Ek­lek­tič­na i uni­kat­na glazbena po­ja­va iz Spli­ta

Po­če­li su kao kla­pa, ra­zvi­li se u pu­no­krv­ni r’n’r bend a upra­vo ra­de na no­vom al­bu­mu

Rolling Stone (Croatia) - - Rock & Roll -

VO­LJE­LI IH ILI NE, Li­bru te­ško mo­že­te os­po­ri­ti da u na­šim kra­je­vi­ma pred­stav­lja­ju sa­svim uni­kat­nu glaz­be­nu po­ja­vu. Po­če­li su kao eks­pe­ri­men­tal­na kla­pa spa­ja­ju­ći vo­kal­nu tra­di­ci­ju Dal­ma­ci­je s pop i rock stan­dar­di­ma, dok po­s­ljed­njih go­di­na pe­to­ri­cu pje­va­ča pra­ti ek­lek­ti­čan i svi­rač­ki mo­ćan rock ‘ n’ roll bend. Uoči ne­dav­nog kon­cer­ta u omi­lje­nom im za­gre­bač­kom klu­bu Sax!, raz­go­va­ra­li smo s tro­ji­com vo­ka­la Li­bra, Ni­ko­lom Če­la­nom, Si­nom Ja­ke­li­ćem i Ma­ri­om Alaj­be­gom ko­ji su se vra­ti­li u proš­lost i pri­sje­ti­li se ka­ko je nji­ho­va pri­ča kre­nu­la sa­svim slu­čaj­no, kao svo­je­vr­s­ni pre­dah od re­dov­nih klap­skih an­ga­žma­na ko­ji je po­tom pos­tao ne­što pu­no vi­še.

“U de­ve­tom mje­se­cu 2007. vra­tio sam se u Split na­kon što sam os­tao bez pos­la u jed­noj za­gre­bač­koj fir­mi. Da bih pre­ži­vio i za­ra­dio dnev­nu kin­tu, po­čeo sam tra­ži­ti ga­že. Ka­ko sam ra­ni­je s kla­pom Iskon pje­vao na vjen­ča­nji­ma i spro­vo­di­ma, dio te eki­pe mi je re­kao da ima­ju ne­što što se zo­ve kla­pa Li­bar i da im se mo­gu pri­dru­ži­ti. Još iz vre­me­na Isko­na bi­li smo u kon­tak­tu s ma­ga­zi­nom Li­vin­g­s­to­ne iz Ri­je­ke ko­ji su ra­di­li ne­ki event u Spli­tu. Nji­ho­va še­fi­ca mar­ke­tin­ga me je tra­ži­la da oku­pim eki­pu ko­ja bi nas­tu­pi­la na tom even­tu. Odra­di­li smo kla­sič­nu klap­sku ga­žu, no u off pro­gra­mu smo pot­pu­no ad hoc kre­nu­li pje­va­ti stva­ri po­put ‘Knoc­kin’ on He­aven’s Door’ i ‘Mo­ja vo­da’. Di­rek­tor Li­vin­g­s­to­nea je to­tal­no odva­lio i to­li­ko se odu­še­vio ide­jom da se na klap­ski na­čin ra­de pop i rock stan­dar­di i po­nu­dio nam je da sni­mi­mo CD, ko­ji će iz­a­ći uz ma­ga­zin kao dar či­ta­te­lji­ma. Uvjet je bio da pje­sme ko­je obra­di­mo s Dal­ma­ci­jom i dal­ma­tin­skim me­lo­som ne­ma­ju baš ni­kak­ve ve­ze. Oku­pi­li smo eki­pu split­skih mu­zi­ča­ra, uš­li u stu­dio i ka­da je to za­zvu­ča­lo, akustično s plas­tič­nim ži­ca­ma, pre­ne­ra­zio sam se i re­kao os­ta­li­ma: ovo što ima­mo je ne­što pu­no traj­ni­je od jed­no­krat­nog da­ra či­ta­te­lji­ma. De­nis Re­bić, ko­ji je to na­ru­čio, an­ga­ži­rao je Igo­ra Kor­de­ja da na­pra­vi co­ver, pos­lao je al­bum naj­ja­čim no­vi­na­ri­ma sta­ri­je gar­de na re­cen­zi­ju i svi su odu­šev­lje­no re­agi­ra­li. Na pr­vom kon­cer­tu u Spli­tu, opet u or­ga­ni­za­ci­ji Li­vin­g­s­to­nea, oku­pi­lo se ti­su­ću lju­di, na Tr­sat­skoj gra­di­ni u Ri­je­ci ta­ko­đer je gle­da­li­šte bi­lo pre­pu­no... Ima­li smo la­un­ch ko­jim je bi­lo za­ga­ran­ti­ra­no pu­no to­ga”, uvo­di nas u pri­ču Ni­ko­la.

Za de­bi­tant­ski al­bum 2009. do­bi­li su na­gra­du Pr­vi In­dexi u Sa­ra­je­vu, no ne­ki čla­no­vi od­lu­či­li su se vra­ti­ti ma­tič­nim pro­jek­ti­ma i iz iz­vor­ne pos­ta­ve os­ta­li su sa­mo Če­lan, An­dro Ri­vi­er i sa­da već biv­ši gi­ta­rist Vo­jan Koce­ić. Do­la­skom no­vih lju­di od­la­ze sve da­lje od klap­skih ko­ri­je­na i pos­ta­ju pu­no­krv­ni rock bend.

“Još u sta­roj pos­ta­vi na­pra­vi­li smo ‘Pus­ti da ti le­ut svi­ra’ u me­tal va­ri­jan­ti. Doš­li su Si­na i Ma­rio, na­kon njih i Ni­ko­la Col­na­go iz kla­pe Cam­bi. Svi smo pri­ja­te­lji 20-25 go­di­na, pje­va­li smo u is­tim kla­pa­ma, iš­li za­jed­no u ško­lu i u jed­nom smo se tre­nut­ku sa­mo eki­pi­ra­li i kre-

‘ODRAS­LI’ S li­je­va: Ton­či Ra­dić, An­dro Ri­vi­er, Si­na Ja­ke­lić, Ni­ko­la Če­lan, Ni­ko­la Col­na­go, Ma­rio Alaj­beg, Ivan Iva­ni­še­vić i Ma­rin Koce­ić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.