Is­ko­ris­ti­te po­gre­ške kao pri­li­ku za uče­nje i ra­zvoj

Vecernji list - Hrvatska - Diva - - Health -

Ži­vim sa su­pru­gom već 15 go­di­na i ima­mo dvo­je dje­ce. Ra­dim kao pri­je­voz­nik i čes­to sam na pu­tu. U zad­nje vri­je­me čes­to se sva­đam sa su­pru­gom i te­ško mi je ra­zu­mje­ti nje­zi­nu frus­tra­ci­ju. Uo­ča­vam da se uop­će ne ra­zu­mi­je­mo. Stal­no mi spo­či­ta­va i uka­zu­je na po­gre­ške ko­je či­nim u od­no­su pre­ma njoj te sma­tra, kao što mi je rek­la, da je ne ci­je­nim i ne po­štu­jem; sve do­živ­lja­va kao osob­nu uvre­du. Osje­ćam ve­li­ku kriv­nju, že­lim is­pra­vi­ti ono u če­mu gri­je­šim jer mi je ja­ko sta­lo do nje. Htio bih da ima­mo do­bar od­nos, no ne znam ka­ko da joj pris­tu­pim, is­pra­vim stva­ri i ne po­nav­ljam vi­še po­gre­ške ko­je či­nim.

Za­hva­lan

Ka­že se da su us­pješ­ni lju­di oni ko­ji su u ži­vo­tu na­pra­vi­li vi­še po­gre­ša­ka od onih dru­gih. Što se tom iz­re­kom za­is­ta mis­li? Us­pješ­ni do­živ­lja­va­ju po­gre­ške kao pri­li­ke za uče­nje i osob­ni rast te se usre­do­to­če na rje­še­nja i mo­guć­nos­ti i us­tra­ju. Dru­gi se fo­ku­si­ra­ju na po­gre­ške i pre­pre­ke i čes­to svo­je po­gre­ške do­živ­lja­va­ju kao osob­ni ne­us­pjeh, ne­što ne­ga­tiv­no, s či­me se te­že su­če­lja­va­ju i se­be okriv­lju­ju te, na­ža­lost, i pu­no pri­je odus­ta­ju. Mno­go je važ­ni­je po­gre­ške is­pra­vi­ti ne­go ni­kad ne po­gri­je­ši­ti. Ka­že­te da vam su­pru­ga stal­no go­vo­ri da ra­di­te gre­ške. Jes­te li svjes­ni gre­ša­ka i jes­te li pri­hva­ti­li is­pra­vi­ti uči­nje­no? Jes­te li pre­uze­li od­go­vor­nost, sas­lu­ša­li i za­is­ta ču­li što vas mo­li da uči­ni­te ili ste je ig­no­ri­ra­li, tra­ži­li oprav­da­nja, ili mo­žda nju okriv­lja­va­li za vlas­ti­tu po­gre­šku? Na­čin na ko­ji ste re­agi­ra­li na po­gre­šku je klju­čan. Što uči­ni­ti? 1. Ut­vr­di­te pro­blem. Pr­vo bu­di­te sprem­ni ču­ti dru­gu stra­nu i ak­tiv­no je sas­lu­šaj­te. Pri­hva­ti­te što vam po­ru­ču­je i nas­toj­te ra­zu­mje­ti ka­ko se osje­ća i ko­li­ko joj je ne­što važ­no. Za­to do­pus­ti­te da is­ka­že i “ven­ti­li­ra” svo­je emo­ci­je. Ni­ka­ko je ne­moj­te pre­ki­da­ti, što­vi­še, po­ti­či­te je da ka­že sve što mis­li i osje­ća. Ta­ko slu­ša­njem i po­dr­škom ša­lje­te po­ru­ku da vam je ta oso­ba važ­na, is­ka­zu­je­te po­što­va­nje i sprem­nost na pro­mje­nu. Na­kon što je rek­la sve što mis­li i osje­ća, a ka­ko bis­te bi­li si­gur­ni da je iz­ba­ci­la baš sve ne­za­do­volj­stvo i rek­la baš sve što joj pa­da na um, pi­taj­te je či­me još ni­je za­do­volj­na. Ako ka­že da ima još to­ga za re­ći, sas­lu­šaj­te je. Po­nav­ljaj­te is­to pi­ta­nje sve dok vam ne ka­že da je to sve što vam ima re­ći. Na taj na­čin čes­to će­te saz­na­ti što je “pro­blem u pro­ble­mu”. za Bo­ja gla­sa, iz­raz li­ca i dr­ža­nje ti­je­la odra­ža­va­ju vaš stav. U va­šem pi­ta­nju osje­tit će even­tu­al­ni sar­ka­zam, iro­ni­ju ili ci­ni­zam, osje­tit će da li je na­pa­da­te pi­ta­njem ili se bra­ni­te. Gledaj­te je u oči, is­ka­ži­te em­pa­ti­ju, bri­gu i is­kre­nu za­in­te­re­si­ra­nost da ne­što na­uči­te i promijenite. 2. Pro­vje­ri­te jes­te li se do­bro ra­zu­mje­li. Pi­ta­njem re­flek­ti­raj­te oso­bi ključ­ne stva­ri ko­je ste ču­li kao pro­blem (ono što je oso­ba rek­la, ne ka­ko ste vi to shva­ti­li). Ti­me ša­lje­te po­ru­ku oso­bi da vam je važ­na, da ste je oz­bilj­no slu­ša­li i da vam je sta­lo do to­ga da se ra­zu­mi­je­te. Npr. “Ako sam do­bro čuo i osje­tio, iz­ra­zi­to se lju­tiš ka­da ja... Je li to toč­no?“Ako ka­že da ni­je to rek­la, do­pus­ti­te joj da vam po­no­vi i po­jas­ni. Na kra­ju joj za­hva­li­te na is­kre­nos­ti i na to­me što vam je uka­za­la na po­gre­ške. 3. Ut­vr­di­te rje­še­nje ili že­lje­no sta­nje. Sa­da je vri­je­me da pi­ta­te dru­gu stra­nu što bi za nju bi­lo rje­še­nje, ko­ju bi pro­mje­nu vo­lje­la vi­dje­ti, ču­ti i osje­ti­ti. Što bi tre­ba­lo bi­ti druk­či­je i na ko­ji na­čin? Tra­ži­te in­for­ma­ci­ju što, ali i ka­ko. Ta­ko­đer, pi­taj­te za­što joj je to važ­no. Ti­me do­bi­va­te od­go­vor za­što bis­te ne­što tre­ba­li uči­ni­ti. Ne­moj­te pret­pos­tav­lja­ti, bu­di­te si­gur­ni da se ra­zu­mi­je­te. Us­kla­di­te oče­ki­va­nja i vri­jed­nos­ti. Ni­je do­volj­no sa­mo ne­što uči­ni­ti, već to tre­ba­te uči­ni­ti za­to što vam je ta oso­ba važ­na, što ra­zu­mi­je­te vri­jed­nost to­ga i to uči­ni­te s osje­ća­ji­ma, a ne mehanički. Uvi­jek obe­ćaj­te ma­nje, ali uči­ni­te vi­še, nad­ma­ši­te oče­ki­va­nje.

Ni­je do­volj­no pret­pos­tav­lja­ti što dru­ga oso­ba mis­li kad vam ka­že da ra­di­te po­gre­ške. Jes­te li svjes­ni u če­mu gri­je­ši­te; da li ste do­is­ta sprem­ni pro­mi­je­ni­ti se?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.