ZŠTO SMO TO­LI­KO VO­LJE­LI BI­TAN­GE I PRIN­CE­ZE

Bit će to jed­na ve­čer u Lu­doj ku­ći u ko­joj će fanovi mo­ći i raz­go­va­ra­ti s omi­lje­nim ju­na­ci­ma

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj - Pi­še: Bo­že­na Ma­ti­je­vić

Ro­bi, Ire­na, Teo, Lu­ce, Ka­zo, Ar­man­do i Ero­to­man – opet se okup­lja­ju. Zna­mo, zna­mo da ne tre­ba ni­kak­vo objaš­nje­nje, ali ipak će­mo do­da­ti, čis­to da os­ta­ne za­pi­sa­no – po­nov­no se sastaje eki­pa “Bi­tan­gi i princeza”. I to s ve­li­kim raz­lo­gom. Obi­lje­žit će ti­me toč­no 15 go­di­na od sni­ma­nja pi­lot-emi­si­je i toč­no de­set go­di­na od za­vr­šet­ka sni­ma­nja te iz­nim­no po­pu­lar­ne hu­mo­ris­tič­ne se­ri­je u či­jih smo pet se­zo­na ima­li pri­li­ke uži­va­ti i do su­za se na­smi­ja­ti od 2005. do 2010. kada je na HTV-u emi­ti­ra­no nje­zi­nih 108 epi­zo­da. A koliko su gle­da­te­lji i gle­da­te­lji­ce vo­lje­li tu do­ma­ću se­ri­ju, svje­do­či i po­da­tak da su, pri­je tri go­di­ne, upra­vo či­ta­te­lji i či­ta­te­lji­ce Ve­čer­njeg lis­ta “Bi­tan­ge i prin­ce­ze” pro­gla­si­li naj­bo­ljom hr­vat­skom se­ri­jom snim­lje­nom na­kon 2000. go­di­ne. Mo­ra­mo priz­na­ti, ovu vijest o po­nov­nom okup­lja­nju svi­ma nam dra­ge glu­mač­ke eki­pe uz ko­ju smo se, pre­ko te­le­vi­zij­skog ekra­na, pet go­di­na div­no dru­ži­li ni­smo doz­na­li pr­vi. Za nju je zas­luž­na ko­le­gi­ca An­to­ni­ja Ćosić, ve­dra ured­ni­ca ra­dij­ske emi­si­je “Slje­men­ski smaj­lić”, ko­ja je go­to­vo sve pro­ta­go­nis­te te se­ri­je pret­proš­le ne­dje­lje oku­pi­la u stu­di­ju svo­je emi­si­je, i to baš u po­vo­du spo­me­nu­tih ob­ljet­ni­ca. I bi­lo je kao i ne­kad, ve­se­lo, za­bav­no, du­ho­vi­to, pjev­no, sa­mo što ih sve nis­te

mo­gli vi­dje­ti, ne­go sa­mo slu­ša­ti. A on­da smo doz­na­li i da nam na­še “bi­tan­ge i prin­ce­ze” za je­sen pri­pre­ma­ju jed­no ob­ljet­nič­ko iz­ne­na­đe­nje ka­ko bi i oni s pu­bli­kom pros­la­vi­li te dvi­je važ­ne broj­ke. Do­go­dit će se to u za­gre­bač­koj Lu­doj ku­ći, ka­za­li­štu Re­nea Bi­to­raj­ca. Na­rav­no, ra­do bi oni sni­mi­li i šes­tu se­zo­nu, ali to ne ovisi sa­mo o nji­ma. Ko­le­gi­ci Ćosić čak su obe­ća­li da su sprem­ni na­pra­vi­ti i ra­di­odra­mu. No, ka­ko je doš­lo do ide­je o po­nov­nom zbi­ja­nju re­do­va, u ko­jem obli­ku i koliko će se pu­ta to do­go­di­ti, te pos­to­ji li za­is­ta šan­sa za šes­tu te­le­vi­zij­sku se­zo­nu, i sa­mi smo po­ku­ša­li doz­na­ti raz­go­va­ra­ju­ći ma­lo pro­tek­lih da­na s auto­rom, re­da­te­ljem i glav­nim sce­na­ris­tom se­ri­je Go­ra­nom Ku­le­no­vi­ćem, glum­cem Re­ne­om Bi­to­raj­cem i, u se­ri­ji, po vi­so­kim to­no­vi­ma i vi­so­kim štik­la­ma ne­nad­maš­nom Ire­nom Grob­nik, od­nos­no Mi­lom Ele­go­vić. – Sje­ti­li smo se da ove go­di­ne “pa­da­ju” dvi­je na­še ob­ljet­ni­ce i da bi bi­lo zgod­no to ne­ka­ko obi­lje­ži­ti. I, po­sve is­kre­no, ne bi nam to pa­lo na pa­met da ni­je stal­nih upi­ta lju­di ho­će­mo li nas­ta­vi­ti se­ri­ju. Mno­gi nam kažu da im je to naj­dra­ža serija. Ma­lo me i ču­di da lju­di i da­lje to­li­ko go­vo­re o “Bi­tan­ga­ma i prin­ce­za­ma” jer to­li­ko je vre­me­na već proš­lo, a kada smo emi­ti­ra­li, gle­da­nost baš i ni­je bi­la onak­va kakvu smo oče­ki­va­li. Us­to, u pet se­zo­na o njoj ni­je

bi­lo ni ne­kog su­vis­log kri­tič­kog os­vr­ta u no­vi­na­ma. Ipak, nju se to­li­ko pu­ta re­pri­zi­ra­lo i pos­ti­gla je tak­ve raz­mje­re da se to­me ni­ka­da ni­smo ni na­da­li. I on­da bi bi­lo ma­lo i bez ve­ze te dvi­je go­diš­nji­ce ne obi­lje­ži­ti kada već vla­da to­li­ko za­ni­ma­nje za se­ri­ju. A kao lo­gi­čan iz­bor mjes­ta gdje bi se to mo­glo do­go­di­ti na­met­nu­la se Re­ne­ova Lu­da ku­ća, što je zgo­dan pros­tor za na­šu pu­bli­ku. Ia­ko tek mo­ra­mo raz­ra­di­ti kon­cept, ono što za sa­da zna­mo jest da bi to bi­la jed­na ve­čer, svo­je­vr­s­ni li­ve show, ko­ji bi tra­jao sat i pol, mo­žda dva, sas­tav­ljen od kra­ćeg igra­nog di­je­la, za ko­ji bi­smo na­pi­sa­li po­sve no­vi ma­te­ri­jal, po­tom tri­bi­ne na ko­joj bi pu­bli­ka mo­gla po­raz­go­va­ra­ti sa svim glum­ci­ma i na kra­ju mu­zič­kog di­je­la u ko­jem bi­smo izveli ne­ko­li­ko pje­sa­ma ve­za­nih za se­ri­ju. Ide­ja je da nam te ve­če­ri u pu­bli­ku do­đu na­ši fanovi ko­ji iona­ko iz se­ri­je zna­ju što­šta na­pa­met pa bi im mo­žda bi­lo zgod­no po­raz­go­va­ra­ti s eki­pom i pi­ta­ti ih ne­što. U sva­kom slu­ča­ju, naj­važ­ni­je nam je da to na­pra­vi­mo kva­li­tet­no, a no­vi ma­te­ri­jal u igra­nom di­je­lu mo­ra bi­ti jer mno­go lju­di sve fo­re iz se­ri­je iona­ko već zna na­pa­met. Ne­ka­kav gru­bi kos­tur to­ga već imam jer sam 2011. ili 2012., kada smo HTV-u po­ku­ša­li po­nu­di­ti još jed­nu se­zo­nu, imao ide­ju za nje­zi­nu pr­vu epi­zo­du pa bih to sad is­ko­ris­tio. U tom igra­nom di­je­lu po­ku­šao bih iz­ne­na­di­ti lju­de ti­me što se s na­ših se­dam ju­na­ka s go­di­na­ma do­go­di­lo. No, u pri­ču bih sva­ka­ko na ne­ki na­čin uvr­stio i lik Gaz­de, ko­jeg je sjaj­no odi­grao po­koj­ni Predrag Vu­šo­vić. Pre­ko lje­ta bih sve na­pi­sao, u ruj­nu bi­smo vjež­ba­li iz­ved­bu, a on­da bi se po­lo­vi­com lis­to­pa­da do­go­di­la ta ve­čer – ot­krio nam je ne­ki dan Go­ran Ku­le­no­vić što­šta o po­nov­nom okup­lja­nju Re­nea Bi­to­raj­ca, Mi­le Ele­go­vić, Ta­ri­ka Fi­li­po­vi­ća, Hr­vo­ja Keč­ke­ša, Na­ta­še Dan­gu­bić, Dra­že­na Ču­če­ka i Mi­le Ke­ki­na. Ve­se­li­lo bi Ku­le­no­vi­ća da te ve­če­ri u Lu­du ku­ću, kao gos­ti, do­đu i os­ta­li glum­ci ko­ji su se u se­ri­ji is­tak­nu­li u spo­red­nim, epi­zod­nim ulo­ga­ma, pa da svi od te ve­če­ri na­pra­ve sjaj­nu fe­štu. Od­mah smo ga upi­ta­li za­što sa­mo jed­na ve­čer, je­dan nas­tup, i što ako in­te­res bu­de to­li­ki da nas­ta­ne jag­ma za ulaz­ni­ca­ma pa pu­bli­ka bu­de tra­ži­la – još. – Po­ka­že li se ve­li­ki in­te­res, mo­že­mo on­da raz­mis­li­ti da se sve to po­no­vi, no tre­ba vi­dje­ti je­su li glum­ci slo­bod­ni, mo­gu li oni to iz­vo­di­ti vi­še pu­ta te ima li Lu­da ku­ća vi­še slo­bod­nih ter­mi­na. Ako bi, re­ci­mo, bi­le dvi­je ve­če­ri, mo­gli bi­smo sve to i sni­mi­ti kao ne­ki spe­ci­jal u tra­ja­nju od sat do sat i pol pa on­da vi­dje­ti je li net­ko mo­žda za­in­te­re­si­ran da to ot­ku­pi i pri­ka­že – uz­vra­tio je Ku­le­no­vić. A je li mo­gu­ća i šes­ta se­zo­na se­ri­je na ma­lom ekra­nu? – Ta je ide­ja pri­lič­no da­le­ka. Ne ka­žem da je pot­pu­no is­klju­če­na, ali ka­ko s HTV-a već go­di­na­ma ne do­la­zi ni­ka­kav upit, tre­ba­lo bi vi­dje­ti je li net­ko za to uop­će za­in­te­re­si­ran. Ne sa­mo na HTV-u ne­go i iz­van Hr­vat­ske. Zna­mo da smo u re­gi­ji, po­go­to­vo u Sr­bi­ji, os­ta­li ja­ko po­pu­lar­ni pa ni­je is­klju­če­no da net­ko do­đe s ide­jom za ne­ku re­gi­onal­nu ko­pro­duk­ci­ju. To bi nam is­to bi­lo za­nim­lji­vo, no HTV bi ipak imao pred­nost jer je bio ori­gi­nal­ni ko­pro­du­cent, ali ka­ko ta­mo do­sad za to nisu po­ka­za­li ni­ka­kav in­te­res, ne znam što bi se tre­ba­lo do­go­di­ti da ga sad po­ka­žu – re­kao je Ku­le­no­vić pod­sje­tiv­ši na to da je na Re­ne­ovu ini­ci­ja­ti­vu, na­kon dru­ge se­zo­ne se­ri­je, nas­ta­la i is­to­ime­na ka­za­liš­na hit-pred­sta­va ko­ja je u Ke­rem­pu­hu odi­gra­na 150 pu­ta. Što­šta od na­ve­de­nog spo­me­nuo nam je u raz­go­vo­ru i Re­ne Bi­to­ra­jac ko­jeg ta­ko­đer ve­se­li po­nov­no okup­lja­nje jer su kao eki­pa ipak pet go­di­na pro­ve­li sku­pa na se­tu. – No, sve je to još u po­vo­ji­ma. Na što će to na kra­ju sli­či­ti, te­ško mi je sad re­ći. Či­nje­ni­ca je sa­mo da se na je­sen pla­ni­ra­mo opet oku­pi­ti u Lu­doj ku­ći. Mi­la već oko to­ga ima i neke že­lje. Naj­go­re bi bi­lo da ti­me upro­pas­ti­mo pri­jaš­njih pet go­di­na se­ri­je, ali to se ne­će do­go­di­ti, po­go­to­vo ne na tom je­sen­skom dru­že­nju. Bi­la je to vr­lo kva­li­tet­na serija, ia­ko su ta­da na HRT-u kri­ti­zi­ra­li da ona ni­je za ši­ro­ke ma­se. A u to vri­je­me ni­ka­da nisi znao kada se ona mo­že gle­da­ti jer je stal­no bi­la u raz­li­či­tim ter­mi­ni­ma,

no od kada je dos­tup­na na in­ter­ne­tu, mla­di je gle­da­ju, ci­ti­ra­ju i baš me ve­se­li da je nak­nad­no do­ži­vje­la ta­kav us­pjeh jer je sva­ka ulo­ga bi­la bri­ljant­na, a mno­gi su se glum­ci u njoj i pro­fi­li­ra­li te kas­ni­je pos­ti­gli od­lič­ne ka­ri­je­re. Od glav­nih do spo­red­nih ulo­ga, to je bio hu­mor ko­ji me­ni od­go­va­ra. I da­nas kada to gle­dam u de­set mi­nu­ta na­smi­jem se 15 pu­ta. A šes­ta se­zo­na? Tre­ba­lo bi se za to mno­go to­ga pos­lo­ži­ti. Naj­važ­ni­je bi bi­lo da to on­da bu­de i da­lje kva­li­tet­no. Ako smo ljes­tvi­cu pri­je vi­so­ko dig­nu­li, ne bi­smo je smje­li spu­šta­ti. No, HRT ni on­da ni­je bio za­in­te­re­si­ran da uđe u to. Serija je pro­c­vje­ta­la u re­pri­za­ma i na in­ter­ne­tu. Kad bi sce­na­rij bio do­bro na­pi­san, ne bih imao ništa pro­tiv da se sni­mi no­va se­zo­na. Svi bi­smo se vo­lje­li zbog to­ga opet oku­pi­ti jer je serija tek sad pos­ta­la me­ga­po­pu­lar­na. Zbog nje me lju­di za­us­tav­lja­ju i u Be­ogra­du i u Sa­ra­je­vu – ka­že nam Bi­to­ra­jac na ko­jeg se na­do­ve­za­la i Mi­la Ele­go­vić ka­zav­ši da ona, za raz­li­ku od Ku­le­no­vi­ća i Bi­to­raj­ca ko­ji su ja­ko re­al­ni, stal­no go­vo­ri da mo­ra­ju sni­mi­ti no­vu se­zo­nu pa će je sa­mi ne­ka­ko pro­da­ti, na što joj dvojac uz­vra­ća da smi­ri stras­ti. – Kre­ativ­ni pro­ces po­kre­nu­li smo već sa­mim ti­me što smo se sad naš­li, a sve će se da­lje ili do­go­di­ti ili se ne­će do­go­di­ti. Ja sam si­gur­na da ho­će, u bi­lo či­joj pro­duk­ci­ji. Sce­na­ris­tič­ki se sa­mo ne smi­je­mo vra­ti­ti u proš­lost, mo­ra­mo ići da­lje, a Ku­le­no­vić bi to sjaj­no na­pra­vio. I za­to sam de­kre­tom na­re­di­la da se mo­ra­ju na­pi­sa­ti no­ve epi­zo­de jer bi zbi­lja bi­lo zgod­no da nas­ta­vi­mo u ne­kom čud­nom smje­ru, ne­ka Ku­le­no­vić smis­li u ko­jem, jer on je sja­jan ko­me­di­ograf. Že­lje­la bih da Hrvatska opet do­bi­je jed­nu do­bru hu­mo­ris­tič­nu se­ri­ju jer se na­kon nas ništa ta­ko do­bro vi­še ni­je do­go­di­lo – ne­po­ko­leb­lji­va je bi­la Mi­la ko­ju smo za­mo­li­li da nam ot­kri­je kak­ve je to po­seb­ne že­lje ima­la za je­sen­sko okup­lja­nje u Lu­doj ku­ći. – Po­že­lje­la sam ima­ti nas­tup sa svo­jim ben­dom. Zna­či, bit će ne­ki glaz­be­ni tre­nu­tak, so­un­d­track “Bi­tan­gi i princeza” uži­vo. Os­ta­le že­lje ne smi­jem ot­kri­va­ti. Mo­gu tek re­ći da ih je Ku­le­no­vić već sve is­pu­nio. Ja­ko se ve­se­lim tom okup­lja­nju. Bit će ja­ko li­je­po da nas fanovi opet vi­de, a da i mi vi­di­mo gdje smo, što smo i ka­mo će­mo do­ći. Iona­ko duh Ire­ne Grob­nik uvi­jek ide sa mnom. Kud’ ja, tud’ i ona – smi­ju­ći se ka­že Mi­la. Pa kad smo već za­po­če­li pri­ču o mo­gu­ćoj šes­toj se­zo­ni “Bi­tan­gi i princeza”, pi­ta­li smo što o to­me kažu na HRT-u. Od ta­mo nam kao od­go­vor sti­že tek jed­na, u nji­ho­vu sti­lu na­pi­sa­na re­če­ni­ca, ma što god ona zna­či­la, od­nos­no ne zna­či­la: “HRT je za­in­te­re­si­ran za sve kva­li­tet­ne pro­jek­te”. A mi tvr­di­mo – “Bi­tan­ge i prin­ce­ze” to je­su.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.