Zvuč­ni zid Hr­vo­ja Hor­va­ta

Večernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj -

Da­ka­ko mo­gao da nas­ta­vi­ti Iggy Pop is­tim ni­je pu­tem na­kon sjaj­nog al­bu­ma “Post Pop De­pre­ssi­on” iz 2016., snim­lje­nog s Jo­shom Hom­me­jem iz Qu­eens of the Sto­ne Age. Ri­ječ je bi­la o us­pje­loj su­rad­nji u ran­gu one s Da­vi­dom Bowi­ejem 1977. No, ka­mo je mo­gao skre­nu­ti? U pr­vim naj­a­va­ma no­vog al­bu­ma “Free”, iz­da­va­ča Uni­ver­sal Cro­atia, Iggy je is­ti­cao da je osje­ćaj slo­bo­de pri­vid, ali mu je naj­bit­ni­je “ulo­vi­ti ga”, što je tre­ba­lo su­ge­ri­ra­ti i oprav­da­ti radikalno drugačiji ugo­đaj al­bu­ma. Us­to, Iggy je autor sa­mo tri tek­s­ta, ve­ći­nu sti­ho­va, glaz­be i pro­duk­ci­je pot­pi­su­je ame­rič­ki jazz tru­bač Le­ron Tho­mas, uz Sa­rah Lip­s­ta­te iz Bro­ok­lyna, poz­na­tu i pod pse­udo­ni­mom No­vel­ler, ko­ji su ključ­ni su­rad­ni­ci. “Dru­gi umjet­ni­ci go­vo­re za me­ne, ja sam dao glas”, naj­av­lji­vao je Iggy ko­ji je oda­brao i dvi­je po­eme Dyla­na Tho­ma­sa i Lo­ua Re­eda. I omot­ni­ca s fo­to­gra­fi­jom na ko­joj u pre­dve­če­rje ula­zi u tam­no mo­re, kao da se ne­će vra­ti­ti, pod­cr­ta­va at­mo­sfe­ru al­bu­ma ko­ji bi se naj­lak­še mo­glo opi­sa­ti kao ot­kri­va­nje eks­pe­ri­men­tal­ni­jeg li­ca. Oči­to, na ne­ko vri­je­me dos­ta mu je buč­nih gi­ta­ra i ben­dov­ske svir­ke kak­ve je do­ni­je­la su­rad­nja s Hom­me­jem i eki­pom na al­bu­mu i kon­cer­ti­ma.

No, pro­blem, pro­blem, na­la­zi ako je se to u uop­će či­nje­ni­ci da je slič­nim pu­tem na zad­njem al­bu­mu, ta­ko­đer iz 2016., pro­šao nit­ko dru­gi ne­go Da­vid Bowie, ko­ji je i na sa­mr­ti bio is­pred os­ta­lih. Utje­caj dav­nog Ig­gi­je­va pri­ja­te­lja i su­rad­ni­ka kao da po­s­mrt­no pro­go­va­ra s Ig­gyje­va no­vog al­bu­ma, kon­ci­pi­ra­nog vr­lo slič­no kao “Blac­k­s­tar” i či­ni nje­gov “odraz u ogle­da­lu”, stil­ski ot­pri­li­ke ka­kav je “Lust for Li­fe” bio spram “He­ro­es” 1977. Ako it­ko ima pra­vo ko­ris­ti­ti se Bowi­eje­vim pa­ten­ti­ma, on­da je to vje­ro­jat­no Iggy. Te­ško je os­po­ri­ti da ja­zzy ugo­đaj, uvo­đe­nje tru­ba i pu­ha­ča ili Ig­gyje­vo re­ci­ti­ra­nje u te­ma­ma po­put uvod­ne “Free”, “So­na­lil” ili “Glow in the Dark” ne­po­gre­ši­vo vo­de upra­vo u smje­ru ugo­đa­ja “Blac­k­s­ta­ra”. Klo­ne­ći se struk­tu­re kla­sič­nih

pje­sa­ma, fra­za­ma ukra­si syn­t­he­si­ze­ra bas-gi­ta­re, te­me čes­to is­pod i za­po­či­nju re­ci­ta­ci­je ko­jih Ig­gyje­va re­pe­ti­tiv­nim po­la­ko pris­ti­žu ba­ri­to­na, vr­lo slič­no tak­ti­ci “Blac­k­s­ta­ra”. Je­di­no rit­mič­na “Lo­ves Mi­ssing”, “Dir­ty San­c­hez” (na­kon tru­bač­kog po­čet­ka) i “Ja­mes Bond” s do­mi­nant­nom fra­zom bas-gi­ta­re, sli­če pje­sa­ma kak­ve bis­te oče­ki­va­li od Iggyja. No, za­to vas na “dru­goj” stra­ni al­bu­ma u zad­njih pet pje­sa­ma tek če­ka ra­di­kal­ni po­mak: “Pa­ge”, Re­edo­va “We Are The Pe­ople”, s Ig­gyje­vim re­ci­ti­ra­njem sti­ho­va i krat­ke dvo­mi­nut­ne za­vr­š­ne vi­nje­te “Do Not Go Gen­tle In­to That Go­od Nig­ht” Dyla­na Tho­ma­sa (slič­na Bowi­eje­voj na­ra­ci­ji u uvo­du “Glass Spi­der” iz 1987.) i “The Down” pri­mje­ri su po­et­skog Iggyja Popa, dru­ga­či­jeg od sve­ga što je do­sad ra­dio.

Al­bum mon­ti­ra­nja, “Free” a ti­pi­čan ne po­t­vr­đi­va­nja je pos­tu­pak sta­tu­sa, dea baš zbog ra­di­kal­ne pro­mje­ne mo­gao bi se svi­dje­ti ne sa­mo pok­lo­ni­ci­ma već i oni­ma ko­ji s Ig­gyjem Po­pom do sa­da nisu ima­li pu­no ve­ze.

S NO­VIM SURADNICIM­A RADIKALNO DRUGAČIJI IGGY POP OSJEĆA SE SLOBODNO NA AL­BU­MU “FREE”

”Dru­gi umjet­ni­ci go­vo­re za me­ne, ja sam dao glas”, ka­že Iggy

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.