GLAZ­BE­NE DIVE RAZ­LI­ČI­TE GE­NE­RA­CI­JE

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj - Raz­go­va­rao: Sa­mir Mil­la Sni­mio: Ro­bert Anić/Pixsell

Zden­ka Kovačiček i Mi­re­la Priselac Remi ne­dav­no su udru­ži­le sna­ge u pje­smi “Po­zi­ti­van pri­mje­rak”, ko­ja će se na­ći na no­vom al­bu­mu dive hr­vat­ske glaz­be­ne sce­ne. Plod za­nim­lji­ve su­rad­nje vr­lo je br­zo pos­ta­la jed­na od omi­lje­nih pje­sa­ma u do­ma­ćem ete­ru, a proš­log tjedna pred­stav­ljen je i vi­de­os­pot u ko­jem Zden­ka i Remi okru­že­ne fo­to­gra­fi­ja­ma moć­nih že­na ko­je su mi­je­nja­le po­vi­jest pje­va­ju o žen­skoj sna­zi, sa­mo­po­što­va­nju i sa­mo­uvje­re­nos­ti. U spo­tu gle­da­mo že­ne iz dvi­je raz­li­či­te ge­ne­ra­ci­je ko­je di­je­le miš­lje­nje o vi­đe­nju od­no­sa iz­me­đu mu­škar­ca i že­ne. – Me­ne su odu­vi­jek priv­la­či­le druk­či­je stva­ri, još ot­ka­ko sam sni­mi­la “Fr­ku” pri­je 35 go­di­na. Je­di­no što sam on­da mo­ra­la pro­mi­je­ni­ti “gu­zi­cu” u “blu­zi­cu”. Sre­ćom, Nip­ple­pe­ople su u svo­joj obra­di to is­pra­vi­li. Ide­ja o gos­to­va­nju Mi­re­le Priselac na mom al­bu­mu ro­di­la se jer sam poz­na­va­la nje­zin rad. Ona je vr­lo an­ga­ži­ra­na pjes­ni­ki­nja, re­pe­ri­ca i upra­vo tak­va suradnja tre­ba­la mi je za pje­smu ”Po­zi­ti­van pri­mje­rak” – ka­za­la nam je Zden­ka. Glazbu za “Po­zi­ti­van pri­mje­rak” pot­pi­su­je Mar­ko To­ma­so­vić, dok je Remi na­pi­sa­la tekst s Da­ni­je­lom Bo­rov­njak. – Za­pra­vo je ona već ima­la go­tov tekst, a bu­du­ći da sam ja tek­s­to­pi­sac, bi­lo mi je ne­pri­rod­no da ne­što i sa­ma ne ka­žem. Za­is­ta, ni­kad ni­sam iz­vo­di­la tu­đi tekst. Da­ni­je­la i ja smo se naš­le i na­kon što smo pri­ča­le o sve­mu i sva­če­mu, na­ku­ca­le smo tekst u de­set mi­nu­ta i is­pa­lo je sjaj­no – pri­ča nam Remi ko­ja se baš i ne dru­ži s glaz­be­ni­ci­ma, pa joj je dru­že­nje s Da­ni­je­lom bi­lo za­nim­lji­vo. – Kada smo sni­mi­le pje­smu, ni­smo oče­ki­va­le da će to is­pas­ti ne­kak­va him­na sa­mo­s­vjes­nim že­na­ma. Volim tak­ve an­ga­ži­ra­ne tek­s­to­ve ko­ji go­vo­re o ka­rak­te­ri­ma, mu­ško–žen­skim od­no­si­ma ko­ji naj­češ­će nisu baš ide­al­ni. Mo­žda su upra­vo mo­je osob­ne ži­vot­ne si­tu­aci­je da­le ide­ju za oda­bir tek­s­to­va na no­vom al­bu­mu – ka­za­la je Zden­ka. Remi se pi­šu­ći pje­sme za Ele­men­tal čes­to ba­vi­la mu­ško–žen­skim od­no­si­ma, a o ne­kim pro­ble­mi­ma ni­je se sra­mi­la ni jav­no pro­go­vo­ri­ti. – Mu­ško–žen­ski od­no­si su glavno vrelo inspiracij­e kad pi­šem. Mis­lim da mi je to glav­na pre­oku­pa­ci­ja ot­ka­ko sam pos­ta­la svjes­na se­be. Bu­du­ći da sam Škor­pi­on u ho­ro­sko­pu, stras­tve­no se pre­pu­štam lju­ba­vi i mu­škar­ci­ma, ta­ko da to uvi­jek re­zul­ti­ra po­ezi­jom. Ta te­ma­ti­ka je ne­is­cr­p­na. Ima­te sre­ću, tu­gu, žud­nju... To su ta­ko div­ne emo­ci­je o ko­ji­ma se ti­su­ća­ma go­di­na pi­šu pje­sme i ro­ma­ni. Ta prok­le­ta ljubav, opet pa­dam na is­ti trik – ka­za­la je Remi, pri­sje­ća­ju­ći se jed­nog od naj­ve­ćih hi­to­va Ele­men­ta­la. Remi je ovog tjedna na Fa­ce­bo­oku pi­sa­la o raz­li­ci u od­no­su pre­ma že­na­ma u Bar­ce­lo­ni i Hr­vat­skoj. Dok su u Bar­ce­lo­ni za­šti­će­ne

že­ne, LGBT sku­pi­ne i imi­gran­ti, glaz­be­ni­ca se od­mah na­kon po­vrat­ka u Hr­vat­sku su­sre­la sa šo­vi­nis­tič­kim iz­ja­va­ma. – Shva­ti­la sam što je ono ključ­no što ne­dos­ta­je u Hr­vat­skoj: so­li­dar­nost. Zna­či, kada tak­sis­ti ima­ju pro­s­vjed da ta­mo do­đu i vo­za­či ka­mi­ona, kada ro­di­lje pro­s­vje­du­ju da do­đu glaz­be­ni­ci. Tre­ba­li bi­smo po­dr­ža­ti svo­je su­gra­đa­ne, su­na­rod­nja­ke, čovjeka op­će­ni­to. Ti pro­ble­mi ti­ču se svih nas – go­vo­ri Remi. – Mis­lim da se moj od­nos pre­ma mu­škar­ci­ma s go­di­na­ma pro­mi­je­nio. Ne to­le­ri­ram ne­is­kre­nost, že­lim da igra­mo otvo­re­nih ka­ra­ta – do­da­je Zden­ka. Pje­sma “Fr­ka” bi­la je pra­va avan­gar­da u svo­je do­ba, a to­me je, osim Zden­ki­ne in­ter­pre­ta­ci­je, pri­do­nio i fan­tas­ti­čan tekst pjes­ni­ki­nje i glu­mi­ce Sla­vi­ce Ma­ras. Nje­zi­ni tek­s­to­vi na­ći će se i na no­vom Zden­ki­nom al­bu­mu ko­ji iz­la­zi ove go­di­ne. – Sla­vi­ca je iz­da­la tri knji­ge, ali nisu svi tek­s­to­vi uglazb­lji­vi. Oda­bra­la sam de­se­tak tek­s­to­va, a neke od njih čut će­te i na no­vom al­bu­mu – ve­li Zden­ka i na­jav­lju­je da će se na nje­mu osim du­eta s Remi na­ći i du­eti s Da­vo­rom Gob­cem, Zo­ra­nom Pre­di­nom i Ma­ti­jom Cve­kom, mla­dim glaz­be­ni­kom ko­jeg Zden­ka po­seb­no ci­je­ni. – Kažu da sam odu­vi­jek bi­la avan­gar­da, no ja sam to ra­di­la ne­s­vjes­no, uzi­ma­la sam ono što me za­ni­ma. Ni­kad me nisu za­ni­ma­li šla­ge­ri ni ko­mer­ci­ja­la. Đor­đe Nov­ko­vić čes­to mi je nu­dio svo­je pje­sme, a ja jed­nos­tav­no to ni­sam htje­la pje­va­ti. Je­di­na ko­ja je na tom tra­gu bi­la je pje­sma “Žu­ta ru­ža”, ali i nju sam ot­pje­va­la jer sam ču­la jazz – ve­li Zden­ka. Jed­na od nje­nih naj­poz­na­ti­jih pje­sa­ma je “Že­na za sva vre­me­na”, ko­ju je na­pi­sao Mar­ko To­ma­so­vić. Po toj pje­smi je i da­nas zo­vu že­nom za sva vre­me­na. – Mar­ko se na mo­jim vra­ti­ma pojavio pri­je 25 go­di­na i iz­gle­dao je po­put velike be­be. On je od­mah osje­tio taj so­ul u me­ni. Naš pr­vi pro­jekt sa­ma sam fi­nan­ci­ra­la, jer di­sko­gra­fi nisu ima­li vje­ru u to. Na kra­ju sam za tu pje­smu i al­bum do­bi­la pu­no priz­na­nja – ka­že Zden­ka. Ina­če, pri­je su­rad­nje s Remi, Kovačiček je su­ra­đi­va­la i s Tram 11, bu­du­ći da su sem­pli­ra­li nje­zi­nu pje­smu “Get Re­ady”. Ma­lo je poz­nat po­da­tak i da je Zden­ka re­pa­la još 1976. u svo­joj pje­smi “Hel­lo Mr. El­ton John”. – Po­s­ljed­njih go­di­na dosta se spo­mi­nja­la i mo­ja pje­sma “Elec­tra”, ko­ju je La­ger­feld uzeo za zvuč­nu ku­li­su svo­je re­vi­je. Ta je pje­sma bi­la pra­vo eks­pe­ri­men­ti­ra­nje. Sa­ma sam smislila vo­ka­li­zu

Mis­lim da se moj od­nos pre­ma mu­škar­ci­ma pro­mi­je­nio. Ne to­le­ri­ram ne­is­kre­nost – ka­že Zden­ka

za taj ins­tru­men­tal. I eto, na­kon go­to­vo 40 go­di­na, “Elec­tra” pos­ta­ne hit – ka­že Zden­ka. – Kod Zden­ke mi se svi­đa to što je otvo­re­na pre­ma no­vim mo­guć­nos­ti­ma. Ni­kad ne­će odbiti za­nim­lji­ve ide­je. To je od­li­ka pra­vog umjet­ni­ka, da si vo­ljan is­tra­ži­va­ti, pr­vens­tve­no se­be. Trebamo bi­ti svjes­ni svo­jih gra­ni­ca, po­ku­ša­ti dig­nu­ti le­tvi­cu i on­da je pre­sko­či­ti. To je po­an­ta stva­ra­nja. Za­to su važ­ni i ne­za­vis­na sce­na i žan­ro­vi ko­ji nisu pu­no slu­ša­ni. Zden­ka je al­ter­na­tiv­ni­ja od ne­kih al­ter­na­tiv­nih ben­do­va na na­šoj sce­ni – miš­lje­nja je Remi. Gru­pa Ele­men­tal lani je iz­da­la bi­ogra­fi­ju “Sve, sa­mo ne ro­man­ti­ka”, a ka­ko doz­na­je­mo i Zden­ka pi­še svo­ju bi­ogra­fi­ju. – Ja mno­go pi­šem, sa­mo tre­bam po­če­ti. Do­ži­vje­la sam pu­no to­ga, i li­je­pog i ruž­nog. Ne bih htje­la da to is­pad­ne ro­man­ti­zi­ra­na pri­ča. Još kao di­je­te, dok sam bi­la čla­ni­ca Dua Ha­ni, bi­la sam na tur­ne­ji s Bil­lom Ha­leyem, le­gen­dom rock’n’rol­la. Sje­ćam se da su ta­da u Nje­mač­koj obo­ža­va­te­lji po­lu­pa­li ci­je­lu dvo­ra­nu. U Šved­skoj smo se dru­ži­li s Kin­k­si­ma, gru­pom ko­ja je stva­ra­la en­gle­sku glaz­be­nu sce­nu. Bi­li smo pred­gru­pa Fat­su Do­mi­nu, nas­tu­pa­la sam s Ben E. Kin­gom. Po­seb­na pri­ča su i tur­ne­je po Ru­si­ji. Uvi­jek smo mo­ra­li pje­va­ti nji­ho­ve pje­sme i ni­je baš bi­lo po­želj­no pje­va­ti ame­rič­ke stva­ri. A ja sam pred kraj programa znala ot­pje­va­ti “Sum­mer­ti­me” ili “Pro­ud Mary”. To je bi­lo lu­di­lo. Svi­ra­li smo u gra­do­vi­ma u ko­je za­pad­nja­ci nisu smje­li ući, u Si­bi­ru na mi­nus 50. To su is­kus­tva ko­ja se pam­te ci­je­li ži­vot – pri­sje­ća se Zden­ka ko­ja pra­ti zbi­va­nja na hr­vat­skoj glaz­be­noj sce­ni, a po­seb­no hva­li emi­si­je po­put “Vo­icea” i “A stra­ne”, u ko­jem mla­di pje­va­či mo­gu stje­ca­ti iskustvo. – Po­hva­le u showu ništa ne zna­če. Tre­ba iz­dr­ža­ti sve one us­po­ne i pa­do­ve ko­je do­no­si glaz­be­na ka­ri­je­ra – ka­že Zden­ka, a s njom se sla­že i Remi. – Me­ni je su­per što je hip-hop sce­na po­nov­no buk­nu­la. Pri­je de­se­tak go­di­na sve je po­či­va­lo na Edi Ma­aj­ki, TBF–u i Ele­men­ta­lu. Po­zor­nost se okre­nu­la pre­ma be­ograd­skoj sce­ni. Sad se pojavio no­vi žanr – trap i sve je po­nov­no buk­nu­lo, in­te­res je po­ras­tao. Što se ti­če Zden­ki­ne i mo­je su­rad­nje, že­lje­la bih da ovo bu­de vje­tar u le­đi­ma dru­gi­ma i da se otvo­re te­me ko­je nisu pr­vo­lop­ta­ške te zah­ti­je­va­ju vi­še slu­ša­nja. Zden­ka kao glaz­be­na le­gen­da da­je ap­so­lut­ni le­gi­ti­mi­tet sve­mu što pip­ne – miš­lje­nja je re­pe­ri­ca.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.