PRIČA S NASLOVNICE

Večernji list - Hrvatska - Diva - - Sadržaj - Raz­go­va­ra­la Ves­na Bla­ško­vić, Fo­to­gra­fi­je Go­ran Či­žme­ši­ja

Amra Pe­ter­nel ot­kri­va ka­ko je bi­ti že­na u no­go­met­nom biz­ni­su

Čla­ni­ca upra­ve GNK Di­na­mo AMRA PE­TER­NEL (45) za Di­vu go­vo­ri o 16 go­di­na ka­ri­je­re u tom klu­bu, pu­to­va­nji­ma ko­ja su joj sva­kod­ne­vi­ca, stre­su, utak­mi­ca­ma, ali i o onoj le­žer­ni­joj stra­ni ži­vo­ta, mo­di ko­ja je neo­pi­si­vo ra­zve­se­lja­va te o svo­joj 17-go­diš­njoj kće­ri La­uri

Pret­pos­tav­ljam da vas čes­to pi­ta­ju ka­ko je že­ni u no­go­met­nom biz­ni­su, u pre­tež­no mu­škom okru­že­nju. I za­is­ta, ka­ko je? Jes­te li osje­ti­li, kao što mno­ge us­pješ­ne že­ne čes­to ka­žu, da su se za sve što su pos­ti­gle mo­ra­le dvos­tru­ko vi­še do­ka­zi­va­ti ne­go mu­škar­ci?

Is­ti­na je, za­pra­vo, da u no­go­met­nom svi­je­tu ima pu­no že­na, ali pre­ma­lo na uprav­ljač­kim po­lo­ža­ji­ma. Di­na­mo je po tom pi­ta­nju uvi­jek bio mo­de­ran, že­na ima u svim klup­skim struk­tu­ra­ma, po­čev­ši od sa­mog vr­ha. U klu­bu sam 16 go­di­na, za­po­če­la sam svoj put u ad­mi­nis­tra­ci­ji, ra­di­la naj­du­lje u mar­ke­tin­gu, jer to je za­pra­vo mo­ja stru­ka (di­plo­mi­ra­la sam na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu u Za­gre­bu, smjer marketing). Vo­di­la sam me­đu­na­rod­ne od­no­se, a od 2016. čla­ni­ca sam upra­ve ko­ja nad­gle­da marketing, pro­da­ju i li­cen­ci­ra­nje te sam i da­lje glavni kontakt klu­ba za me­đu­na­rod­ne od­no­se. Dak­le, ka­ri­je­ru sam gra­di­la kroz sve stu­be klu­ba i mo­ram priz­na­ti da mi je to is­kus­tvo neo­pi­si­vo po­mo­glo u ka­ri­je­ri i pos­lov­nom saz­ri­je­va­nju. Kod nas ne­ma po­dje­la na že­ne i mu­škar­ce, već na one ko­ji zna­ju raditi svoj po­sao, ko­ji su pre­da­ni i oda­ni Di­na­mu i one ko­ji ola­ko shva­ća­ju pri­vi­le­gij ra­da u Di­na­mu. To je je­di­na po­dje­la ko­ju po­dr­ža­vam. No u no­go­met­noj po­li­ti­ci, ja sam tek dru­ga že­na u po­vi­jes­ti uprav­ljač­kog ti­je­la ECA-e (Eu­rop­ske udru­ge klu­bo­va). Mo­ram priz­na­ti da je po­ma­lo neo­bi­čan osje­ćaj sje­di­ti za sto­lom s 30-ak mu­ška­ra­ca, ali ne op­te­re­ću­jem se ti­me, ne raz­miš­ljam pre­vi­še o to­me. Bit­no mi je samo da bu­dem na vi­si­ni za­dat­ka.

Naj­važ­ni­je je iz­gra­di­ti auto­ri­tet i po­što­va­nje. Auto­ri­tet se mo­že ste­ći samo ako ste pro­fe­si­onal­ni i pre­da­ni pos­lu i ako to va­ša oko­li­na pre­poz­na­je i ci­je­ni vas pre­ma učin­ku, a ne pre­ma to­me jes­te li že­na ili nis­te.

Ne­dav­no sam se sje­ti­la ka­ko sam od­mah na­kon do­la­ska u Di­na­mo mo­ra­la na­uči­ti što je za­le­đe ka­ko bi me lju­di oz­bilj­ni­je shva­ti­li. Ša­lim se ma­lo, no iako znam sva no­go­met­na pra­vi­la, priz­na­jem da ni­sam struč­njak za sport­ske ele­men­te po­put tak­ti­ke ili oda­bi­ra igra­ča. Ba­vim se sa­svim dru­gim as­pek­ti­ma no­go­me­ta, po­put mar­ke­tin­ga, me­đu­na­rod­nih re­la­ci­ja i slič­no.

Kak­va vam je sva­kod­ne­vi­ca? Ko­li­ko ste čes­to na pu­tu, ka­ko bis­te svoj po­sao i za­du­že­nja opi­sa­li na­ma iz­van no­go­me­ta? Jes­te li upoz­na­li naj­ve­će zvi­jez­de, ka­kav su do­jam os­ta­vi­le na vas?

Po­sao u no­go­me­tu je iz­u­zet­no di­na­mi­čan, u Di­na­mu po­seb­no jer mi uvi­jek te­ži­mo ne­čem vi­šem i bo­ljem, ja­ko smo am­bi­ci­oz­ni. Šes­na­est go­di­na sam u klu­bu i svje­do­čim da on iz da­na u dan i da­lje ras­te, mo­der­ni­zi­ra se.

Ured­ski dio pos­la je kla­si­čan kao u sva­kom biz­ni­su, s pu­no sas­ta­na­ka, pla­ni­ra­nja, pre­zen­ta­ci­ja, do­ga­đa­nja. Kao čla­ni­ca upra­ve, ne­ko­li­ko sam pu­ta tjed­no na ko­le­gi­ji­ma jer su raz­mje­na in­for­ma­ci­ja i tim­ski rad naj­važ­ni­ji. Od­ne­dav­no sam čla­ni­ca Iz­vr­š­nog od­bo­ra Eu­rop­skog udru­že­nja klu­bo­va (ECA-Eu­ro­pe­an Club Asso­ci­ati­on) te dva pu­ta mje­seč­no mo­ram pu­to­va­ti na sjed­ni­ce ili sas­tan­ke raz­li­či­tih rad­nih gru­pa. To je, za­pra­vo, no­go­met­na po­li­tič­ka kre­ma, na ko­joj se kro­ji bu­duć­nost no­go­me­ta. Tak­vi sas­tan­ci zah­ti­je­va­ju pu­no pri­pre­me, či­ta­nja do­ku­men­ta­ci­je, čes­te kon­fe­ren­cij­ske raz­go­vo­re. Ja­ko se po­no­sim da sam uop­će dru­ga že­na u po­vi­jes­ti ko­ja je u 11 go­di­na pos­to­ja­nja te or­ga­ni­za­ci­je uš­la u Iz­vr­š­ni od­bor.

Upoz­na­la sam ja­ko pu­no slav­nih no­go­me­ta­ša, ak­tu­al­nih i biv­ših zvi­jez­da. Sve su to nor­mal­ni, skrom­ni lju­di, vr­hun­ski pro­fe­si­onal­ci, za­ljub­lje­ni­ci u svoj po­sao. Ipak, naj­dra­ži mi je sport­ski dio pos­la – utak­mi­ce. Do­ma­će utak­mi­ce gle­dam ko­li­ko stig­nem i bo­drim na­še igra­če. Vo­dim tim lju­di ko­ji pri­pre­ma me­đu­na­rod­ne utak­mi­ce, pa na njih obvez­no i pu­tu­jem. Vo­dim svu ko­mu­ni­ka­ci­ju s pro­tiv­nič­kim klu­bom, Ue­fom i su­dje­lu­jem na svim sas­tan­ci­ma (si­gur­nos­ni, or­ga­ni­za­cij­ski, sve­ča­ni ru­čak de­le­ga­ci­ja…). Ta­ko­đer sam i glavni kontakt klu­ba te čes­to od­la­zim u sto­žer Ue­fe ka­ko bih saz­na­la ime no­vo­ga su­par­ni­ka Di­na­ma i oba­vi­la po­treb­ni sas­ta­nak.

Ne­dav­no sam zas­ta­la na vra­ti­ma svog sta­na i shva­ti­la da imam u dnev­nom bo­rav­ku četiri kov­če­ga (je­dan iz Ma­đar­ske, dru­gi za Nor­ve­šku, tre­ći za Mon­te Car­lo i če­t­vr­ti za der­bi u Spli­tu) – sve za raz­li­či­te kli­me i raz­li­či­te pri­go­de. Po­ne­kad je ras­po­red ta­ko gust da po­že­lim mi­ran i obi­čan ži­vot. Ka­že se da iza sva­kog us­pješ­nog mu­škar­ca sto­ji že­na, a ja ka­žem da iza sva­ke us­pješ­ne že­ne sto­ji do­bra do­ma­ći­ca. Mo­ja kći La­ura i ja ima­mo na­šu Lji­lja­nu ko­ja je s na­ma već de­vet go­di­na i ko­ja se bri­ne za sve kad me­ne ne­ma, kao da nam je član obi­te­lji. Druk­či­je ne bih funk­ci­oni­ra­la. Sre­ćom, mo­ja je kći na­vik­la na moj pos­lov­ni tem­po i ja joj na­dok­na­đu­jem dru­že­nja u sva­kom slo­bod­nom tre­nut­ku. Ima­mo ja­ko kva­li­te­tan i is­kren od­nos i čes­to smo u kon­tak­tu. Ja­ko sam za­do­volj­na što i ti­je­kom mo­je od­sut­nos­ti zre­lo i sa­vjes­no funk­ci­oni­ra, što mi je znak da sam u pro­tek­lih 17 go­di­na do­bra obav­lja­la svoj po­sao i kao maj­ka.

Kao mlada dje­voj­ka us­pješ­no ste se ba­vi­li mo­de­lin­gom. Kak­va vas sje­ća­nja ve­žu uz to raz­dob­lje? Što bis­te da­nas rek­li svo­joj 17-go­diš­njoj kće­ri da po­že­li kre­nu­ti tim pu­tem?

To mi je bio iz­u­zet­no li­jep dio ži­vo­ta. Bi­la sam mlada i ja­ko sam uži­va­la u to­me. Moda me za­ni­ma­la od­ma­le­na, stal­no sam cr­ta­la ne­ke kre­aci­je i uži­va­la kad se po­ja­vio Fashion TV. Čes­to sam si ši­va­la ne­što sa­ma i ma­šta­la o ve­li­kom or­ma­ru pre­pu­nom div­nih ha­lji­na. Ma­šta­la sam o is­pro­ba­va­nju mod­nih kre­aci­ja i šet­nja­ma mod­nim pis­ta­ma. Mo­de­ling mi je omo­gu­ćio da se uz­dr­ža­vam uz stu­dij, da pu­tu­jem i upoz­nam ja­ko pu­no za­nim­lji­vih lju­di, stek­la sam div­na pri­ja­telj­stva, od ko­jih ne­ka i da­nas čvr­sto tra­ju. Do­ži­vje­la sam samo li­je­pe stva­ri. Ve­se­li­lo bi me kad bi i mo­ja La­ura htje­la bi­ti ma­ne­ken­ka, no to je za­sad ne za­ni­ma. Ali ja­ko vo­li mo­du i ja­ko se za­bav­lja kom­bi­ni­ra­ju­ći odje­ću. Čes­to jed­na dru­goj da­je­mo mod­ne sa­vje­te, a ne­ri­jet­ko i za­lu­ta­mo jed­na dru­goj u or­mar, a to zna bi­ti za­bav­no.

Ve­li­ka ste lju­bi­te­lji­ca mo­de, sla­že­te li se s ti­me da nam moda mo­že uljep­ša­ti dan? Ve­se­li­te li se sla­ga­nju kom­bi­na­ci­ja?

Ap­so­lut­no, moda je za­ba­va. Ne tre­ba odje­ća bi­ti sku­pa, samo tre­ba bi­ti li­je­po kom­bi­ni­ra­na. Ne ka­že se uza­lud “Ni­je bit­no što no­siš, bit­no je ka­ko no­siš”. Odje­ćom mo­že­te po­ka­za­ti jes­te li ma­što­vi­ti, bun­tov­ni, ro­man­tič­ni. Odje­ćom mo­že­te pr­ko­si­ti ruž­nom vre­me­nu, obu­ći cr­ve­no kad pa­da ki­ša, za­što ne? Ni­kad ni­sam na odje­ću gle­da­la samo kao na odjev­ne pred­me­te ko­ji me tre­ba­ju gri­ja­ti i šti­ti­ti. Ču­dim se kad vi­dim ka­ko ne­ke že­ne zna­ju bi­ti bez­lič­no odje­ve­ne. Čes­to bu­dem umor­na, ne da mi se ne­ka­mo ići, ali si on­da slo­žim “out­fit” ko­ji uči­ni da se osje­ćam po­seb­no i od­mah živ­nem. Važ­no mi je da se osje­ćam do­bro u ono­me što odje­nem.

Ko­ja su va­ša zlat­na pra­vi­la šo­pin­ga? I ka­ko za­pra­vo naj­vi­še vo­li­te ku­po­va­ti, onli­ne, of­fli­ne, na pu­to­va­nji­ma...?

Ra­di­je ku­pim ri­jet­ko, ali kva­li­tet­no. Kad sam bi­la mla­đa, zna­la sam oti­ći u šo­ping i po­tro­ši­ti pla­ću na kr­pi­ce, s vre­me­nom je šo­ping pos­tao rje­đi, pa sad ku­pim ne­što samo ako je baš kva­li­tet­no i do­bro. Kro­nič­no mi ne­dos­ta­je slo­bod­no vri­je­me pa ne mo­gu oti­ći kao ne­kad i sa­ti­ma še­ta­ti po du­ća­ni­ma i uži­va­ti u is­pro­ba­va­nju odje­će. Sad uglav­nom ku­pim ne­što u pro­la­zu, na aero­dro­mu dok če­kam avi­on ili u obliž­njoj uli­ci do ho­te­la kad sam na pu­tu. Onli­ne naj­češ­će

PO­SEB­NO SAM SLABA NA CI­PE­LE, IMAM IH TOLIKO DA ME KĆI ZO­VE STONOGOM, I OPET UZDIŠEM ZA NEKIM NOVIMA U IZLOGU. OMI­LJE­NI SU MI JIMMY CHOO, VALENTINO I AQUAZZURA.

ku­pim do­bre ci­pe­le, po­seb­no ako ih na­đem na po­pus­tu.

Ima­te li u gla­vi uvi­jek una­pri­jed slo­že­nu kom­bi­na­ci­ju za ne­ku pri­li­ku ili to os­tav­lja­te za zad­nji tren? Ima­te li ne­ke fa­vo­ri­te u or­ma­ru ko­ji uvi­jek spa­ša­va­ju si­tu­aci­ju?

Ovi­si o to­me ko­li­ko imam vre­me­na i ka­ko sam ras­po­lo­že­na. Po­ne­kad od­mah znam što ću no­si­ti u ne­koj pri­go­di, a po­ne­kad se pre­svu­čem se­dam pu­ta dok ne pro­na­đem za­do­vo­lja­va­ju­ću kom­bi­na­ci­ju. Vje­ru­jem da smo sve mi že­ne po­ma­lo tak­ve. No važ­no mi je da odje­ća od­go­va­ra pri­go­di (sve­ča­no, ele­gant­no, pos­lov­no, sport­ski...). Na utak­mi­ca­ma sam uglav­nom u služ­be­noj uni­for­mi pa ne­mam pros­to­ra za ma­ne­vri­ra­nje, za­to si odu­ška dam kad od­la­zim na jav­na do­ga­đa­nja ili pri­vat­na dru­že­nja. Ima i tre­nu­ta­ka kad ne­mam ide­ju, in­s­pi­ra­ci­ju. Za tak­ve si­tu­aci­je rje­še­nje je – cr­no. Ono uvi­jek pa­li!

Za­to je važ­no ima­ti u or­ma­ru par kva­li­tet­nih cr­nih hla­ča, blu­za/ma­ji­ca, ha­lji­na). Že­na u cr­nom, s ma­lo de­cent­nog na­ki­ta ili s gla­mu­roz­nim ci­pe­la­ma uvi­jek iz­gle­da dam­ski.

Što vam je naj­važ­ni­je pri odi­je­va­nju, funk­ci­onal­nost, es­te­ti­ka, tzv. dress co­de, uvri­je­že­na pra­vi­la...? Ima­te li omi­lje­ne bren­do­ve?

Kad bi mi funk­ci­onal­nost bi­la bit­na, on­da si­gur­no ne bih ci­je­li ži­vot bi­la u štik­la­ma. Kod me­ne vri­je­di pra­vi­lo: štik­la, štik­la i samo štik­la! Vi­so­ka pe­ta že­ni da­je po­seb­nu ele­gan­ci­ju i dr­ža­nje, druk­či­ji je do­jam sve­ga što obu­če­te kad ste na vi­so­kim pe­ta­ma.

Dak­le, bit­ni­ji su mi es­te­ti­ka i pra­vi­la odi­je­va­nja, tzv. dress co­de. Važ­no mi je da odje­ća ko­ju obu­čem bu­de sklad­na, da is­ti­če na pro­fi­njen na­čin mo­je es­tet­ske kva­li­te­te, a da ne bu­de do­sad­na. Vo­lim kom­bi­ni­ra­ti bo­je, ma­te­ri­ja­le, sku­pe i jef­ti­ne bren­do­ve, sva­šta. Na­rav­no, mo­ra i od­go­va­ra­ti pri­go­di. Naj­vi­še vo­lim Ka­ren Mil­len i Max Ma­ru za ele­gant­ne odjev­ne kom­bi­na­ci­je i ka­pu­te, Eli­sa­bet­tu Fran­c­hi za ne­ke ma­lo ek­s­cen­trič­ne, Ma­ssi­mo Dut­ti mi je ide­alan za pos­lov­no odi­je­va­nje, a Za­ra mi čes­to sve to upot­pu­ni. Po­seb­no sam slaba na ci­pe­le, imam ih toliko da me kći zo­ve stonogom, i opet uzdišem za novima u izlogu. Omi­lje­ni su mi Jimmy Choo, Valentino i Aquazzura.

Vo­lim jed­no­boj­nu kom­bi­na­ci­ju i “za­či­ni­ti” je ci­pe­la­ma u dru­goj bo­ji, svi­đa mi se kad se is­ti­ču. I pa­zim da uvi­jek bu­du čis­te i ured­ne, a ne vo­lim ni na mu­škar­cu vi­dje­ti pr­lja­ve ci­pe­le, to mi je od­boj­no.

Kad sam bi­la mla­đa, zna­la sam

oti­ći u šo­ping i po­tro­ši­ti pla­ću na

kr­pi­ce, no sad ku­pu­jem ma­nje i kva­li­tet­ni­je, ot­kri­va

Amra

S Le­om Me­ssi­jem i Fran­ces­com Tot­ti­jem (li­je­vo); u mla­dos­ti se us­pješ­no ba­vi­la mo­de­lin­gom (des­no); Amra je tek dru­ga že­na u po­vi­jes­ti uprav­ljač­kog ti­je­la Eu­rop­ske udru­ge klu­bo­va (do­lje); čis­ta ele­gan­ci­ja na tri­bi­na­ma (do­lje li­je­vo)

S Mic­ha­elom He­sel­s­c­hwer­d­tom, vo­di­te­ljem Odje­la za klup­ska na­tje­ca­nja Ue­fe, i Mir­kom Ba­ri­ši­ćem, di­rek­to­rom GNK Di­na­mo (li­je­vo); sa 17-go­diš­njom kće­ri La­urom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.