PU­TO­VA­NJE GORANA ROTIMA PO ALBANIJI

No­vi­nar i ured­nik HTV-a sni­mio je do­ku­men­ta­rac o Albaniji či­ja je pre­mi­je­ra 7. stu­de­no­ga na HTV-u 1

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Party Time - Raz­go­va­ra­lo: Sa­mir Mil­la Fo­to­gra­fi­je: Pri­vat­ni al­bum

Po­s­ljed­nja eu­rop­ska taj­na” nas­lov je do­ku­men­tar­ca o Albaniji ko­ji će se pri­ka­za­ti 7. stu­de­no­ga na Pr­vom pro­gra­mu Hr­vat­ske ra­di­ote­le­vi­zi­je u 21 sat. Autor je Go­ran Rotim ko­ji je Al­ba­ni­ju po­sje­tio sa sni­ma­te­ljem Go­ra­nom Šte­ko­vi­ćem, a film je mon­ti­ra­la An­drea Pa­ro.

– Sve je po­če­lo jed­nom pre­pi­skom na Fa­ce­bo­oku iz­me­đu mo­jeg dra­gog pri­ja­te­lja Du­brov­ča­ni­na gos­pa­ra Ne­ve­na Jer­ko­vi­ća i me­ne. On je odra­dio ci­je­li rad­ni vi­jek u tu­riz­mu, ali ne­ma mi­ra ni da­nas. Stal­no je na pu­tu, uglav­nom po ci­je­lom Bal­ka­nu. Ukrat­ko, on mi je slao fo­to­gra­fi­je i opi­se i “na­vu­kao” me na fan­tas­tič­nu pri­ču o Albaniji. Mo­ja še­fi­ca Ka­ta­ri­na Pe­ri­ša Ča­ka­run pri­jed­lo­gu je da­la ze­le­no svje­tlo pa smo sni­ma­telj Go­ran Šte­ko­vić, Ne­ven i ja po­čet­kom ruj­na za­vr­ši­li tje­dan da­na u Albaniji – ka­že Rotim.

“Po­s­ljed­nja eu­rop­ska taj­na” ot­kri­va nam ka­ko je Al­ba­ni­ja ra­zvo­jem tu­riz­ma pro­mi­je­ni­la svo­je li­ce i na­čin ži­vo­ta. Ka­ko je stan­dar­dom do­seg­nu­la okol­ne zem­lje – Cr­nu Go­ru, Sr­bi­ju, BiH – ali ras­te mno­go br­že od njih. Na­kon sto­lje­ća oto­man­ske za­pu­šte­nos­ti pa de­set­lje­ća dik­ta­tu­re i po­li­tič­kih pre­vi­ra­nja, Al­ba­ni­ja je tek ne­dav­no uis­ti­nu “pro­di­sa­la”, i to kao mo­der­no, europ­sko, de­mo­krat­sko druš­tvo. Tek po­s­ljed­njih 5-6 go­di­na oz­bilj­no se ba­vi tu­riz­mom – naj­važ­ni­jom gos­po­dar­skom gra­nom u zem­lji – a već je do­seg­nu­la šes­ti­nu hr­vat­skog go­diš­njeg tu­ris­tič­kog pri­ho­da. Kon­kret­no, oko dvi­je mi­li­jar­de eura, što ma­lo tko zna. Kod nas mno­gi i da­nas Al­ba­ni­ju do­živ­lja­va­ju kao na­zad­nu zem­lju u ko­joj ima pu­no kri­mi­na­la, no to uop­će ni­je is­ti­na.

– Valj­da je to zbog sr­bi­jan­skih pro­pa­gan­d­nih i film­skih pri­ča o al­ban­skom kri­mi­na­lu i ma­fi­ji – mis­li Rotim ko­ji je Al­ba­ni­ju po­sje­tio 1997. Od ta­da se pu­no to­ga pro­mi­je­ni­lo.

– Al­ba­ni­ja ko­ju sam ja za­pam­tio ona je iz 1997., ka­da sam on­dje bio dva tjed­na i sva­kod­nev­no iz­vje­šta­vao za HTV. Bi­lo je to vri­je­me po­bu­ne ju­ga pro­tiv sje­ve­ra, Ge­ga pro­tiv To­ska (al­ban­ska ple­me­na), so­ci­ja­lis­ta pro­tiv de­mo­kra­ta. Vri­je­me ve­li­ke pljač­ke oruž­ja iz vo­jar­ni i uru­ša­va­nja iona­ko sla­be dr­ža­ve. Ti­ra­na je ta­da ima­la tri ho­te­la i je­dan je­di­ni res­to­ran u ko­ji smo na­vra­ća­li svi mi, stra­ni no­vi­na­ri. Kra­ve i ma­gar­ci pro­la­zi­li su glav­nim tr­gom…

Te Al­ba­ni­je vi­še ne­ma ni u zad­njoj za­bi­ti i pred­gra­đu. Sve su ku­će no­ve i no­vih fa­sa­da. Duž oba­la Ja­dran­skog i Jon­skog mo­ra, a to je ja­ko pu­no pre­kras­ne oba­le, sa­gra­đe­ni su de­se­ci ti­su­ća no­vih ho­te­la. I to su uglav­nom ho­te­li s če­ti­ri zvjez­di­ce, ba­ze­ni, res­to­ra­ni, te­ra­se, le­žalj­ke s tr­š­ča­nim sun­co­bra­ni­ma dok­le po­gled se­že. Go­le­ma tu­ris­tič­ka in­dus­tri­ja ko­ja je po­vuk­la na­pri­jed sve za so­bom. I sve je – a bio je po­če­tak ruj­na – pu­no Po­lja­ka, Ma­đa­ra, Ta­li­ja­na, Ni­je­ma­ca, Skan­di­na­va­ca, Slo­va­ka, Če­ha, Boš­nja­ka… I Al­ba­na­ca, da­ka­ko – ot­kri­va Rotim. Al­ba­ni­ja je ne­ka­da bi­la poz­na­ta kao zem­lja 200 ti­su­ća bun­ke­ra, a da­nas se mo­ra­te po­mu­či­ti da bis­te pro­naš­li ne­ki za­os­ta­li od vre­me­na Hoxhe.

– Da, je­dva smo pro­naš­li je­dan za­os­ta­li bun­ker na pla­nin­skom pri­je­vo­ju iz­me­đu

Va­lo­ne i Sa­ran­de. Ne­kad ih je bi­lo vi­še od 200.000. Ni nje­ga ne bi­smo pro­naš­li da se ni­smo za­us­ta­vi­li sni­mi­ti kra­jo­lik od ko­je­ga zas­ta­je dah. Si­la­zi­li smo ko­zjom sta­zom, ma za­pra­vo ni­je ni bi­lo sta­ze… I, na mo­žda sto­ti­njak me­ta­ra pod­no ces­te, a na vr­hu pla­ni­ne, na­iš­li na bun­ker u ko­ji sta­ne do­brih 20-ak voj­ni­ka. S li­je­pim po­gle­dom na grč­ki Krf – ka­že Rotim.

Svi ko­ji su bi­li u Albaniji hva­le gos­to­lju­bi­vost. Me­di­ji su ne­dav­no pi­sa­li o Za­grep­ča­ni­nu ko­ji je iz­gu­bio nov­ča­nik u Sa­ran­di i ko­jem je sve vra­će­no po­štom na­kon mje­sec da­na!

– Mi smo pred rod­nom ku­ćom Enve­ra Hoxhe sre­li ko­le­gu, umi­rov­lje­nog no­vi­na­ra BBC-a Joh­na Wat­so­na. On je ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je u ne­kom gra­di­ću za­bo­ra­vio lap­top. To je pri­mi­je­tio tek na­ve­čer u ho­te­lu. I zvao, i zvao… i na­šao ga u gos­ti­oni­ci tri se­la da­lje. Do­šao je ona­mo i do­bio svoj lap­top. Re­kao mi je: “Znaš kad bih ga do­bio u Lon­do­nu? Ni­kad!”. Nevjerojatna je gos­to­lju­bi­vost ko­ju stra­nac osje­ća na sva­kom koraku. I mir i si­gur­nost. Vje­ro­jat­no je ta­ko i Hr­vat­ska iz­gle­da­la pri­je 60-70 go­di­na kad je tu­ri­zam bio u po­vo­ji­ma. On­dje svi ne­što ra­de, i to s osmi­je­hom na li­cu. Od por­ti­ra na ram­pi par­ki­ra­li­šta do še­fa ku­hi­nje. Či­ni mi se da smo mi stran­ci on­dje još “eg­zo­tič­na po­ja­va”, no­vost ko­ja se u ma­sov­nom obli­ku po­ja­vi­la pri­je 5-6 go­di­na. Pa smo im još za­nim­lji­vi – ka­že Rotim. Upra­vo je za­nim­lji­va pri­ča oko pro­cva­ta tu­riz­ma u Albaniji. Za­nim­lji­vo je da su svi ho­te­li u vlas­niš­tvu – Al­ba­na­ca. Bi­lo do­ma­ćih, ali još vi­še onih iz ino­zem­s­tva, iz SAD-a, Švi­car­ske, Nje­mač­ke, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. Eki­pa HRT-a po­sje­ti­la je i Gji­ro­kas­tër, rod­no mjes­to dik­ta­to­ra Enve­ra Hoxhe. Prem­da se Al­ban­ci sra­me svo­je ko­mu­nis­tič­ke po­vi­jes­ti i uglav­nom šu­te o to­me, Hoxhi­na rod­na ku­ća pos­ta­la je svo­je­vr­s­ni mu­zej, baš kao i Ti­to­va ku­ća u Ku­mrov­cu.

Mi­nis­tri­ca kul­tu­re Mi­re­la Kum­ba­ro Furxhi naj­a­vi­la nam je pro­jekt po­ve­zan s ti­me ko­ji će se zva­ti “Pu­to­vi­ma sje­ća­nja”. S dru­ge stra­ne, rod­no mjes­to Enve­ra Hoxhe je Gji­ro­kas­tër – lo­ka­ci­ja pod za­šti­tom UNESCO-a! To je sa­ču­va­na “oto­man­ska ka­sa­ba” s Ali-pa­ši­nom ut­vr­dom po­vrh mjes­ta u ko­ju ho­do­čas­te uglav­nom stra­ni tu­ris­ti.

Al­ban­ci ra­di­je “ho­do­čas­te” u sve­ti­šte sve­tog An­te u Lac-Se­bas­ti. Ka­to­lič­ko sve­ti­šte ko­je vo­de fra­tri. A on­dje do­la­zi vi­še od dva mi­li­ju­na Al­ba­na­ca na go­di­nu! U zem­lji u ko­joj ne­ma ni 200.000 ka­to­li­ka. “Do­la­ze i pra­vos­lav­ci i mus­li­ma­ni i ate­is­ti. Jer to je sve­ti­šte al­ban­sko­ga na­ro­da”, re­kao nam je gvar­di­jan fra Mi­rash Ma­ri­naj. On­dje je, na­ime, 1991. pao ko­mu­ni­zam. Za­nim­lji­va pri­ča, ka­že Rotim, ko­ji te­ško mo­že iz­dvo­ji­ti mjes­ta ko­ja se mo­ra­ju po­sje­ti­ti u Albaniji.

– Sva­ka­ko, lo­ka­ci­je pod za­šti­tom UNESCO-a: Bu­trint, an­tič­ko sta­ro­grč­ko na­la­zi­šte s na­ci­onal­nim par­kom, već spo­me­nu­ti Gji­ro­kas­tër i Be­rat, “grad ti­su­ću pro­zo­ra”. Po­tom, obvez­no Ti­ra­nu, glav­ni grad ko­ji je ure­đen po­put Za­gre­ba, pa Drač s 33-ki­lo­me­tar­skom pla­žom i Ska­dar. HTV-ov no­vi­nar i ured­nik na­kon ot­kri­va­nja taj­ni u Albaniji ima u pla­nu i dru­ge do­ku­men­tar­ce.

– Pri­ja­vio sam se na HRT-ov in­ter­ni na­tje­čaj za pu­to­pis­ne do­ku­men­tar­ce s kul­tur­no-po­li­tič­kom pot­kom proš­log mje­se­ca. Ako “pro­đem”, bit će još ot­kri­ve­nih “taj­ni” do­go­di­ne. Vi­djet će­mo – za­klju­čio je Rotim.

U su­ve­nir­ni­ci na iz­la­zu iz tu­ris­tič­kog kom­plek­sa Bu­trint, me­đu os­ta­lim, pro­da­ju se i ša­li­ce s likom Enve­ra Hoxhe. Vi­še ih ku­pu­ju stran­ci ne­go li Al­ban­ci

1. Po­gled na zgra­du Ope­re na sre­diš­njem Sken­der­be­go­vu tr­gu u Ti­ra­ni. 2. Jed­na od bez­broj pla­ža na Jon­skom mo­ru na pros­to­ru iz­me­đu Vlo­re i Sa­ran­de. 3. Go­ran Rotim na glav­nom tr­gu u Ti­ra­ni – Tr­gu Sken­der­be­ga.

Al­ban­ci se tek pet go­di­na ba­ve tu­riz­mom, a već su do­se­gli šes­ti­nu hr­vat­skog tu­ris­tič­kog pri­ho­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.