LONDONSKA PRE­MI­JE­RA SE­RI­JE SVI­JET U PLA­ME­NU

Je­di­ni smo bi­li na pred­stav­lja­nju spek­ta­ku­lar­ne no­ve se­ri­je ko­ja će usko­ro po­če­ti na Epic Dra­mi. Od­lič­na je!

Večernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržaj -

Ka­da ne­što na­pra­vi BBC, mo­že­te bi­ti po­pri­lič­no si­gur­ni da će to bi­ti ja­ko do­bro. Ako se u kom­bi­na­ci­ji na­đu He­len Hunt i Se­an Be­an, di­oni­ce još ma­lo po­ras­tu. Jer, uz dvo­je sjaj­nih glu­ma­ca i vr­hun­sku dram­sku pro­duk­ci­ju s de­set­ljet­nim is­kus­tvom, te­ško da bi se pro­na­šao bo­lji da­tum od 80. ob­ljet­ni­ce po­čet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta. A mi smo go­to­vo upra­vo na sam dan na­cis­tič­kog na­pa­da na Polj­sku gle­da­li no­vu BBC-je­vu se­ri­ju Svi­jet u pla­me­nu. Inva­zi­ja i po­dje­la Polj­ske iz­me­đu Hi­tle­ro­ve Nje­mač­ke i So­vjet­skog Sa­ve­za do­is­ta je za­pa­li­la svi­jet, ka­ko nas­lov se­ri­je ka­že, a či­ni se da će upa­lje­ni­ma os­ta­ti oz­bi­ljan broj te­le­vi­zo­ra ka­da se­ri­ju poč­nu emi­ti­ra­ti ti­je­kom stu­de­no­ga na Vi­asa­to­vu ka­na­lu Epic Drama. Pr­vu smo epi­zo­du se­ri­je gle­da­li u ki­nu Bri­tan­skog film­skog ins­ti­tu­ta BFI So­ut­h­bank na Tem­zi, is­pred ko­jeg je spo­me­nik Sir La­uren­ceu Oli­vi­eru ko­ji po­nos­no sto­ji na pla­tou gle­da­ju­ći na ve­li­ku ri­je­ku i njezine mos­to­ve. Bi­li smo taj dan u druš­tvu sa­mog Se­ana Be­ana, tvor­ca se­ri­je Pe­te­ra Bowke­ra, re­da­te­lja te pr­ve epi­zo­de Ada­ma Smit­ha, mla­de glu­mač­ke zvi­jez­de Jo­na­ha Ha­uera-Kin­ga ko­ji tu­ma­či glav­nu ulogu i dru­gih čla­no­va eki­pe či­ja ime­na sto­je na špi­ci se­ri­je. Za­nim­lji­vo, se­be u oz­bilj­noj ulo­zi u pr­voj epi­zo­di gle­dao je s na­ma i polj­ski glu­mac To­masz Kot, ne­su­đe­ni zli­ko­vac iz no­vog Ja­me­sa Bon­da, na­ma još poz­nat iz ne­dav­nog fil­ma Pawe­la Pawli­kow­skog Hlad­ni rat, dje­lo­mič­no sni­ma­nog i kod nas. Dak­le, prva epi­zo­da Svi­je­ta u pla­me­nu ba­vi se od na­cis­ta in­s­ce­ni­ra­nim na­pa­dom na ra­dij­sku pos­ta­ju u Gliwi­ca­ma što je da­lo iz­go­vor Hi­tle­ro­vu re­ži­mu da ot­poč­ne inva­zi­ju. Pla­no­ve na­cis­ta slu­čaj­no ot­kri­va Nan­cy Cam­p­bell, ame­rič­ka no­vi­nar­ka sklo­na kap­lji­ci. Ona se čes­to dru­ži s pre­vo­di­te­ljem iz bri­tan­ske am­ba­sa­de Har­ryjem Cha­se­om ko­ji do­ma ima lju­bov­cu Lo­is, kćer rat­nog ve­te­ra­na Pr­vog svjet­skog ra­ta ko­ji je pre­ži­vio na­pad ipe­ri­tom Do­ugla­sa, ko­ji još osje­ća po­s­lje­di­ce su­ko­ba te kao vr­stu osob­ne te­ra­pi­je pro­mi­če mir u svi­je­tu. Me­đu­tim, Har­ry na­la­zi lju­bav i u Polj­skoj, Ka­siu, što će rat na­pras­no pre­ki­nu­ti. Pu­te­vi se glav­nih ju­na­ka raz­dva­ja­ju, na­kon bri­tan­ske obja­ve ra­ta Har­ry na­pu­šta Var­ša­vu, Nan­cy od­la­zi u Ber­lin i su­sre­će se sa sa­da čvr­stom na­cis­tič­kom vlas­ti. Hva­lje­ni en­gle­ski te­le­vi­zij­ski au­tor Pe­ter Bowker i osob­no je vr­lo za­nim­lji­va, di­na­mič­na oso­ba. Ot­krio nam je mo­ti­va­ci­ju svo­jeg sce­na­ri­ja. – Sje­ćam se bri­tan­ske se­ri­je zva­ne Wor­ld at War s La­uren­ce­om Oli­vi­erom ko­ja je iš­la se­dam­de­se­tih pa je do­brim di­je­lom za­hva­ti­la po­pu­la­ci­ju ko­ja se bo­ri­la u ra­tu. Šo­kant­no je bi­lo slu­ša­ti ka­ko se na­cis­tič­ki čas­nik oprav­da­va u nor­mal­nom raz­go­vo­ru, vje­ru­jem da bih is­to osje­ćao da i da­nas to vi­dim. Me­đu­tim, shva­ti­li smo da se ve­ći­na tak­vih se­ri­ja ba­vi bri­tan­skim ku­tom gle­da­nja pa smo že­lje­li na­pra­vi­ti ne­što gdje će pu­bli­ka po­djed­na­ku ko­li­či­nu emo­ci­ja ulo­ži­ti u sud­bi­nu ne­ke polj­ske, ame­rič­ke ili nje­mač­ke obitelji ko­li­ko i u sud­bi­nu bri­tan­ske obitelji. Is­po

čet­ka ni­sam to dr­žao oso­bi­to do­brom ide­jom, no ipak sam po­čeo pre­gle­da­va­ti fil­mo­ve ne­po­sred­no na­kon ra­ta i pre­lis­ta­va­ti ar­hi­ve. Imao sam i struč­nog sa­vjet­ni­ka, pro­fe­so­ra Ric­har­da Overyja, on me pro­svi­je­tlio do kra­ja po­t­vr­đu­ju­ći ka­ko bri­ge u ra­tu sva­ko­me os­ta­ju is­te, za­ljub­lju­je­mo se, od­ljub­lju­je­mo, do­no­si­mo do­bre i lo­še odluke, a sve se odvi­ja u do­ba ka­da je pri­ti­sak ve­ći zbog do­ga­đa­ja oko nas. Ta ve­li­ka po­vi­jest utje­če na obič­nog čo­vje­ka ko­ji ne­ma na­či­na da je pro­mi­je­ni, a mora se no­si­ti s nje­zi­nim po­s­lje­di­ca­ma, ka­že Bowker nas­tav­lja­ju­ći ka­ko je že­lio is­pri­ča­ti ma­lo druk­či­je pri­če, koje je pro­na­la­zio i u dnev­ni­ci­ma voj­ni­ka. – Na­la­zi­te čes­to ne­vje­ro­jat­ne a ta­ko obič­ne, ljud­ske stva­ri. Pri­mje­ri­ce, je­dan voj­nik ko­ji je u bit­ki kod Dun­kerqu­ea vo­zio am­bu­lant­na ko­la, na­pi­sao je ka­ko pri do­la­sku u Dun­kerque ni­su ima­li gdje par­ki­ra­ti! No, is­to ta­ko u tom dnev­ni­ku na­la­zim i što je rat iz tih lju­di iz­vla­čio. U Dun­kerqu­eu ga ni­je imao tko pri­ja­vi­ti da je iz­a­brao skri­va­ti se, me­đu­tim, on se ipak od­lu­čio ri­ski­ra­ti i po­ma­ga­ti tim voj­ni­ci­ma. U Im­pe­ri­al War Mu­se­umu pro­naš­li su mi dva dnev­ni­ka mla­dih Po­lja­ki­nja iz tog do­ba i pre­ve­li mi ih. Ve­ći se dio dnev­ni­ka od­no­si na pos­lu­ži­va­nje ka­ve i gos­ti­ju, a on­da se po­jav­lju­je bi­lje­ška o to­me da se pri­ja­vi­la u po­kret ot­po­ra ko­ji vo­di ne­ka­daš­nji vo­đa iz­vi­đa­ča. Ohra­bru­ju­će je da takva si­tu­aci­ja na­di­la­zi sve gra­ni­ce, po­put dob­nih. Ot­krio je ci­je­nje­ni au­tor i ka­ko je in­s­pi­ra­ci­ju na­la­zio u vlas­ti­toj obitelji, maj­ka se u to do­ba ba­vi­la glaz­bom u du­etu s tam­no­pu­tom ko­le­gi­com, zva­le su se Two Sha­des, Dvi­je bo­je, po­ka­zu­ju­ći nam i nji­ho­vu oči­to pom­no ču­va­nu fo­to­gra­fi­ju. Priz­nao je i ka­ko se ovak­va pro­duk­ci­ja ne bi mo­gla re­ali­zi­ra­ti pri­je po­ja­ve Net­flixa i HBO-a. – Film Spa­ša­va­nje voj­ni­ka Rya­na i se­ri­ja Band of Brot­hers pro­mi­je­ni­le su pravila o to­me ka­ko tre­ba iz­gle­da­ti rat­na se­ri­ja. Mis­lim da je Adam Smith toč­no pre­nio vi­zi­ju ko­joj je za­da­tak bio da se za­dr­ži fo­kus na na­ših 10-12 li­ko­va dok sve oko njih iz­gle­da uvjer­lji­vo, kao mo­der­na rat­na se­ri­ja, ne kao do­sa­daš­nja kla­sič­na rat­na drama. Zbog da­naš­njih ve­li­kih bu­dže­ta ras­po­lo­ži­vih te­le­vi­zi­ji, to je mo­gu­će, re­kao nam je Bowker. He­len Hunt tu­ma­či ame­rič­ku no­vi­nar­ku Nan­cy Cam­p­bell. Nje ni­je bi­lo na lon­don­skoj pre­mi­je­ri, što je i oprav­da­no jer se ra­di o vr­lo tra­že­noj glu­mi­ci. Evo što je o nje­zi­nu an­ga­žma­nu re­kao re­da­telj pr­vih dvi­ju epi­zo­da Adam Smith. – Vi­djet će­te He­len Hunt u pr­voj epi­zo­di, to joj je pr­vi put da ra­di s BBC-jem. Na­rav­no, bi­la je fan­tas­tič­na – pi­taj­te Pe­te­ra! Usre­do­to­če­na je, mar­lji­va, ra­di s ru­ti­nom. Iako je ve­li­ka zvi­jez­da, vr­lo je pre­ciz­na i de­talj­na. Uvi­jek se iz­ne­na­di­te kad net­ko ta­kav pris­ta­ne na ulogu, bi­li smo ja­ko uz­bu­đe­ni kao i zbog Les­lie Ma­nvil­le i Se­ana Be­ana. No, i dru­ge gru­pe glu­ma­ca, po­put nje­mač­ke ili polj­ske, bi­le su do­is­ta sjaj­ne, kao i na­ši mla­di glav­ni glum­ci. Ka­da sam vi­dio sce­na­rij, mis­lio sam da mi to ne mo­že­mo, pu­no je tu bi­lo emo­ci­ja, tra­ži­lo se da bu­de­mo su­bjek­tiv­ni, me­đu­tim, mis­lim da je is­pa­lo dos­ta do­bro – ka­že Smith ko­ji je poz­nat i po ra­du s Che­mi­cal Brot­her­si­ma ko­ji će usko­ro gos­to­va­ti u Za­gre­bu. Bio je za­to u Lon­do­nu Se­an Be­an, či­ji smo in­ter­v­ju već obja­vi­li na stra­ni­ca­ma Ve­čer­nja­ka. Pro­fe­si­ona­lan i do­bro ras­po­lo­žen, sna­šao se i pred broj­nim audi­to­ri­jem ki­na BFI So­ut­h­bank. – Moj lik, Do­uglas Ben­nett, he­roj je na svoj na­čin, bio je sna­žan kao oso­ba dok ni­je pro­šao Pr­vi svjet­ski rat. I da­lje je jak iako se­be ta­ko ne per­ci­pi­ra. Nas­to­ji os­ta­ti svjes­tan da je ošte­ćen zbog ono­ga što je u ra­tu pro­šao i sa­ču­va­ti emo­ci­je za svo­ju kćer. Osam­ljen je, ali sa­vjes­tan pre­ma oču­va­nju mi­ra, nas­to­ji da­ti svoj doprinos iako ga oko­li­na di­je­lom čak i pre­zi­re, ali on os­ta­je čvrst u svo­jim uvje­re­nji­ma jer je pro­tiv ra­ta iako je to bio rat u ko­jem su se svi mo­ra­li bo­ri­ti pro­tiv na­ciz­ma i fa­šiz­ma, re­kao je Be­an. – Ovo ni­je sa­mo pre­pri­ča­va­nje po­vi­jes­ti. Pe­te­rov sce­na­rij utje­če na emo­ci­je lju­di ko­ji su ta­da ži­vje­li, ka­ko se junaci se­ri­je no­se s tom si­tu­aci­jom od­nos­no ka­ko ona utje­če na nji­ho­ve ži­vo­te. Mo­ra­ju se su­oči­ti s ti­me da mu­že­vi i deč­ki od­la­ze u rat i da ne zna­ju je­su li ži­vi. A is­to­dob­no mo­ra­ju

nas­ta­vi­ti sa ži­vo­tom u Man­c­hes­te­ru gdje Ju­lia ži­vi. Ta­ko­đer je to se­ri­ja ko­ja se odvi­ja u vi­še ze­ma­lja koje su bi­le po­go­đe­ne ra­tom, Polj­skoj, Ame­ri­ci, Bri­ta­ni­ji, Njemačkoj, ta­ko se­ri­ja obu­hva­ća sve stra­ne u ra­tu i sa­mim ti­me ni­je pris­tra­na. Ne ra­di se, dak­le, o kla­sič­noj rat­noj se­ri­ji na kak­ve smo na­vik­li. Ta­ko­đer, Pe­ter vje­što is­pre­ple­će sud­bi­ne li­ko­va, po­ve­zu­je ih na pri­ro­dan na­čin stav­lja­ju­ći ih u is­te si­tu­aci­je. Is­pu­nja­va cilj po­ka­zi­va­nja ka­ko su u tak­voj si­tu­aci­ji su­ko­ba ko­ji je za­hva­tio go­to­vo ci­je­li svi­jet, svi na kra­ju sa­mo lju­di – ka­za­la nam je pre­li­je­pa škot­ska glu­mi­ca Ju­lia Brown ko­ja tu­ma­či Lo­is. Već na po­čet­ku se­ri­je su­sre­će­mo Lo­is i Har­ryja u su­sre­tu s bri­tan­skom Uni­on of Fas­cis­ts ko­ju je 1932. go­di­ne os­no­vao Oswald Mos­ley. Uvi­jek je atrak­tiv­no po­igra­ti se s či­nje­ni­com da je tak­vo što pos­to­ja­lo, pa je i ov­dje au­tor se­ri­je to vje­što is­ko­ris­tio. – Naj­ve­ći moj iz­a­zov s Har­ryjem bio je što ga ni­sam od­mah mo­gao “uhva­ti­ti”. Bi­lo bi io­na­ko za­nim­lji­vo is­pri­ča­ti pri­ču o tom raz­dob­lju, no po­seb­no je iz­a­zov­no bi­lo do kra­ja shva­ti­ti Har­ryja, pos­ta­vi­ti se u si­tu­aci­ju u ko­joj se on na­šao. I za­to je se­ri­ja vri­jed­na, ni­je obič­na rat­na drama gdje je gle­da­te­lju od­mah sve iz­lo­že­no. Na kra­ju je od­li­čan osje­ćaj bio ne­ko­ga po­put nje­ga pro­ves­ti kroz tak­vo pu­to­va­nje koje će­te vi­dje­ti kroz tih te­le­vi­zij­skih se­dam sa­ti. Zbog mno­gih stva­ri svo­jem se li­ku di­vim, uži­vao sam u nas­to­ja­nju da pro­nik­nem u Har­ryjev lik do kra­ja. Jer, Pe­ter ne stva­ra li­ko­ve ko­ji su kla­sič­ni zli­kov­ci ili po­zi­tiv­ci, ne­go pri­zem­lje­ne, obič­ne ljude, i u to­me vam je taj iz­a­zov – re­kao nam je Jo­nah Ha­uer-King či­ji su djed i ba­ka Po­lja­ci ko­ji su se 30-ih od­se­li­li u Ame­ri­ku. – Zbog to­ga sam bio upu­ćen u polj­sku po­vi­jest pa sam se mo­gao vi­še po­sve­ti­ti is­tra­ži­va­nju pro­sječ­nih lju­di u Eu­ro­pi u to do­ba. Na to smo se vi­še usre­do­to­či­li jer je okru­že­nje u ko­je­mu se se­ri­ja do­ga­đa ipak već poz­na­to – re­kao je mla­di bri­tan­ski glu­mac. Do­dao je ka­ko se­ri­ja ima su­vre­me­ni štih iako se rad­nja odvi­ja pri­je 80 go­di­na. – Na­dam se da će na je­dan no­vi na­čin pred­sta­vi­ti tu pri­ču mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma zbog ko­jih je važ­no uvi­jek po­no­vo is­pri­ča­ti taj dio po­vi­jes­ti. Tre­ba to či­ni­ti i zbog po­što­va­nja pre­ma tom vre­me­nu, ali i zbog da­naš­njih do­ga­đa­ja jer u da­naš­njoj po­li­ti­ci ima stva­ri koje pla­še – re­kao je Ha­uer-King. Nje­go­va ko­le­gi­ca Zo­fia Wic­hlacz ko­ja tu­ma­či Ka­siu is­ti­če psi­ho­lo­šku stra­nu obra­de li­ko­va u sce­na­ri­ju. – Či­ni mi se da ni­smo j oš vi­dje­li dra­mu ko­ja se ba­vi Dru­gim svjet­skim ra­tom a da to ni­je pri­ča o he­ro­ji­ma i nji­ho­vim pro­tiv­ni­ci­ma. Ov­dje se ba­vi­mo psi­ho­lo­gi­jom obič­nog čo­vje­ka, ka­ko se tko po­na­ša u tak­voj te­škoj si­tu­aci­ji. Za­pra­vo je fron­t­men ben­da na pa­ri­škoj un­der­gro­und glaz­be­noj sce­ni ko­ja je iz­nim­no ži­va zbog broj­nih cr­nih glaz­be­ni­ka iz Ame­ri­ke. On se za­ljub­lju­je u ame­rič­kog li­ječ­ni­ka Web­s­te­ra O’Con­no­ra. Svjes­tan je si­tu­aci­je u ko­joj net­ko tam­no­put ima bi­je­log deč­ka. U Pa­ri­zu onog do­ba to je ne­ka­ko mo­glo do­ći, tam­no­pu­ti lju­di ov­dje su ta­da već bi­li druk­či­je tre­ti­ra­ni ne­go u, pri­mje­ri­ce, ne­kim di­je­lo­vi­ma Ame­ri­ke. Odan­de su cr­ni glaz­be­ni­ci bje­ža­li upra­vo u Pa­riz, a on­da su se naš­li u ču­donj si­tu­aci­ji jer Pa­riz pa­da. Djed mi je ta­ko­đer svi­rao sak­so­fon, pa sam znao dos­ta o to­me. No, ka­da s plo­če ču­je­te glazbu ko­ja se ta­da svi­ra­la, kao da joj ne­što ne­dos­ta­je. Ta­daš­nji ure­đa­ji za sni­ma­nje ni­su mo­gli sni­mi­ti ba­so­ve, me­ni je zbog to­ga bi­lo vr­lo za­nim­lji­vo ra­di­ti tu se­ri­ju, mo­gli ste u ci­je­los­ti ču­ti ka­ko je ta glaz­ba zvu­ča­la. I do­is­ta, kao da ni­je is­ta – re­kao nam je Par­ker. Bla­ke Har­ri­son glu­mi Sta­na, bri­tan­skog voj­ni­ka ko­je­ga će­mo upoz­na­ti ne­što kas­ni­je u se­ri­ji. Kroz pri­ču o to­me ka­ko se pri­pre­mao za ulogu do­bi­li smo uvid u to ko­li­ko se u Wor­ld on Fi­re vo­di­lo računa o de­ta­lji­ma. – Ja­ko pu­no gle­dao sam rat­ne do­ku­men­tar­ce, po­put do­ku­men­tar­ca Dru­gi svjet­ski rat u bo­ji. Fas­ci­ni­ra­lo me ka­ko su voj­ske sa svih stra­na u bitke ula­zi­le za­pra­vo ne­pri­prem­lje­ne, a ni­je bi­lo baš to­li­ko proš­lo od Pr­vog svjet­skog ra­ta. Ni­sam si­gu­ran što je to­me bio raz­log, ma­njak nov­ca ili jed­nos­tav­no glu­post po­li­ti­ča­ra. Čes­te ne­vje­ro­jat­ne po­gre­ške po­put pla­no­va za na­pa­de u avi­oni­ma koje su sla­li pre­ko ne­pri­ja­telj­skih li­ni­ja pa su ru­še­ni s tim pla­no­vi­ma, sla­nje voj­ni­ka u obič­nim uni­for­ma­ma na bje­li­nu sni­je­ga... Ka­da to saz­na­te, shva­ti­te ko­li­ko je bi­lo la­ko po­gi­nu­ti. Na­ša je se­ri­ja po­vi­jes­no toč­na – ka­zao je Har­ri­son.

U LON­DO­NU je pro­jekt pred­stav­ljen u druš­tvu Je­ana Be­ana, tvor­ca se­ri­je Pe­te­ra Bowke­ra, re­da­te­lja pr­ve epi­zo­de Ada­ma Smit­ha, mla­de glu­mač­ke zvi­jez­de Jo­na­ha Ha­uera-Kin­ga

KRITIČARI SU SI­GUR­NI da je ri­ječ o se­ri­ji kak­vu pu­bli­ka du­go ni­je ima­la pri­li­ke gle­da­ti

NAŠ NO­VI­NAR Zo­ran Vi­tas je­di­ni je iz Hr­vat­ske bio na pred­stav­lja­nju

Ci­je­li pro­jekt ne ba­vi se he­ro­ji­ma i he­ro­ina­ma ne­go pro­uča­va i tu­ma­či psi­ho­lo­gi­ju obič­nog čo­vje­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.