vin­skim ne­na­mjen­skim.

Na­po­mi­nju da bi obja­va sta­tis­ti­ke za svi­banj i li­panj mo­gla po­t­vr­di­ti pri­vre­me­ni rast obve­za sre­diš­nje dr­ža­ve pre­ma ino­zem­nim vje­rov­ni­ci­ma. Na­ime, dr­ža­va je u lip­nju na eu­rop­skom tr­ži­štu iz­da­la 1,5 mi­li­jar­di eura de­se­to­go­diš­njih euro­obvez­ni­ca či­ja sred­stva će biti is­ko­ri­šte­na za na­mi­ru dos­pi­je­ća me­đu­na­rod­ne obvez­ni­ce de­no­mi­ni­ra­ne u do­la­ri­ma u stu­de­nom (1,5 mi­li­jar­di do­la­ra). Na ra­zi­ni ci­je­le 2019. oče­ku­ju nastavak tren­da i po­bolj­ša­nja re­la­tiv­nih po­ka­za­te­lja ino­zem­ne za­du­že­nos­ti. Pri to­me dalj­nje smanjenje du­ga u sek­to­ru po­du­ze­ća oče­ku­ju kao re­zul­tat iš­če­za­va­nja raz­li­ke u tro­šku fi­nan­ci­ra­nja na do­ma­ćem i ino­zem­nom fi­nan­cij­skom tr­ži­štu. Sma­tra­ju da će naj­av­lje­ni nastavak snaž­ni­je eks­pan­ziv­ne mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke ESB­a i FED­a za­dr­ža­va­ti tro­ško­ve ino­zem­nog za­du­ži­va­nja na ni­skim ra­zi­na­ma te da u prilog po­bolj­ša­nju uvje­ta fi­nan­ci­ra­nja sva­ka­ko ide i povratak inves­ti­cij­skog rej­tin­ga Hr­vat­ske.

MAR­KO LUKUNIĆ/PIXSELL

Sta­tis­ti­ka za svi­banj i li­panj mo­gla bi po­t­vr­di­ti rast obve­za sre­diš­nje dr­ža­ve

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.