Ka­ko zvu­či no­vi al­bum po­kre­ta­ča Psi­ho­mo­do po­pa

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Party Time -

Proš­le kom odr­ža­na klu­bu su­bo­te je pro­mo­ci­ja Hard u za­gre­bač- Pla­ce po­vrat­nič­kog al­bu­ma “Ja sam tu” Sa­še No­va­ka s nas­tu­pom uži­vo. Os­ni­vač i je­dan od glav­nih po­kre­ta­ča Psi­ho­mo­do po­pa, ko­ji je s Gop­cem i druš­tvom svi­rao do 1995. go­di­ne i al­bu­ma “Sre­br­ne svi­nje”, na­kon od­la­ska u Nje­mač­ku ne­dav­no se glaz­be­no re­ak­ti­vi­rao. Do­du­še, svi­rao je Sa­ša No­vak i u Nje­mač­koj, ali tek sad, 23 go­di­ne od od­la­ska iz Psi­ho­mo­da, ima po­vrat­nič­ki al­bum na ko­jem se is­cr­p­ni­je mo­že pro­vje­ri­ti ka­ko su na nje­ga utje­ca­le go­di­ne “gas­tar­baj­ter­stva”. Su­de­ći po fi­zič­kom iz­gle­du, ni­ma­lo, jer No­vak ne­kim taj­nim re­cep­tom iz­gle­da kao i pri­je 30 go­di­na. Lak­še je shva­ti­ti za­što mu je glaz­ba do­bra ne­go gdje je taj­na “vječ­ne mla­dos­ti”. Mo­žda i u to­me što al­bum “Ja sam tu” zvu­či neo­če­ki­va­no mla­de­nač­ki, za­ne­se­no, ener­gič­no i ve­dro, po­pri­lič­no druk­či­je, opu­šte­ni­je ne­go mno­gi pro­jek­ti do­ma­ćih glaz­be­ni­ka u Hr­vat­skoj.

Mo­žda za­to Nje­mač­koj, neg­dje što je i si­tu­aci­ja “taj­na” Sa­ša pa ži­vi je za­što tak­va tu u do­ma­ća mla­dež i sta­rež od­la­zi ta­mo ili u Du­blin. A mo­žda je sve to sku­pa sa­mo stvar nje­go­ve tvr­do­gla­vos­ti i svi­rač­ke per­s­pek­ti­ve u ko­joj ni­je htio “odras­ti” i za­bo­ra­vi­ti ono što ga naj­vi­še “pa­li” i ve­se­li. A to je: ri­fo­id­ni, “na­pu­ca­ni” rock ko­ji na “Ja sam tu” pr­šti is­kra­ma kak­vih se sje­ti­te kad ču­je­te nje­go­vu gi­ta­ru na ra­nim al­bu­mi­ma Psi­ho­mo­da. Na “Ja sam tu” mo­že­te ču­ti sve ono po če­mu pam­ti­mo i No­va­ka i Psi­ho­mo­do; ener­gič­nu mje­ša­vi­nu glam roc­ka, no­vog va­la i power po­pa, smje­su gi­ta­ris­tič­kih ri­fo­va, him­nič­nih me­lo­di­ja i tut­nja­ju­će ri­tam-sek­ci­je. Ujed­no će­te ču­ti i ko­li­ko je Sa­ša No­vak mo­gu­ća “ka­ri­ka ko­ja ne­dos­ta­je” na do­ma­ćoj rock-sce­ni te si mo­žda pos­ta­vi­ti pi­ta­nje što bi bi­lo da je u pro­tek­lih dva­de­set go­di­na sni­mio dva, tri ovak­va al­bu­ma i us­put po­nu­dio i “pro­dao” svo­je pje­sme domaćim iz­vo­đa­či­ma... Bi­lo bi to, u naj­ma­nju ru­ku, ve­se­lje kak­vo No­vak is­i­ja­va u svo­joj glaz­bi i “obra­ču­nu” s gi­ta­rom. Pos­to­je rock-gi­ta­ris­ti sklo­ni kom­pli­ci­ra­nju, so­li­ra­nju i pre­svi­ra­va­nju, da ne ve­li­mo pre­se­ra­va­nju, po­go­to­vo kad su ih dvo­ji­ca u

ben­du, ka­ko je to bio slu­čaj sa Psi­ho­mo­do po­pom. No, pos­to­je i oni “ko­mu­ni­ka­tiv­ni­ji”, ko­ji­ma ni­su važ­ne so­la­že od ko­jih ne ču­je­te ni bend ni pu­bli­ku, ne­go uku­pan do­jam sas­ta­va, ko­he­ziv­na svir­ka i – funk­ci­onal­nost.

Ta­kav je, re­ci­mo, Ke­ith Ric­har­ds ko­jeg će­te re­do­vi­to Char­li­eja na Maxom po­zor­ni­ci Wa­in­ber­gom. vi­dje­ti Wat­t­sa, čes­to smje­šte­na pa dru­ži i Sprin­g­s­te­en A sve baš po­kraj to s bub­nja­rom za­to bub­nje­va ko­ji što se je palj­ba pod­lo­ga važ­ni­ja ben­da, od so­lis­tič­kih gro­ove, za­jed­nič­ka is­ka­ka­nja. svir­ka Upra­vo i ra­fal­na je ta­kav tip glaz­be­ni­ka os­tao No­vak, ko­ji je s pre­mi­nu­lim bub­nja­rom Ti­gra­nom ili Iva­nom Pi­kom Stan­či­ćem, s ko­jim je ta­ko­đer čes­to svi­rao, na pa­me­ti imao skup­nu sli­ku, za­jed­nič­ki “or­kes­tar”, a tek po­tom ono ma­nje bit­no. Ni­je čud­no da je No­vak bio va­žan dio ben­da jer se nje­go­ve “or­kes­tra­ci­je” me­lo­di­ja, rit­mo­va, vo­ka­la i gi­ta­ris­tič­kih ri­fo­va jas­no osje­te i da­nas na CD-u “Ja sam tu”, gdje s la­ko­ćom obr­će de­ta­lje i či­ni pje­sme ma­lim pop-sim­fo­ni­ja­ma. Ia­ko snim­ljen u ne pre­vi­še ra­skoš­nim pro­duk­cij­skim uvje­ti­ma, pa je No­vak mno­ge ins­tru­men­te od­svi­rao sam – od gi­ta­ra do bas gi­ta­ra, uz po­moć kće­ri na pra­te­ćim i glav­nim vo­ka­li­ma – na al­bu­mu “Ja sam tu” osje­ti se vi­še grup­nog po­ti­ska ne­go u svir­ka­ma ne­kih vi­še­čla­nih ben­do­va.

Kon­ci­pi­ra­ju­ći al­bum kao “best of ” glav­nih in­te­re­sa, No­vak je u 12 pje­sa­ma i tri do­dat­ka (me­đu nji­ma je i “Osmi­jeh” Dra­ge Mli­nar­ca snim­ljen na lanj­skom gos­to­va­nju u Hard Pla­ceu) po­ku­šao iz­ba­ci­ti iz se­be “osam­de­se­te”. Do­du­še, u ne­što mo­der­ni­joj pro­duk­ci­ji ne­go ta­da, ali za­dr­ža­va­ju­ći na bro­ju sve glav­ne za­či­ne de­ka­de ko­ja se po­nov­no vra­ti­la u mo­du.

Ati mo­ne” za­či­ni, i “Mor­ge­na” osim u no­vim Ive Ro­bi­ća, ver­zi­ja­ma ot­pje­va­ne “Ra­na teč­nom nje­mač­kom je­zi­ku, s ne­ko­li­ko pje­sa­ma na en­gle­skom je­zi­ku pred kraj al­bu­ma, neo­če­ki­va­nih ba­la­da i oče­ki­va­nih pop-kro­ki­ja ja­ke ener­get­ske vri­jed­nos­ti, do­no­se ve­se­lje i na­pe­tost kak­vu po­ve­zu­je­mo s njim kad oka­či re­men gi­ta­re pre­ko ra­me­na.

Pred di­na obja­vio al­bum okru­glih Psi­ho­mo­do “Go­di­na je de­bi­tant­ski 30 zma­ja” go- pop nas­tu­pio u am­s­ter­dam­skom i 30 stu­de­no­ga 1988. klu­bu Pa­ra­di­so te sti­gao do MTV-ja. Ta­daš­nji su se sno­vi o me­đu­na­rod­noj ka­ri­je­ri na­ža­lost ras­pli­nu­li, a ni ka­ri­je­ra Sa­še No­va­ka u Nje­mač­koj ni­je do­ni­je­la ne­ke ve­li­ke pre­okre­te. No, os­tao je vje­ran glaz­bi kak­va i da­nas pro­izvo­di cup­ka­nje no­gom i pje­vu­še­nje jer je saf­t­ni amal­gam Swe­eta, Mar­ca Bo­la­na, Blon­die, Ra­mo­ne­sa i Le Ci­ne­ma još uvi­jek upi­san u nje­gov DNK. Ima i ne­što ma­lo GMO-a, jer ipak smo u 21. sto­lje­ću.

SA­ŠA NO­VAK TVR­DI “JA SAM TU”, A TU JE I VE­SE­LJE KAK­VO JE ODU­VI­JEK STVARAO GI­TA­ROM

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.