VERINA PRIČA

Zo­vem se Ve­ra, imam 52 go­di­ne i ži­vim u Šved­skoj sa su­pru­gom Ma­rin­kom i dva si­na ko­ji su već odras­li i ima­ju svo­je obi­te­lji

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Ključ nade -

Na­ša se obi­telj naš­la u pro­ble­mi­ma zbog sta­ri­jeg si­na Kris­ti­ja­na, no svje­tlo na kra­ju tu­ne­la po­ka­za­la nam je jed­na obi­telj­ska pri­ja­te­lji­ca pre­po­ru­čiv­ši nam gos­po­di­na Da­ri­ja, a ovom joj pri­li­kom že­li­mo za­hva­li­ti. Dak­le, pro­blem se po­ja­vio ka­da je Kris­ti­jan do­bio si­na, a mi unu­ka. Una­toč to­me što smo su­prug i ja po­nos­ni djed i ba­ka, mi ga ni­smo mo­gli ču­va­ti jer smo za­pos­le­ni. Ka­ko nje­go­vi ro­di­te­lji ni­su mo­gli ra­ču­na­ti na nas, a bi­li su pri­mo­ra­ni ra­di­ti, po­tru­di­li smo se pro­na­ći oso­bu od po­vje­re­nja ko­ja bi se po­bri­nu­la za na­še­ga dje­ča­ka. Saz­na­li smo za Se­na­du, mla­du dje­voj­ku ko­ja je u to vri­je­me tra­ži­la po­sao, a pre­po­ru­či­li su nam je jed­ni na­ši pri­ja­te­lji. Či­ni­la se od­go­vor­nom i spo­sob­nom oso­bom pa smo joj po­vje­ri­li ču­va­nje dje­te­ta. Sin i sna­ha su je smjes­ti­li u jed­nu so­bu nji­ho­va sta­na te je ona ži­vje­la s nji­ma. Proš­lo je tek ne­ko­li­ko mje­se­ci kad je na­ša sna­ha, ko­ju vo­li­mo po­put na­ših si­no­va, po­ku­ca­la upla­ka­na na na­ša vra­ta. Kroz su­ze je go­vo­ri­la da sum­nja da je Se­na­da Kris­ti­ja­nu mno­go vi­še od da­di­lje. Na­ime, ču­la je nje­zin te­le­fon­ski raz­go­vor s maj­kom u ku­hi­nji u ko­je­mu je glav­na te­ma bio upra­vo Kris­ti­jan, a ona je ci­je­lo vri­je­me pla­ka­la. Na­ma je to bi­lo ne­vje­ro­jat­no jer se ra­di­lo o na­šem vr­lo do­bro od­go­je­nom, pris­toj­nom i od­go­vor­nom si­nu. Ipak, Ma­rin­ko i ja smo od­lu­či­li oti­ći do nje­ga i pro­vje­ri­ti sna­hi­ne sum­nje. Kris­ti­jan nam je priz­nao da mu se Se­na­da udva­ra­la i pi­ta­la ga že­li li s njom lju­bav­nu ve­zu, no on ju je od­bio. Pred­lo­ži­li smo mu da ju ot­pus­ti, a ja sam se po­nu­di­la uze­ti go­diš­nji od­mor i ču­va­ti unu­ka, a ta­ko smo i uči­ni­li. Ta­da smo mis­li­li da smo ri­je­ši­li obi­telj­ski pro­blem, ali smo se pre­va­ri­li. Bri­ge su za­po­če­le s nje­zi­nim ot­ka­zom i od­la­skom iz do­ma mo­ga si­na. Na od­la­sku nam je za­pri­je­ti­la go­vo­re­ći da će­mo za­pam­ti­ti ovaj dan kad smo je ot­pus­ti­li, a i prok­li­nja­ti onaj kad smo je upoz­na­li. Ni­smo je shva­ti­li oz­bilj­no, sa­mo smo že­lje­li da ode. Me­đu­tim, na­kon ne­ko­li­ko mje­se­ci, mo­ja je sna­ha do­ži­vje­la pro­met­nu ne­sre­ću ko­ju je je­dva pre­ži­vje­la. Ja sam pak šest pu­ta za­vr­ši­la u bol­ni­ci mo­le­ći za pomoć li­ječ­ni­ke jer sam ima­la straš­ne bo­lo­ve, no oni ni­su zna­li za­što bi me za­dr­ža­li jer na­la­zi ni­su po­ka­zi­va­li simp­to­me bo­les­ti. Sin je vlas­nik pi­zze­ri­je, no u to mu je vri­je­me obu­jam pos­la bio bit­no sma­njen. Je­dva je kr­pao kraj s kra­jem. Na sre­ću, u po­sjet mi je sti­gla škol­ska pri­ja­te­lji­ca ko­ja mi je go­vo­ri­la o mno­go ve­ćim obi­telj­skim pro­ble­mi­ma ko­je je pro­ži­vje­la i nad­v­la­da­la za­hva­lju­ju­ći vi­dov­nja­ku Da­ri­ju. Ni­je mi pre­os­ta­ja­lo ni­šta dru­go do­li na­zva­ti ga. Oso­ba ko­ja mi je od­go­vo­ri­la bi­la je vr­lo smi­re­na i po­vjer­lji­va, sto­ga sam mu iz­go­vo­ri­la da­tum ro­đe­nja ko­ji je za­tra­žio. Taj mu­ški ugo­dan glas po­čeo mi je pre­pri­ča­va­ti ži­vot kao da ga je sam ži­vio. Po­vje­ro­va­la sam mu i do­go­vo­ri­la su­sret u Za­gre­bu jer mi je pre­po­ru­čio da ga po­sje­tim. Sti­gav­ši u nje­gov ured, pri­mio me jed­na­ko mir­no pa sam ga sa za­ni­ma­njem slu­ša­la kad mi je opi­si­vao Se­na­du i go­vo­rio mi o cr­noj ma­gi­ji ko­jom se pos­lu­ži­la da nam se osve­ti. Sve ko­jom to uci­ni­la do­mo­gv­si se fo­to­gra­fi­ja iz obi­telj­skog al­bu­ma. Po po­vrat­ku, upu­tio me da po­tra­žim za­pi­se u si­nov­lje­vom do­mu ko­je je os­ta­vi­la. Po­tru­di­li smo se pro­na­ći ih, a na­la­zi­li su se is­pod re­ga­la. Ka­ko je Da­ri­jo obe­ćao, naj­pri­je su se u na­še do­mo­ve vra­ti­li mir i ve­se­lje, a po­tom i zdrav­lje. Od­nos iz­me­đu sna­he i si­na je bes­pri­je­ko­ran i sve je kao pri­je. Da­ri­jo, hva­la ti što pos­to­jiš!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.