U FOKUSU

Mas­ti su nez­dra­ve, či­ne nas pre­ti­li­ma i bo­les­ni­ma – u to su nas UVJERAVALI de­set­lje­ći­ma. No u po­s­ljed­nje vri­je­me one vi­še ni­su na lo­šem gla­su. S raz­lo­gom! RAZOTKRIVA­MO NE­KE OD NAJVEćIH ZABLUDA o mas­no­ća­ma

Večernji list - Hrvatska - Diva - - Sadržaj - Na­pi­sa­la Da­ni­je­la Pe­trov

Zablude o dijetama, vit­koj li­ni­ji i pre­hra­ni te kako ih iz­bje­ći

Mas­ti su nez­dra­ve, či­ne nas de­be­li­ma i bo­les­ni­ma – to nas uvje­ra­va­ju de­set­lje­ći­ma, no je li to baš ta­ko? Na­ime, od ka­da su mas­ti 50-ih go­di­na proš­log sto­lje­ća doš­le na loš glas (ame­rič­ki znans­tve­nik An­cel Keys pr­vi ih je op­tu­žio kao uz­rok mno­gim bo­les­ti­ma), broj pre­ti­lih lju­di u svi­je­tu u stal­nom je po­ras­tu. Glav­ni pri­go­vor na mas­ti uvi­jek je bio da se nji­ho­vom kon­zu­ma­ci­jom lak­še udeb­lja­ti ne­go s os­ta­lim na­mir­ni­ca­ma. Ali, ne odre­đu­je udio mas­ti u ne­koj na­mir­ni­ci o to­me ho­će­mo li se deb­lja­ti ili ne­će­mo, ne­go gus­to­ća nje­go­ve ener­gi­je, od­nos­no broj ka­lo­ri­ja po gra­mu. Ta­ko ne­mas­ni pe­kar­ski pro­izvo­di ima­ju vi­še ka­lo­ri­ja od je­la u ko­jem ima pu­no mas­ti (me­so, sir). Us­to, mas­ne ki­se­li­ne iz vrh­nja, me­sa, si­ra i mas­la­ca ops­krb­lju­ju go­to­vo sve sta­ni­ce ti­je­la s du­go­traj­nom ener­gi­jom. Od to­ga pro­fi­ti­ra­ju mi­ši­ći i sr­ce.

KAKO KOMBINIRAT­E?

Dak­le, ako već mo­ra­mo ime­no­va­ti hra­nu ko­ja nas deb­lja, to su on­da za­si­gur­no ug­lji­ko­hi­dra­ti: što ih vi­še je­de­mo, lak­še se u ti­je­lu pre­tva­ra­ju u glu­ko­zu. A što se ma­nje kre­će­mo, sve će vi­še in­zu­li­na bi­ti po­treb­no za ko­ri­šte­nje še­će­ra u kr­vi. In­zu­lin, pak, osi­gu­ra­va skla­di­šte­nje mas­ti u tki­vu, te ih nas­to­ji ta­mo i za­dr­ža­ti. To ta­ko­đer zna­či da se mas­ti, po­je­de­ne bez ug­lji­ko­hi­dra­ta, ta­mo ne skla­di­šte: ko­mad me­sa bez pe­ci­va, uz ne­kak­vu la­ga­nu sa­la­tu, za­pra­vo je naj­po­želj­ni­ji obrok. Pri­mje­ri­ce, u Šved­skoj i Nor­ve­škoj naj­po­pu­lar­ni­ja je LCHF (low carb high fat) di­je­ta, ko­ja po­dra­zu­mi­je­va 75 pos­to mas­no­ća, 20 pos­to pro­te­ina i pet pos­to ug­lji­ko­hi­dra­ta, a Svjet­ska zdrav­s­tve­na or­ga­ni­za­ci­ja obja­vi­la je kako baš u tim zem­lja­ma ži­vi naj­ma­nje pre­ti­lih ti­nej­dže­ra od svih ze­ma­lja za­pad­nog svi­je­ta. Ja­ja, vrh­nje i sla­ni­na mo­gu se, dak­le, vra­ti­ti na ta­njur, jer je sve vi­še is­tra­ži­va­nja ko­ja svo­jim re­zul­ta­ti­ma po­bi­ja­ju pri­če da nas pre­hra­na bo­ga­ta mas­ti­ma deb­lja i skra­ću­je nam ži­vot. No­vi trendovi (ujed­no i di­je­te) u pre­hra­ni, ko­je se ba­zi­ra­ju na ug­lji­ko­hi­dra­ti­ma si­ro­maš­noj, a bje­lan­če­vi­na­ma bo­ga­toj pre­hra­ni, a ko­je su pri­gri­le že­ne di­ljem svi­je­ta, me­đu ko­ji­ma su i broj­ne poz­na­te da­me, po­t­vr­đu­ju upra­vo ta is­tra­ži­va­nja. Evo ne­kih mas­nih “po­gre­ša­ka” ko­je smo sta­vi­li pod po­ve­ća­lo.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.