Ame­ri­ka me na­uči­la raz­li­či­tos­ti­ma i to­le­ran­ci­ji

Večernji list - Hrvatska - Diva - - Pu­to­pis - Na­pi­sa­la An­đe­la Rončević Fo­to­gra­fi­je Pri­vat­ni al­bum, Shut­ter­stock

STU­DEN­TI­CA NO­VI­NAR­STVA NA FA­KUL­TE­TU PO­LI­TIČ­KIH ZNA­NOS­TI, ŠI­BEN­ČAN­KA AN­ĐE­LA RON­ČE­VIĆ, U SAD-U JE BO­RA­VI­LA ČE­TI­RI NE­ZA­BO­RAV­NA MJE­SE­CA U SKLO­PU PRO­GRA­MA “WORK AND TRA­VEL”, KO­JI MLA­DI­MA OMO­GU­ĆU­JE DA ZA­RA­DE, ALI I PRO­PU­TU­JU TU ZEM­LJU TE IZ PR­VE RU­KE DOZ­NA­JU KA­KO JE TO ŽI­VJE­TI U AMERICI. AN­ĐE­LA ZA DIVU OPISUJE KA­KO SU JOJ SE SVIDJELI LJU­DI TE S KAKVIM SE DOJMOVIMA VRATILA U HR­VAT­SKU

UAme­ri­ci sam bi­la če­ti­ri mje­se­ca u sklo­pu stu­dent­skog pro­gra­ma “Work and tra­vel”. To je pri­li­ka ko­ja se nu­di svim stu­den­ti­ma ka­ko bi ra­di­li u Americi ti­je­kom ljet­ne pa­uze, a na­kon to­ga pu­to­va­li po SAD-u. Ima­la sam tu sre­ću da su mi i pri­ja­te­lji­ce že­lje­le ići na pro­gram i bi­lo nam je sjaj­no! Ži­vje­la sam na ma­le­nom oto­či­ću Mac­ki­nac Is­land, u sa­vez­noj dr­ža­vi Mic­hi­gan. To je sam sje­ver Ame­ri­ke, na gra­ni­ci s Ka­na­dom. Oto­čić je bio za­is­ta po­se­ban i baj­ko­vit bu­du­ći da su auto­mo­bi­li za­bra­nje­ni i je­di­na pri­je­voz­na sred­stva bi­li su ko­nji i bi­cik­li. Mo­gu re­ći da je ta­kav kraj­nje jed­nos­ta­van na­čin ži­vo­ta bio baš ono što mi je u tom pe­ri­odu tre­ba­lo. Tri mje­se­ca on­dje sam ra­di­la, po­la­ko upoz­na­va­la ame­rič­ku kul­tu­ru, ali i stu­den­te iz svih kra­je­va svi­je­ta. Na­kon rad­nog di­je­la kre­će onaj bo­lji, a to je pu­to­va­nje. Ci­je­li pro­gram kon­ci­pi­ran je ta­ko da ame­rič­ka vla­da nu­di stra­nim stu­den­ti­ma pri­li­ku za le­ga­lan rad ne­ko­li­ko mje­se­ci na­kon če­ga “pok­la­nja­ju” gra­ce pe­ri­od od mje­sec da­na pu­to­va­nja po SAD-u. Mi smo si os­ta­vi­le 16 da­na za obi­la­že­nje gra­do­va i ru­ta nam je bi­la iz­vr­s­na. Za­is­ta sam po­nos­na na nas ka­ko smo za pr­vi put sve sa­me is­pla­ni­ra­le. Da stvar bu­de bo­lja, pu­tem Fa­ce­bo­oka upoz­na­le smo ne­ko­li­ko na­ših stu­de­na­ta s ko­ji­ma smo pu­to­va­le ka­ko bi­smo po­di­je­li­li tro­ško­ve i to nam je bi­la jed­na od naj­bo­ljih od­lu­ka. Ve­li­ke gra­do­ve nas­to­ja­li smo “raz­bi­ti” na­ci­onal­nim par­ko­vi­ma. Pr­vo odre­di­šte bio nam je Chi­ca­go ko­ji je na­kon onak­ve iz­o­la­ci­je na oto­ku bio ve­lik kul­tu­ral­ni šok za nas. Pr­vi dan smo se sa­mo gu­bi­le, no već slje­de­ći smo se od­lu­či­le ko­ris­ti­ti “hop on – hop off” bus, što je iz­vr­stan na­čin da se obi­đe ve­lik grad ako ne­maš auto. Ame­rič­ki jav­ni pri­je­voz je ina­če loš, ta­ko da se na nje­ga te­ško os­lo­ni­ti. Ovaj bus vo­di te kro­za sve frek­vent­ne toč­ke u gra­du, ti­je­kom vož­nje sve se objaš­nja­va, a kad se za­us­ta­vi, ako vas atrak­ci­ja za­ni­ma, si­đe­te s bu­sa, za­dr­ži­te se ko­li­ko ho­će­te i on­da se opet vra­ti­te na bus. Tek tad smo vi­dje­le ko­li­ko je Chi­ca­go us­tva­ri pre­di­van, ure­dan grad, a po­se­bi­ce ri­je­ka Chi­ca­go ko­ja pro­la­zi kroz sam cen­tar, duž ko­je vi­di

An­đe­la sa svo­jom šes­te­ro­čla­nom eki­pom za pu­to­va­nje po Americi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.