E NIK!

Vecernji list - Hrvatska - Diva - - Style // Kokteli -

poz­na­vao lje­ko­vi­ta svoj­stva sam­lje­ve­ne ko­re dr­va Qu­inqu­ina, na mol­bu pot­kra­lja iz­li­je­či­li su nje­go­vu vo­lje­nu su­pru­gu, a sta­blo je u gro­fi­či­nu čast pro­zva­no „Cin­c­ho­na“. Ču­do­tvor­ni je prah do­ne­sen u Eu­ro­pu, a po­čet­kom 19. sto­lje­ća ke­mi­ča­ri su iz nje­ga us­pje­li iz­o­li­ra­ti ki­nin što će pos­ta­ti esen­ci­jal­ni sas­to­jak to­ni­ka. Sk­la­dan su­ži­vot dži­na i to­ni­ka mo­že­mo za­hva­li­ti bri­tan­skoj ko­lo­ni­za­ci­ji in­dij­skog pot­kon­ti­nen­ta. Ka­ko je ma­la­ri­ja voj­ni­ci­ma pred­stav­lja­la ve­li­ki pro­blem, ki­nin, ina­če gor­kog oku­sa, po­če­li su po­čet­kom 19. sto­lje­ća mi­je­ša­ti sa so­da-vo­dom i še­će­rom, kom­bi­na­ci­jom ko­ja je bi­la pre­te­ča to­ni­ka. Usko­ro su dnev­nu do­zu ki­ni­na po­če­li mi­je­ša­ti i s dži­nom do­dav­ši pi­ću li­me­tu pa je kok­tel “pro­mak­nut” u je­dins­tven far­ma­ce­ut­ski oblik li­je­ka protiv ma­la­ri­je. Ta­ko je Gin and To­nic pos­tao omi­lje­ni „li­jek“ne sa­mo u In­di­ji, ne­go i u či­ta­vom bri­tan­skom car­stvu ko­ji se is­pi­jao u naj­vi­šim slo­je­vi­ma. Pa­dom po­pu­lar­nos­ti dži­na 70-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća, Gin and To­nic sma­trao se go­to­vo ar­ha­ič­nim os­tat­kom proš­lih vre­me­na, ali po­s­ljed­njih je go­di­na, zbog po­pu­lar­nih TV se­ri­ja i fil­mo­va, pi­ću vra­će­na aura gla­mu­ra. Os­no­va su, ka­ko i na­ziv ka­že, džin i to­nik, za­tim led i kri­ška li­me­te, a za naj­bo­lji kok­tel nuž­ni su pr­vok­las­ni sas­toj­ci. Naj­ve­ća po­gre­ška pri nje­go­voj pri­pre­mi u ba­ro­vi­ma je ko­ri­šte­nje to­če­nog to­ni­ka umjes­to onog iz ma­lih boca ko­ji naj­bo­lje ču­va svje­ži­nu. Od dos­tup­nih naj­bo­lje je oda­bra­ti Sc­hwep­pe­sov. U su­vre­me­nim je to­ni­ci­ma ko­li­či­na ki­ni­na ma­la, u ne­ki­ma ga ni ne­ma, no na sre­ću pos­to­je i bren­do­vi ko­ji sa­dr­že pri­rod­ni ki­nin, kao što su Tomr’s, Q To­nic, Fen­ti­mans i Fe­ver-Tree. Tajna naj­bo­ljeg dži­na u iz­bo­ru je bilj­nih sas­to­ja­ka. Bo­ro­vi­ca je ba­za sva­kog dži­na, no mno­gi­ma se do­da­ju ci­tru­si i za­či­ni. Npr. Bom­bay Sapp­hi­re ko­ris­ti de­set raz­li­či­tih sas­to­ja­ka, od ko­ri­ce li­mu­na do pa­pra s oto­ka Ja­ve zbog če­ga ima za­či­ni­ma pu­no bo­ga­ti­ji okus, dok je npr. priv­lač­nost Wal­ke­ra u rav­no­te­ži oku­sa, a ne na bro­ju sas­to­ja­ka. Kok­tel-struč­nja­ci pre­fe­ri­ra­ju jed­nos­ta­van džin, bi­lo ko­ji Lon­don dry kao npr. Be­efe­ater ili Bom­bay Ori­gi­nal Dry, do aro­ma­tič­ni­jih va­ri­jan­ti ko­ji uklju­ču­ju ni­zo­zem­ski i Plymo­uth Gin, ili me­ni naj­dra­ži ori­gi­nal­ni Tanqu­eray ili no­vi Tanqu­eray No. Ten. Ključ je kla­sič­nog kok­te­la u rav­no­te­ži gor­či­ne to­ni­ka i oku­sa bo­ro­vi­ce dži­na te dru­gih oku­sa, ali bo­ro­vi­ca mo­ra do­mi­ni­ra­ti. Gin and To­nic ra­di se i pos­lu­žu­je u vi­so­koj ši­ro­koj ra­s­hla­đe­noj hig­h­ball ili ni­skoj ši­ro­koj old fa­shi­oned ča­ši ko­ja se na­pu­ni koc­ki­ca­ma le­da, a tek se on­da li­je­va džin pa to­nik. Pi­ću se do­da kri­ška ili ko­ma­dić li­me­te iz ko­jeg se mo­že i is­ci­je­di­ti ma­lo so­ka, a sve se la­ga­no pro­mi­je­ša. Omjer dži­na i to­ni­ka stvar je uku­sa, od jed­na­kog omje­ra sas­to­ja­ka do ne­što vi­še to­ni­ka. Po­ne­kad se uz li­me­tu do­da i kri­ška li­mu­na. Hen­drick’s Gin kao de­ko­ra­ci­ju ima kri­šku svje­žeg kras­tav­ca, a va­ri­jan­te uklju­ču­ju i gran­či­cu me­tvi­ce ili uš­tr­cak An­gos­tu­ra Bit­ters, no za do­bar Gin and To­nic ključ je u jed­nos­tav­nos­ti. Wins­ton Chur­c­hill re­kao je da je Gin and To­nic spa­sio vi­še ži­vo­ta bri­tan­skih voj­ni­ka od svih li­ječ­ni­ka car­stva. U sva­kom slu­ča­ju, ovaj os­vje­ža­va­ju­ći kok­tel pra­vi je oda­bir da se sa sti­lom opros­ti­mo od lje­ta.

Bo­ro­vi­ca je ba­za dži­na, no ne­ki­ma se do­da­ju za­či­ni. Za kok­tel se ipak pre­fe­ri­ra jed­nos­tav­nost

U 17. sto­lje­ću džin je u En­gle­skoj bio naj­jef­ti­ni­je al­ko­hol­no pi­će pa se na­ve­li­ko kon­zu­mi­rao

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.