MAY

Že­li­mo do­ka­ze. Vlas­niš­tvo, pa ma­kar i olov­ke, ni­šta ne vri­je­di bez do­ka­za o po­dri­je­tlu

Top Gear - - SADRŽAJ -

Fer­ra­ri­je­va olov­ka tre­nu­tač­no mi je mo­je naj­dra­že vlas­niš­tvo. Do­volj­no sam sre­tan pa po­sje­du­jem ne­ko­li­ko olo­va­ka - ne­ke od njih čak i u raz­nim bo­ja­ma, no ovu naj­vi­še vo­lim. Svat­ko tko je po­sje­tio Fer­ra­ri­je­vu tvor­ni­cu naj­vje­ro­jat­ni­je je do­bio i olov­ku, a ja sam svo­ju do­bio kad sam ne­dav­no bio on­dje ka­ko bih tes­ti­rao hi­brid­ni LaFer­ra­ri. No to je ne­bit­no jer ovo je prok­le­to do­bra olov­ka.

Jar­ko­cr­ve­ne je bo­je - ima i ina­či­ca u žu­toj bo­ji i na se­bi ima zlat­nom bo­jom ugra­vi­ra­nu ri­ječ Fer­ra­ri. Osim to­ga, is­ta je kao i bi­lo ko­ja dru­ga olov­ka, što zna­či da di­je­li i nji­ho­ve spe­ci­fič­ne ne­dos­tat­ke. Pr­vo, pre­tan­ka je za mo­je se­ljač­ke ši­ro­ke pr­ste, a gu­mi­ca na vr­hu pre­ma­la je da bi iz­bri­sa­la sve po­gre­ške ko­je une­sem u svoj pro­fi­nje­no iz­ra­đe­ni kož­na­ti no­tes mra­mor­nog uzor­ka* s pred­nje i straž­nje stra­ne.

Gra­fit u olov­ci dug je 130 mm, a gu­mi­ca sa­mo 8 mm. Obi­čan iz­ra­čun ot­kri­va mi da gri­je­ši­ti mo­gu u sa­mo šes­ti­ni slu­ča­je­va upo­ra­be olov­ke, ina­če ću is­tro­ši­ti ci­je­lu gu­mi­cu.

Me­đu­tim, te su broj­ke po­greš­ne jer sam ih iz­ra­ču­nao ra­be­ći olov­ku i ni­jed­nom ni­sam po­gri­je­šio pa je ovaj eks­pe­ri­ment utje­cao na re­zul­ta­te. Baš zbog to­ga je zna­nost ta­ko složena.

“Da, ali...”, ču­jem vas ka­ko se bu­ni­te ta­ko da vas ču­je ci­je­li kvart. Fer­ra­ri si­gur­no ni­je iz­ra­dio ovu olov­ku jer ne po­sje­du­je ni­jed­no pos­tro­je­nje za obra­du dr­va. Tu je olov­ku pro­izve­la tvrt­ka ko­ja se ti­me ba­vi i ona je Fer­ra­ri­je­va ko­li­ko je i Aven­ta­dor Fer­ra­ri­jev model.

No ovo jest Fer­ra­ri­je­va olov­ka ko­ju je ta tvrt­ka služ­be­no odo­bri­la i ko­ja ne to­le­ri­ra sla­baš­ne imi­ta­ci­je olov­ke 4B. Ako ima­te i na­liv­pe­ro, na jed­nom kra­ju olov­ke mo­že­te na­pi­sa­ti Fer­ra­ri, ali to ne­će bi­ti Fer­ra­ri­je­va olov­ka ne­go olov­ka na ko­joj pi­še Fer­ra­ri. Shva­ća­te raz­li­ku?

Vje­ro­jat­no si sad već mis­li­te ka­ko po­la­ko pre­tje­ru­jem, no bu­di­mo is­kre­ni – po­sje­du­je­te li vi Fer­ra­ri­je­vu olov­ku? Ne? Kla­dim se da bis­te je že­lje­li ima­ti jed­na­ko kao što ja že­lim da u ga­ra­ži bu­de 400 mo­de­la Su­pe­ra­me­ri­ca. Prem­da je ri­ječ sa­mo o olov­ci, i to je do­bar po­če­tak i sva­ka­ko mno­go bo­lje od vas, či­ja olov­ka ni­je Fer­ra­ri­je­va.

Ono što ova olov­ka ima, a što je vr­lo bit­no u ovom raz­met­lji­vom svi­je­tu op­te­re­će­nom luk­su­zom, do­kaz je o po­dri­je­tlu. Taj do­kaz uru­čio mi je net­ko iz Fer­ra­ri­ja i pri­tom mi re­kao: “Iz­vo­li jed­nu Fer­ra­ri­je­vu olov­ku”. I to je sa­mo po­če­tak ono­ga što će se za­si­gur­no pre­tvo­ri­ti u du­gu i za­pa­nju­ju­ću po­vi­jest kra­đe, nes­tan­ka, po­nov­nog ot­kri­va­nja u la­di­ci, ši­lje­nja i, na­po­s­ljet­ku, pro­da­je na draž­bi za go­le­mi iz­nos na­kon mo­je smr­ti.

Stav­ka u ka­ta­lo­gu s fo­to­gra­fi­ja­ma sve će to na­vo­di­ti ka­ko bi se pri­vuk­li bogati ko­lek­ci­ona­ri olo­va­ka. Pus­to­lo­vi­ne mo­je Fer­ra­ri­je­ve olov­ke mo­gle su se jed­na­ko ta­ko do­go­di­ti i ne­koj dru­goj olov­ci, no raz­li­ka je u to­me što je ova olov­ka ži­vot za­po­če­la u Fer­ra­ri­ju kao Fer­ra­ri­je­va olov­ka. Da, to je go­le­ma raz­li­ka.

Sum­nja­te li u is­ti­ni­tost mo­jih tvrd­nji, po­gle­daj­te sa­mo što se do­go­di­lo s mo­de­lom 275 GTB/4 u vlas­niš­tvu po­koj­nog Ste­vea McQu­eena ko­ji će usko­ro bi­ti po­nu­đen na draž­bi za po­čet­nu ci­je­nu od ne­ko­li­ko mi­li­ju­na eura. Stoga vas po­nov­no pi­tam – je li to sa­mo olov­ka ko­ju je za Fer­ra­ri pro­izveo net­ko dru­gi? Gdje je strast u sve­mu to­me? Tu je, jer pos­to­je mi­li­ju­ni olo­va­ka ko­je su mo­gle pre­uze­ti tu ča­rob­nu ulo­gu služ­be­ne Fer­ra­ri­je­ve olov­ke, no ovo je ta ko­joj je to i us­pje­lo. Fer­ra­ri je iz­a­brao ovu jed­na­ko kao što bi­ra pro­izvo­đa­ča bo­je i ko­že za svo­je auto­mo­bi­le. Da, Fer­ra­ri vr­lo pom­no bi­ra stva­ri.

Is­kre­no, imam ne­ko­li­ko olo­va­ka dru­gih pro­izvo­đa­ča auto­mo­bi­la, pri­mje­ri­ce Por­s­c­he­ovu i Maz­di­nu - ba­rem mis­lim da imam jer je već du­go ni­sam vi­dio. Por­s­c­he­ova olov­ka vr­lo je do­bra i pre­kras­no je urav­no­te­že­na, no gra­fit mi je ma­lo lo­ši­ji od onog u Fer­ra­ri­je­voj olov­ci. Ima ne­što u toj Fer­ra­ri­je­voj olov­ci, mo­žda nje­zi­na bo­ja ili sa­vr­še­na ras­po­dje­la ma­se do­bi­ve­na gu­mi­com i me­tal­nim pr­ste­nom ili sa­mo zna­nje o nje­zi­nu po­dri­je­tlu, što me is­pu­nja­va po­seb­noš­ću dok je dr­žim me­đu pr­sti­ma. Moj je no­tes pre­pun gru­bih ski­ca ko­je ni­ka­ko da do­vr­šim, no uvje­ren sam da će ti na­cr­ti bi­ti mno­go bo­lji i odu­šev­lja­va me po­mi­sao da ću ih za­vr­ši­ti ovom olov­kom.

Ka­ko to objas­ni­ti? Vje­ro­jat­no je to ne­što du­bo­ko pod­s­vjes­no. Kad iz­va­dim svo­ju Fer­ra­ri­je­vu olov­ku iz plas­tič­nog dr­ža­ča olo­va­ka, osje­ćam se jed­na­ko do­bro kao i da mi net­ko da­ru­je po­sve no­vi Fer­ra­ri­jev auto­mo­bil. Bit će ovo vr­lo pamt­lji­vo druženje. Ah, da ne za­bo­ra­vim. LaFer­ra­ri je fan­tas­ti­čan.

“Ono što mo­ja Fer­ra­ri­je­va olov­ka ima, a što je važ­no u su­vre­me­nom svi­je­tu, do­kaz je o po­dri­je­tlu”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.