SUZANINA PRIČA

Zo­vem se Su­za­na, imam 56 go­di­na i ži­vim u Züric­hu. Mo­ji su pro­ble­mi za­po­če­li pri­je de­se­tak go­di­na, no za­hva­lju­ju­ći gos­po­di­nu Da­ri­ju, us­pješ­no su i raz­ri­je­še­ni.

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Ključ nade -

Na­ša je kći Ja­smi­na pri­je 11 go­di­na upoz­na­la Kre­šu za ko­ga se vr­lo br­zo uda­la. Su­pru­gu Go­ra­nu i me­ni se ot­po­čet­ka ni­je svi­dje­la nje­zi­na obi­telj, naj­bla­že re­če­no iz­gle­da­li su nam čud­no, me­đu­tim ni­smo se htje­li mi­je­ša­ti u od­lu­ke na­še kće­ri. Pri­hva­ti­li smo nji­ho­vo vjenčanje i na­da­li se naj­bo­lje­mu. Na­ža­lost, to se naj­bo­lje ni­je do­go­di­lo. Na­ime, od­mah na­kon vjen­ča­nja, zlos­tav­lja­ti na­šu kćer što ni su­prug ni ja ni­smo mo­gli pro­ma­tra­ti sa stra­ne. Na­kon mno­go sva­đa, ras­pra­va i uvje­ra­va­nja, na­ša se Ja­smi­na vra­ti­la ku­ći. Ta­da mi je nje­zi­na sve­kr­va za­pri­je­ti­la sre­ćom mo­je kće­ri. Ni­sam joj vje­ro­va­la, ali sam je se sje­ti­la na­kon služ­be­ne ras­ta­ve ka­da je mo­ja kći pos­ta­la čest po­sje­ti­telj psi­hi­ja­tri­je, pi­la je li­je­ko­ve za smi­re­nje, a kad god bi upoz­na­la ne­kog deč­ka, bi­la bi ubr­zo ni iz ko­ga raz­lo­ga, od­ba­če­na. Zbog to­ga je po­če­la pa­ti­ti od de­pre­si­je, a i dva si je pu­ta po­ku­ša­la odu­ze­ti ži­vot. Ni­smo zna­li kako joj po­mo­ći dok ni­smo otiš­li u po­sjet pri­ja­te­lji­ma ko­ji su se tek vra­ti­li iz Hr­vat­ske. Bu­du­ći da smo im se po­ža­li­li na te­šku si­tu­aci­ju ko­ju pro­živ­lja­va­mo s Ja­smi­nom, oni su nam pre­po­ru­či­li gos­po­di­na Da­ri­ja ko­ji je po­mo­gao nji­ho­vom si­nu u slič­noj si­tu­aci­ji. Ni­sam ok­li­je­va­la na­zva­ti ga pa sam to i uči­ni­la čim sam se vra­ti­la ku­ći. Od­go­vo­rio mi je vr­lo smi­re­ni glas ko­ji mi je u sa­mo ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka is­pri­čao do de­ta­lja moj ži­vot. Na­rav­no da sam po­vje­ro­va­la da bi on mo­gao po­mo­ći Ja­smi­ni, sto­ga smo se ona i ja, na­kon sa­mo ne­ko­li­ko da­na, upu­ti­le u Za­greb. U nje­go­vom smo ure­du upoz­na­le vr­lo dra­gog mla­dog gos­po­di­na pu­nog po­vje­re­nja ko­ji je po­nov­no go­vo­rio o na­šem ži­vo­tu i objas­nio nam je da je Ja­smi­ni na­prav­lje­no da ne­ma sre­će u ži­vo­tu. Od­lu­či­le smo mu vje­ro­va­ti i sli­je­di­ti nje­go­ve upu­te. Za­hva­lju­ju­ći to­mu, Ja­smi­na se opo­rav­lja­la i na­kon ne­ko­ga je vre­me­na, upoz­na­la mla­di­ća ko­ji je ne od­ba­cu­je, što­vi­še, za­pro­sio ju je. Pre­kras­no je vi­dje­ti je sret­nu, a ja sam još pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci mis­li­la da će za­uvi­jek bi­ti sa­ma i ne­sret­na. Za sve to mo­gu za­hva­li­ti gos­po­di­nu Da­ri­ju pa ko­ris­tim ovu pri­li­ku da to i uči­nim.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.