ABC...

Vecernji list - Hrvatska - Diva - - Sadržaj -

Ana Ma­ras Har­man­der

Ka­za­liš­na se­zo­na bli­ži se kra­ju, no po­pu­lar­nu za­gre­bač­ku glu­mi­cu oče­ku­je uz­bud­lji­vo i rad­no lje­to - pr­vo će na TUR­NE­JU S PREDSTAVOM "BRODOLOMKE" PO OBA­LI, za­tim u Šved­sku, odak­le joj je su­prug, a še­ćer na kra­ju bit će - od­mor na Vi­su

AMo­ji pri­ja­te­lji Buk­vi­ći. Al­ma, Amar, Aman, Amal, Ai­da, Amir...

Bu­đe­nje. Pre­ra­no bu­đe­nje, ni­kad do­volj­no sna.

Ci­pe­le. Obo­ža­vam ci­pe­le, ne znam ni sa­ma ko­li­ko ih imam.

Ćup, to mi pr­vo pa­da na pa­met.

Ča­ro­li­ja, ču­da. Vje­ru­jem u ču­da.

Da­va­nje. Dos­lov­no i pre­ne­se­no. Ne­se­bič­no. Al­tru­is­tič­ki. Ne tra­žim ni­šta za­uz­vrat.

Đak. Ov­dje mi fa­li in­s­pi­ra­ci­je.

Elip­sa. Ta­ko mi glum­ci zo­ve­mo kad za­okru­ži­mo lik.

Film. Ne tre­ba objaš­nje­nje.

Gu­za, mo­ja vječ­na bor­ba. I kao grm­lja­vi­na, ko­je se pa­nič­no bojim.

Hla­do­vi­na, uz ri­je­ku, mo­re, sa­mo da je uz vo­du.

Island. Je­di­na zem­lja na sje­ve­ru u ko­ju sam htje­la oti­ći od­ma­le­na. I jesam, ali sam se ipak uda­la za Šve­đa­ni­na.

Ibra, naš bos­ton­ski te­ri­jer bez ko­jeg je te­ško za­mis­li­ti ži­vot. U ži­vo­tu ni­sam sre­la smješ­ni­je stvo­re­nje.

Ju­tro. Ima­ju ta ra­na bu­đe­nja pu­no pred­nos­ti, osim umo­ra.

Kri­za. Stva­ra­lač­ka kri­za. Uf!

Lu­ci­ja. Te­ti­no pr­vo. Mo­ja dje­voj­či­ca, pla­vu­ša me­đu crn­ka­ma.

Lju­bav, jer bez lju­ba­vi ni­šta.

Mkao ma­ma. Ovo bi tre­bao svat­ko na­pi­sa­ti (vje­ro­jat­no i je ).

Nemoguće. Ne vje­ru­jem u tu ri­ječ. Ni­šta ni­je nemoguće. Not­hing is im­po­ssi­ble, moj moto.

Nju Jork , po Vu­ku. Grad ko­jem se vra­ćam i vra­ćam...

Oprost. Naj­važ­ni­ja stav­ka sva­kog od­no­sa. Pr­va ste­pe­ni­ca do pri­hva­ća­nja.

Po­nos. Po­nos­na sam na to­li­ko to­ga i na ljude oko sebe. Vo­lim taj po­se­ban osje­ćaj, sre­ća.

Ru­bens. Moj sin. R kao Rim, moj naj­dra­ži grad. R kao rast. R kao rad, rad, rad. R kao ra­zu­mi­je­va­nje. R kao ri­ba. Či­ni se da mi je sav ži­vot u R.

Split. Ne bih vo­lje­la da sam se ro­di­la ig­dje drug­dje. To­li­ko me obi­lje­žio moj grad, iz­gra­dio i pos­lao sprem­nu na sve u svi­jet. Naj­ljep­ši na svi­je­tu, pun glaz­be i spor­ta, okru­žen mo­rem sa svih stra­na, ponosan i gla­san.

Šved­ska. Sve je vi­še vo­lim, a Šve­đa­ne iz­nim­no ci­je­nim. S go­di­na­ma me obli­ko­vao nji­hov na­čin raz­miš­lja­nja. Ne­vje­ro­jat­no da je jed­na Dal­ma­tin­ka po­pus­ti­la...

Tata. I T kao tu­lum! Maj­stor sam tu­lu­ma, uvi­jek zad­nja.

Us­pjeh, vlas­ti­to os­tva­re­nje, na­rav­no. Ali ni­šta bez ra­da! Vi­si­ne.

Od­ma­le­na obo­ža­vam vi­si­ne.

Zu­bi. Mo­ja naj­o­sjet­lji­vi­ja toč­ka. Ne­mam se­dam zu­bi­ju, zdra­vih, no­si­la sam tri apa­ra­ti­ća, plom­be... Uf! Do­bro sam se na­mu­či­la da bi oni da­nas bi­li moj po­nos.

Ži­vot. Ži­vo­ti­nje. Živa bi­ća. Sve­mu se di­vim.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.