SA­NJA ŽU­LJE­VIĆ NAUČILA NAS JE KA­KO ZDRA­VO MRŠAVJETI

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Pi­še: Mia Bu­va

Već tri se­zo­ne bo­dri kan­di­da­te showa ‘Ži­vot na va­gi’. Ove go­di­ne od­lu­či­la je oti­ći ko­rak da­lje i po­kre­nu­ti vlas­ti­ti pro­jekt #BEZISPRIKE

Već tri se­zo­ne Sa­nja Žu­lje­vić bo­dri kan­di­da­te showa “Ži­vot na va­gi”. Brit­ka trenerica ove go­di­ne od­lu­či­la je oti­ći ko­rak da­lje i po­kre­nu­ti vlas­ti­ti pro­jekt #BEZISPRIKE. Ko­ris­ti li i sa­ma is­pri­ke kad je ri­ječ o tje­lo­vjež­bi, je­de li junk fo­od te je li do­is­ta hlad­na oso­ba, Sa­nja ot­kri­va u raz­go­vo­ru za Ekran.

Ne­dav­no ste po­kre­nu­li vlas­ti­ti pro­jekt#bez­is­pri­ka.Oče­mu­je­toč­no­ri­ječ?

#BEZ­IS­PRI­KA je pro­jekt u ko­jem se gle­da­te­lji i sa­mi mo­gu ak­tiv­no pri­klju­či­ti ski­da­nju ki­lo­gra­ma u svom do­mu, a pra­te­ći i mo­ti­vi­ra­ju­ći se is­to­vre­me­no kan­di­da­ti­ma ko­ji to is­to ra­de na ma­lim ekra­ni­ma uz emi­ti­ra­nje 3. se­zo­ne Ži­vo­ta na va­gi. Ta­ko­đer ima­ju snaž­nu po­dr­šku, pra­će­nje i mo­ti­va­ci­ju s mo­je stra­ne te ti­ma biv­ših kan­di­da­ta na druš­tve­nim mre­ža­ma i os­ta­lih su­di­oni­ka pro­jek­ta ko­ji su stvo­ri­li div­nu za­jed­ni­cu, ne­se­bič­no di­je­le­ći sa­vje­te uz me­đu­sob­no bo­dre­nje. Pri­pre­mi­li smo im 32 re­al-ti­me tre­nin­ga, 2 in­di­vi­du­ali­zi­ra­na 7-dnev­na je­lov­ni­ka (stan­dard i ve­ge) te 3 vo­đe­ne vi­zu­ali­za­ci­je ci­lja­ne za gu­bi­tak ki­lo­gra­ma, na­gra­de, li­ve jav­lja­nja, li­ve tre­nin­ge, gos­to­va­nje u fi­nal­noj li­ve emi­si­ji ŽNV-a itd. Sva­ka­ko po­zi­va­mo gle­da­te­lje da is­ko­ris­te ovaj tre­nu­tak i pri­ja­ve se na: www.le­ezo­na.rtl.hr. Ka­kav je oda­ziv za sa­da? Jes­te li za­do­volj­ni? Za­is­ta od­li­čan! Go­vo­ri­mo o ti­su­ća­ma. Tre­ba oba­vez­no is­tak­nu­ti još jed­nu od stva­ri ko­ja se po­kre­nu­la i to već pr­vim pro­jek­tom na pro­lje­će, #KLADIMSENASEBE, a sad se su­lu­do po­ve­ća­va, a to je FB gru­pa – Le­eZo­na Pre­mi­um. Ne­što što za­is­ta ni­sam oče­ki­va­la, ali to se do­go­di kad se po­ve­žu li­je­pi lju­di s li­je­pim na­mje­ra­ma. Sva­kod­nev­no se po­du­pi­ru, di­je­le sa­vje­te, re­cep­te, div­ne ri­je­či pot­po­re, raz­mje­nju­ju is­kus­tva. Jed­na pre­div­na pro­du­že­na ru­ka na­šem pro­jek­tu #BEZ­IS­PRI­KA.

Ko­ris­ti­te li vi ika­da is­pri­ke ka­da je zdrav na­čin ži­vo­ta u pi­ta­nju?

Na­rav­no! (smi­jeh) Svi si “pro­da­je­mo spi­ku” kad nam to vi­še pa­še ili kad ne že­li­mo ne­što pro­mi­je­ni­ti. Do­bra u po­nav­lja­nju ovih ri­je­či “bez

je što os­vje­šta­va­ju tre­nu­tak kad či­ni­mo. Sa­mu se­be znam pu­no uhva­ti­ti u si­tu­aci­ji kad od­ga­đam stva­ri, a unu­tar­nji glas se ja­vi i Ja­ko do­bro znaš ka­ko ge­ni­jal­no osje­ća­ti sa­mo za­to što si to na­pra­vi­la, bez ob­zi­ra na ishod – on će bi­ti ta­kav ka­kav tre­ba bi­ti i za­to di­ži i po­kre­ni se!

Ko­je su naj­i­ri­tant­ni­je is­pri­ke ko­je do sa­da ču­li?

Bit­no je ra­zu­mje­ti lju­de i pri­hva­ti­ti da ni­je sva­kom jed­na­ko iz­dvo­ji­ti sa­ta u da­nu ili pak 300-ti­njak kn

Ali ono što že­lim na­gla­si­ti da, ako za­is­ta ne­ma­mo sat vre­me­na u da­nu za se­be ili tih ne­ko­li­ko

ku­na za svo­je zdrav­lje i vi­tal­nost – tek ta­da ima­mo pro­blem! Po­an­ta je na­pra­vi­ti vri­je­me za se­be i

stva­ri u ži­vo­tu kad vi­di­mo već ne­ko vri­je­me ide­mo u kri­vom smje­ru. Pro­mje­na kre­će od Ali one ko­je su za­is­ta iri­tant­ne gu­bim in­te­res i že­lju za po­mo­ći

star­tu, one su ko­je obič­no

či­nju s ri­je­či “ne vo­lim” ili “ne mo­gu se na­tje­ra­ti”, kao npr. “ne mo­gu pi­ti obič­nu vo­du, ne vo­lim je”, ili “a što da ra­dim kad ne vo­lim vo­će i po­vr­će”... Hr­va­ti su u sa­mom vr­hu naj­deb­ljih na­ci­ja u Eu­ro­pi. Vje­ru­je­te li da to mo­že­mo pro­mi­je­ni­ti u bli­žoj bu­duć­nos­ti? Vje­ru­jem da je sve mo­gu­će. Emi­si­ja Ži­vot na va­gi do­kaz je za to jer je in­te­res ci­je­le na­ci­je za ovu te­mu ogro­man. Sto­ti­ne lju­di pi­šu, pi­ta­ju, in­te­re­si­ra­ju se ka­ko pos­ti­ći zdra­ve ži­vot­ne na­vi­ke. Sve je ve­ći broj osvi­je­šte­nih po­je­di­na­ca ko­ji se hra­ne zdra­vo i pri­rod­no, sve ve­ći broj OPG- ova, spe­ci­ja­li­zi­ra­nih tr­go­vi­na i ma­njih uz­ga­ji­va­ča ko­ji se tru­de pro­izvo­di­ti u hu­ma­nim i eko­lo­škim uvje­ti­ma. Čak i ova­ko ve­li­ki oda­ziv za ovaj i pret­hod­ni onli­ne pro­jekt sva­ka­ko je po­zi­tiv­no iz­ne­na­đe­nje i shod­no to­me mo­že­mo slo­bod­no re­ći da se vre­me­na mi­je­nja­ju i da sva­ka­ko ne bi­smo smje­li za­ne­ma­ri­va­ti sprem­nost i že­lju Hrvata za pro­mje­nom. U “Ži­vo­tu na va­gi” os­tav­lja­te do­jam hlad­ne oso­be. Jes­te li do­is­ta tak­vi? Ova emi­si­ja ima u svom for­ma­tu tre­ne­ra ko­ji “mo­ra glu­mi­ti stro­go­ću”. To u bi­ti ni­je lo­še za pos­tav­lja­nje te­me­lja ova­ko zah­tjev­ne su­rad­nje. Is­to ta­ko, da bi se tran­sfor­ma­ci­je kan­di­da­ta, unu­tar­nje i vanj­ske, os­tva­ri­le po­treb­na je ve­li­ka em­pa­ti­ja i ra­zu­mi­je­va­nje, a to je te­ško pos­ti­ći ako sam “hlad­na”. Pu­no ra­dim na na­do­grad­nji svog zna­nja, ne sa­mo u ve­zi tre­nin­ga i zdra­ve pre­hra­ne već i psi­ho­lo­gi­je bor­be s vi­škom ki­lo­gra­ma, ta­ko da ih za­is­ta pr­vens­tve­no nas­to­jim ra­zu­mje­ti i de­tek­ti­ra­ti pra­vi uz­rok tak­vog sta­nja. Fo­kus mi je na vra­ća­nju sa­mo­po­uz­da­nja i osa­mos­ta­lji­va­nju ove eki­pe jer oni tre­ba­ju iz­a­ći na­zad, u nor­mal­ni ži­vot sta­bil­ni, sa­mo­s­vjes­ni, od­luč­ni i za­do­volj­ni so­bom, s re­al­nom i po­zi­tiv­nom vi­zi­jom no­vog se­be. Da bi se to pos­ti­glo, ja mo­ram bi­ti i div­na i groz­na, ovi­si o si­tu­aci­ji, a sve s na­mje­rom go­re na­ve­de­nog. Je­de­te li junk fo­od? Ko­li­ko si čes­to da­te odu­ška da uži­va­te u, pri­mje­ri­ce, ham­bur­ge­ru, pi­zzi, će­va­pi­ma? “Junk fo­od” uop­će ne tre­ba­ju bi­ti ham­bur­ger, pi­zza ili će­va­pi. Sve je stvar po­ri­jek­la na­mir­ni­ca, na­či­na

pri­pre­me, kom­bi­na­ci­je i ko­li­či­na. Po­an­ta je da se ti­je­kom da­na ili tjed­na pra­vil­no kom­bi­ni­ra raz­no­li­ka “pra­va” hra­na, a što ma­nje kon­zu­mi­ra­ju pre­ra­đe­ne na­mir­ni­ce. Vo­di­mo se pra­vi­lom umje­re­nos­ti te uno­sa do­volj­nih ko­li­či­na hra­ne u vi­še obro­ka u da­nu, a pra­te­ći pra­vi­lo kom­bi­na­ci­je obro­ka – “sve­to troj­stvo” ko­je ka­že da sva­ki obrok mo­ra sa­dr­ža­va­ti ži­vu na­mir­ni­cu, pro­te­ine i zdra­ve mas­ti. Dru­gim ri­je­či­ma, sva­ka­ko se tak­va hra­na mo­že uk­lo­pi­ti u naš tje­dan, sa­mo je bit­no da to ni­je ve­ći­na, već onih 20% za gušt, os­ta­lih 80% tre­ba­ju bi­ti pla­ni­ra­ni i zdra­vi, nu­tri­ci­onis­tič­ki iz­ba­lan­si­ra­ni obro­ci! Ako uno­si­mo vi­so­ko­ka­lo­rič­ni obrok, mo­ra­mo bi­ti svjes­ni da is­to ta­ko sli­je­di pos­ti­za­nje ka­lo­rij­skog de­fi­ci­ta, tj. ma­te­ma­ti­ka uno­sa i po­troš­nje, u pri­je­vo­du – po­ja­ča­ni tre­nin­zi. Ta­ko da je moj od­go­vor da, vo­lim ja­ko i će­va­pe i pi­zzu i bu­rek, ali is­to ta­ko ne vo­lim ko­lu ni­ti slič­na pi­ća, ne je­dem pre­tje­ra­no gric­ka­li­ce, iz­bje­ga­vam “bi­je­lu” i pre­ra­đe­nu hra­nu i slič­no. To sma­tram pra­vim “jun­kom” jer su to uglav­nom praz­ne ka­lo­ri­je pre­pu­ne adi­ti­va i sve­ga što nam za­is­ta ne tre­ba u ti­je­lu. Ka­ko iz­gle­da vaš dan? Tre­ni­ra­te li sva­kod­nev­no? Kad ne sni­mam emi­si­ju i da­lje sam tre­ner, pri­pre­mam onli­ne pro­gra­me i ra­dim uži­vo s kli­jen­ti­ma, ali to su uvi­jek du­gi rad­ni da­ni. Iz­dva­ja­nje vre­me­na za tre­nin­ge naj­vi­še ovi­si o di­je­lu go­di­ne od­nos­no o pro­jek­ti­ma na ko­ji­ma se ra­di, ali to je ri­jet­ko kad ma­nje od 3 pu­ta tjed­no. Zna se za­lo­mi­ti po­ne­ki tje­dan s dva tre­nin­ga, ali br­zo to pro­đe. Sve je to O.K., bit­na je svi­jest i lju­bav pre­ma kre­ta­nju, ka­da to­ga ima, ne­ma stra­ha. Uglav­nom je to 3-4 tre­nin­ga, u što ubra­jam oba­vez­ni od­la­zak u pri­ro­du i pla­ni­na­re­nje vi­ken­di­ma. Vjež­ba­te li sa­mi ili u pa­ru? Ko­je su pred­nos­ti, a ko­ji ne­dos­ta­ci i jed­ne i dru­ge op­ci­je? Ako se ra­di o ne­kom mom ho­bi­ju, on­da uvi­jek nas­to­jim ići s ne­kom eki­pom, ali is­to ta­ko ne­ma šan­se da ne­kog če­kam ako se sa­mo me­ni ide. Uvi­jek pre­po­ru­ču­jem eki­pi da si pro­na­đu jed­nog ili vi­še part­ne­ra za tre­nin­ge jer ima­ju po­ja­ča­nu oba­ve­zu na da­ne kad im se ne da, a i olak­ša­va one pr­ve da­ne dok se ne upoz­na­ju s os­ta­lom eki­pom. Ali sva­ka­ko po­ru­ču­jem, kad ne­što za­is­ta že­li­te, ne­moj­te če­ka­ti ni­ko­ga, kre­ni­te! I sve će se pos­lo­ži­ti. Sma­tra­te li da bi zdrav na­čin ži­vo­ta na ne­ki na­čin tre­ba­lo uklju­či­ti i u obra­zov­ni sus­tav. Tje­les­ni od­goj, vje­ru­jem da će­te se slo­ži­ti, ni­je do­vo­ljan. Ne sa­mo da ni­je do­vo­ljan, ne­go npr. u Hr­vat­skoj već go­di­na­ma ima­ju plan sma­nji­ti broj sa­ti tje­les­nog u ško­la­ma. Kre­ta­nje je os­nov­na ljud­ska po­tre­ba, a sam sport kod dje­ce ra­zvi­ja is­prav­ne na­vi­ke, dis­ci­pli­nu, upor­nost, am­bi­ci­je, osje­ćaj po­bje­de, kao i no­še­nje s po­ra­zom. U bu­duć­nos­ti, ta dje­ca pos­ta­ju for­mi­ra­ne oso­be ko­je ne­ma­ju pro­ble­ma sa sa­mo­po­uz­da­njem, sa­mo­vred­no­va­njem i usva­ja­njem is­prav­nih sta­vo­va i na­vi­ka o ži­vo­tu, što će se de­fi­ni­tiv­no odra­zi­ti i na ši­rem pla­nu, npr. na­ci­onal­nom. Ap­so­lut­no sam sta­va da škol­s­tvo tre­ba bi­ti pu­no kon­kret­ni­je i pred­me­te bih de­fi­ni­tiv­no mi­je­nja­la oni­ma ko­ji nam za­is­ta tre­ba­ju ži­vo­tu, ne­bit­no ko­jim pos­lom ba­vi­mo. Svi lju­di tre­ba­ju bi­ti

sret­ni, ak­tiv­ni, kre­ativ­ni i bi­lo li­je­po kad bi se uve­li pred­me­ti

za ra­zvoj tih spo­sob­nos­ti. Čes­to se mo­že ču­ti da je zdrav na­čin ži­vo­ta, po­go­to­vo kad je pre­hra­na pi­ta­nju, po­pri­lič­no skup. Je li to

ta­ko? Naj­skup­lja pre­hra­na je ona sti­hij­ska, što zna­či da ne­ma­mo poj­ma što će­mo jes­ti, jur­ca­mo kroz dan i hra­ni­mo se u ho­du ku­pu­ju­ći “junk”. Od­la­zak u pla­ni­ra­nu kup­nju, kod pro­vje­re­nih ma­lih pro­izvo­đa­ča, ne sa­mo da je i os­nov­ni na­čin do­la­ska do zdrav­lja li­je­pog iz­gle­da, ne­go je i bez sum­nje naj­jef­ti­ni­ji na­čin pre­hra­ne. A sve tvr­de su­prot­no, iz­a­zi­vam da pro­ba­ju. U na­šem #BEZ­IS­PRI­KA pro­jek­tu

i po­pis za kup­nju za tje­dan toč­no i pre­ciz­no se mo­že iz­ra­ču­na­ti što i ko­li­ko da­je­mo na hra­nu. Ono što lju­di za­is­ta tre­ba­ju shva­ti­ti jest da ne pos­to­ji us­pje­šan pro­gram gu­bit­ka ki­lo­gra­ma uz sti­hij­sku Ne pos­to­je pre­či­ce, ne pos­to­je tri­ko­vi, ne pos­to­ji ni­kak­ve re­duk­cij­ske i odri­ca­nja, je­di­no is­prav­no jest pro­mi­je­ni na­čin ži­vo­ta i od­no­sa

hra­ni, ak­tiv­nos­ti, a u ko­nač­ni­ci pre­ma se­bi i kva­li­te­ti vlas­ti­tog ži­vo­ta.

Ne pos­to­je pre­či­ce, tri­ko­vi, ni­kak­ve re­duk­cij­ske di­je­te i odri­ca­nja, je­di­no is­prav­no jest pro­mi­je­ni­ti na­čin ži­vo­ta i od­no­sa pre­ma hra­ni

Sa­nja tvr­di da svat­ko mo­že na­ći sat vre­me­na za se­be pa vri­je­me ni­je is­pri­ka za ne­ak­tiv­nost

Fo­kus joj je na vra­ća­nju sa­mo­po­uz­da­nja i osa­mos­ta­lji­va­nju eki­pe s ko­jom ra­di

Sa­nja sma­tra da zdra­va pre­hra­na za­pra­vo ni­je sku­pa jer naj­skup­ljom sma­tra sti­hij­sku pre­hra­nu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.