Mi­le Ke­kin po­nov­no nas je odu­še­vio

Hr­vo­ja Hor­va­ta KEKINOVA “KU­ĆA BEZ KROVA” KROVNI JE DOMAĆI ALBUM GO­DI­NE

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj -

M ko­gu li se u do­ma­ćoj rock-glaz­bi na­ći tek­s­to­vi ko­ji ne­što go­vo­re o da­naš­njoj si­tu­aci­ji i me­lo­di­je ko­je lju­di mo­gu pje­va­ti ka­ko bi lak­še shva­ti­li o če­mu je ri­ječ? Mo­gu, ali po­tre­ban je pravi autor. A taj autor je Mi­le Ke­kin, ko­ji u se­bi spa­ja Ar­se­no­vu pro­nic­lji­vost i rock-sen­zi­bi­li­tet, godinama ide svo­jim ko­lo­si­je­kom s Hlad­nim pi­vom i pos­tao je no­va n nor­ma do­ma­će rock-glaz­be. Ke­ki­nov sa­mos­tal­ni album “Ku­ća bez krova” krovni je domaći album ove go­di­ne, do­me­ti­ma i zna­ča­jem us­po­re­div u sa­mo s “Pu­tom u plus” Ede Ma­aj­ke. No “Ku­ća bez krova” svo­jom for­mom rock-al­bu­ma ko­mer­ci­jal­ni­ji je pro­izvod, ti­me i ra­zum­lji­vi­ji ši­rem kru­gu pu­bli­ke. Mno­gi­ma ko­ji po­ve­ća­lom tra­že te­me, Ke­kin u “Ku­ći bez krova” nu­di goz­bu sa­dr­ža­ja i for­me, pje­sa­ma, svir­ke i aran­žma­na. “Ku­ća bez krova” k kao na­ziv al­bu­ma, ok­vir­ni kon­cept i u uvod­na pje­sma da­ju os­nov­ne ko­or­di­na­te al­bu­mu, pr­vom Ke­ki­no­vu sa­mos­tal­nom iz­le­tu na­kon al­bu­ma “U dva oka” pos­ta­ve Mi­le i put­ni­ci iz 2001. No za raz­li­ku od tog po­ma­lo al­ter­na­tiv­nog pro­jek­ta, no­vi sti­že u vri­je­me kad su Ke­kin i Hlad­no pi­vo naj­po­uz­da­ni­ji dio do­ma­ćeg rock-ma­ins­tre­ama, pa će i “Ku­ća bez krova” ima­ti važ­nu ulo­gu ne sa­mo ve­ćom pro­da­jom i do­me­tom na te­re­nu, ne­go i utje­ca­jem.

“Gdje će mo­ja dje­ca ras­ti”, “ova ku­ća ne­ma krova da u nju sta­ne vi­še sno­va”, di­le­me iz­me­đu do­mo­vi­ne i tu­đi­ne, “gdje će biti či­ja so­ba”, ne­ki su sti­ho­vi oz­bilj­nih tek­s­to­va ko­ji u hr­vat­sku sred­nju stru­ju do­no­se go­ru­će te­me kak­vi­ma se u svi­je­tu ba­ve ključ­ni rock-auto­ri po­put Sprin­g­s­te­ena. No Mi­le Ke­kin ne mora se tru­di­ti “pre­vo­di­ti” Sprin­g­s­te­ena na domaći te­ren, jer ako je net­ko po­zvan to uči­ni­ti, on­da o je to bez sum­nje čo­vjek ko­ji je s Hlad­nim pi­vom či­ta­vu ka­ri­je­ru po­tro­šio na dje­lo­va­nje sa svi­ješ­ću i sa­vješ­ću. Upra­vo za­to, kao pa­me­tan čo­vjek i po­put mno­gih dru­gih ko­ji vi­de što se oko nas do­ga­đa, mo­že se osje­ća­ti “bez zas­ta­ve i him­ne”, jer ti su sim­bo­li čes­to is­praž­nje­ni od sa­dr­ža­ja ka­kav bi­smo htje­li da ima­ju. “Ku­ća bez krova” pu­ni do­ma­ću glaz­bu sa­dr­ža­jem ka­kav već du­go ni­je do­bi­la na tim oz­bilj­nim ra­zi­na­ma.

Vi­še pje­sa­ma sred­njeg tem­pa, pa i ba­la­da, s pod­lo­gom sli­de gi­ta­ra, Ke­ki­no­ve lju­bav­ne te­me i vi­nje­te pu­ne su pro­nic­lji­vih za­pa­ža­nja kla­vi­ra, akus­tič­nih gi­ta­ra, or­gu­lja, har­mo­ni­ka i pu­ha­ča, do­no­se pot­pu­no no­vi zvuk pa Ke­kin ne po­nav­lja for­mu­lu ben­da i ima očit razlog za solo album, ali nove pjesme opet se svr­sta­va­ju u kla­si­ke po­put onih Hlad­nog Pi­va. Od uvod­ne “Ku­će bez krova” s ja­kom me­lo­di­jom, za­tim “Be­to­na” s kla­vir­skim uvo­dom, uvo­đe­njem vi­oli­na i sli­de gi­ta­ra, Ke­ki­no­ve pri­če funk­ci­oni­ra­ju na osob­noj i druš­tve­noj ra­zi­ni. Od­lič­ni aran­žma­ni, druk­či­ji pra­te­ći sas­tav i pro­vje­re­na pro­duk­ci­ja maj­sto­ra Denyke­na spo­ji­li su sve sas­toj­ke de­set no­vih Ke­ki­no­vih pje­sa­ma u sja­jan niz naj­av­ljen pr­vim sin­glom “Re­no 4”.

I “Konj” sa sli­de gi­ta­rom i ame­ri­ka­niz­mi­ma, te kla­vir­skom pod­lo­gom, još je jedna lju­bav­na ba­la­da, ali Ke­ki­no­ve lju­bav­ne te­me i vi­nje­te pu­ne su pro­nic­lji­vih za­pa­ža­nja jed­nog od naj­bo­ljih domaćih tek­s­to­pi­sa­ca, ki­lo­me­tri­ma uda­lje­ne od uobi­ča­je­ne si­ru­pas­te slat­ko­će domaćih ljubavnih zlo­či­na. “Atlas” sa­ži­ma tre­nut­ni eg­zo­dus mla­de­ži u Ir­sku ili Nje­mač­ku, sti­ho­vi­ma “ov­dje zvo­nik te­škim ba­tom uda­ra, na sva­ko­ga tko ima­lo odu­da­ra”, ili “već pu­na ka­pa pre­da­ka, što ne či­ta­ju ni­šta, a ka­mo­li iz­me­đu re­da­ka”, “za­vr­ti atlas bit će tu mjes­ta za nas”. I “Zbo­gom, tje­sko­bo” go­vo­ri ne­što o to­me, ali po­put naj­bo­ljih rock os­tva­re­nja nu­di vi­ta­li­zam i mo­gu­će rje­še­nje poč­ne­mo li mis­li­ti svo­jom gla­vom.

Dru­gi singl “Ta­kav par” sti­ho­vi­ma “obo­je smo pa­li da­le­ko od sta­bla, već smo kao dje­ca zna­li da je ži­vot praz­na ta­bla”, još jed­nom go­vo­ri da svat­ko po­se­ban mora ima­ti svo­je mjes­to pod sun­cem, da je to je­di­na po­želj­na mje­ra dr­ža­ve - ne sa­mo Hr­vat­ske, ali nas se ona ti­če - ko­ja mora ima­ti “krov” is­pod ko­je­ga sta­ne­mo svi. Za­vr­š­ni du­et s Ba­ja­gom “Atlan­ti­da” šifra je tak­ve za­mis­li, bio je stro­go ču­va­na taj­na, pa je bi­lo zgod­no kad su na Da­ne pi­va u Kar­lo­vac u jed­nom tre­nut­ku zva­li Hlad­no pi­vo da za­mi­je­ni Ba­ja­gu, što su ovi na­rav­no od­bi­li.

Sjaj­ni sti­ho­vi “ova je za nas apa­tri­de, bez zas­ta­ve i him­ne” i “je­dan smo dru­gom krun­ski do­kaz da nas je bi­lo”, prem­da odi­še me­lan­ko­li­jom auto­ra i po­ma­lo dje­lu­je po­put “pre­da­je”, za­pra­vo je su­prot­no, s po­ru­kom “re­ci, mo­že li ne­ka­ko bit’, nit­ko ni­je u pra­vu ne­go da smo kvit, pa da se na­đe­mo su­tra bar na pol’ pu­ta, ili pre­vi­še tra­žim”. Na­rav­no da Ke­kin ne tra­ži pre­vi­še, po­štu­je li druš­tvo vi­so­ke stan­dar­de u stvar­nom ži­vo­tu ona­ko ka­ko ih ovaj album po­štu­je u umjet­nos­ti. Na pa­pi­ru mo­žda zvu­či dos­lov­no, ali iz­vr­s­ne pjesme i tek­s­to­vi u Denyke­no­voj pro­duk­ci­ji slo­že­ni su po­put ni­za bi­se­ra ko­ji us­pr­kos oz­bilj­nim te­ma­ma la­ko ula­ze u uho i ši­re Mi­li­no evan­đe­lje. Iako ne spo­mi­nje iz­rav­ne po­li­tič­ke do­ga­đa­je, jas­na je po­li­tič­ka in­to­na­ci­ja al­bu­ma ko­ji se ba­vi važ­nim stva­ri­ma. Sve os­ta­lo bi­lo bi is­pod ra­zi­ne vr­hun­skog auto­ra ka­kav je Mi­le Ke­kin.

MI­LE KE­KIN NE MORA SE TRU­DI­TI “PRE­VO­DI­TI” SPRIN­G­S­TE­ENA NA DOMAĆI TE­REN

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.