Mi­re Pa­ra

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Ruza -

ko­je­ga će im se odr­ža­ti ne­ka kra­ća pre­zen­ta­ci­ja o Zep­ter lon­ci­ma – ka­kav je vo­di­telj­ski ge­nij ti­je­kom de­ve­de­se­tih go­di­na bio taj nji­hov tr­go­vač­ki put­nik u odi­je­lu žar­kih bo­ja? Znaju li oni da je on osmis­lio i vi­še od de­set go­di­na vo­dio jed­nu od naj­bo­ljih dje­čjih emi­si­ja ika­da pri­ka­za­nu na ne­kom od domaćih TV pro­gra­ma? Sje­ća­ju li se uop­će Si­ni­še Cmr­ka ili sa­mo če­ka­ju da se pre­zen­ta­ci­ja za­klju­či ka­ko bi što pri­je ne­što ba­ci­li u kljun? Ge­ne­ra­ci­je dje­ce odras­le su uz nje­gov Tur­bo Li­mach Show, a mno­ge da­naš­nje es­trad­ne fa­ce po­put Li­di­je Ba­čić i Iva­ne Kindl, da na­bro­jim sa­mo ne­ke, upra­vo on­dje na­pra­vi­le su svo­je pr­ve glaz­be­ne ko­ra­ke. Taj iz­nim­no kre­ativ­ni te­le­vi­zij­ski autor i vo­di­telj, ko­je­ga kra­si i velik glaz­be­ni te knji­žev­ni ta­lent (pod pse­udo­ni­mom je objav­lji­vao pri­če čak i u Ve­čer­njem lis­tu ko­ji upra­vo dr­ži­te u ru­ka­ma), da­nas, is­ti­na, vi­še ne pro­da­je ni te lon­ce po res­to­ra­ni­ma, već je us­pje­šan pi­sac dje­čjih knji­ga, ali i da­lje ne ra­di ono što naj­bo­lje zna. Sva­ka te­le­vi­zi­ja ko­ja bi ga uze­la ba­rem za sa­vjet­ni­ka – tvr­dim to pod pu­nom kaz­ne­nom i ma­te­ri­jal­nom od­go­vor­nos­ti – bi­la bi na ogrom­nom do­bit­ku... Is­to, ne­sum­nji­vo, vri­je­di i za Vlat­ku Po­kos, na či­je bi vo­di­telj­ske i pje­vač­ke spo­sob­nos­ti, bez ob­zi­ra na po­vre­me­no bu­ran pri­vat­ni ži­vot, sva­ka­ko tre­ba­lo pod­sje­ti­ti. Još od nje­zi­na ot­ka­za, na­ime, ko­ji je na HRT-u do­bi­la zbog pre­atrak­tiv­nog pro­re­za na ha­lji­ni, ni­smo je na­ža­lost ima­li pri­li­ku vi­dje­ti u ne­kom adek­vat­nom for­ma­tu. --- Ima­ju li, dak­le, oni sno­bo­vi iz cen­tra gra­da, oni ko­ji po ci­je­le da­ne sje­de na ka­va­ma i ba­ve se tu­đim ži­vo­ti­ma, uop­će poj­ma o to­me na kak­vom smo gu­bit­ku jer je Vlat­ka Po­kos sun­ce Cvjet­nog tr­ga od­lu­či­la za­mi­je­ni­ti ka­nad­skim hlad­no­ća­ma, a te­le­vi­zij­ski po­sao ne­kim obič­nim, ni­ma­lo gla­mu­roz­nim? Osob­no se ne mo­gu ote­ti doj­mu da do to­ga ne bi doš­lo da je net­ko iz upra­ve na jed­nom od ova na­ša dva-tri TV pro­gra­ma bio dovoljno pa­me­tan da je po­nov­no an­ga­ži­ra. Ti­če li se ne­ko­ga uop­će da jedna ta­ko te­le­vi­zič­na i is­kus­na vo­di­te­lji­ca ne mo­že pro­na­ći an­ga­žman ili je, eto, in­te­res spram nje pres­tao onog da­na ka­da je uz upo­tre­bu si­le na­pus­ti­la stan u užem grad­skom sre­di­štu, a ti­me, jas­no, i trač-ru­bri­ke? Dak­le, dok se na TV-u po­jav­lju­ju oso­be ko­je još uvi­jek ni­su sav­la­da­le sva slo­va abe­ce­de, Vlat­ka Po­kos – ko­joj bih ra­do pok­lo­nio i pra­vu ru­žu, ne sa­mo ovu “TV ru­žu” ko­ju, uz­gred ka­za­no, do­dje­lju­jem svi­ma do sa­da na­ve­de­nim jer mi ne­dos­ta­ju na ma­lim ekra­ni­ma i že­lim im brz po­vra­tak na njih – mora u emi­gra­ci­ju... On­dje nit­ko živ ne­će zna­ti ni za nje­zin hit sa Sre­br­nim kri­li­ma, a ako ika­da i za­pje­va “Na mo­drom ne­bu iz­nad Za­gre­ba”, re­ci­mo dok čis­ti sni­jeg is­pred ku­će, po­mis­lit će da je ri­ječ o obič­noj nos­tal­gi­ji za do­mo­vi­nom, a ne jed­nom pa­ra­lel­nom ži­vo­tu ko­ji je imao po­ten­ci­ja­la da ide ne­kim sa­svim dru­gim pu­tom. I, ima tak­vih ne­ka­daš­njih te­le­vi­zij­skih he­ro­ja još mno­go oko nas, svat­ko ih se sje­ća ba­rem ne­ko­li­ko te bi ih sva­ka­ko ra­do po­nov­no vi­dio na te­le­vi­zi­ji, a ne da - zbog ne­kih no­vih za­pos­le­nja, pro­mje­na ured­nič­ke po­li­ti­ke ili, što ja znam, du­bo­kih de­kol­tea – ta­ko do­bri i ne­koć poz­na­ti vo­di­te­lji ko­je smo pu­tem ma­lih ekra­na sva­kod­nev­no vi­đa­li u svo­jim do­mo­vi­ma, ne­zas­lu­že­no pad­nu u za­bo­rav.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.