TV RUŽA ZA BRANKA UVODIĆA KAO MOJ DAR ZA ODLAZAK U MIROVINU

NISAM BIO LJUBITELJ NJE­GO­VE EMISIJE, ALI SVAKAKO JE OBILJEŽILA JED­NO RAZDOBLJE TELEVIZIJE

Večernji list - Hrvatska - Ekran - - Ruza Tv Mire Para -

Pro­tek­li tje­dan po­put bom­be je odjek­nu­la vi­jest da se HRT na­kon vi­še od če­tr­de­set go­di­na za­hva­lio na su­rad­nji Bran­ku Uvo­di­ću te da su ga, pu­tem elek­tron­ske po­šte, oba­vi­jes­ti­li da vi­še ne mo­ra je­dan­put tjed­no odi­je­va­ti na­rod­nu noš­nju, stav­lja­ti na gla­vu ne­ki smi­ješ­ni še­ši­rić iz kra­ja u ko­je­mu nas­tu­pa i do­la­zi­ti na po­sao. Ugo­vor mu, pi­šu, za­sad ne­će pro­du­lji­ti! Ia­ko je i proš­le go­di­ne mo­gao ste­kao uvje­te za mirovinu, ipak su mu po­šte­no da­li ugo­vor na još jed­nu go­di­nu, no tre­nu­tač­no se nje­go­va emi­si­ja, zbog svi­ma poz­na­tih raz­lo­ga ve­za­nih uz pan­de­mi­ju, ne mo­že sni­ma­ti pa za­sad ni­je mo­gu­ća ni su­rad­nja s njim.

To pi­smo ko­je je du­go­go­diš­nji te­le­vi­zij­ski vo­di­telj, spi­ker sa­vr­še­ne dik­ci­je i le­gen­dar­ni HRT-ov urednik pro­na­šao u svom pre­tin­cu ne­pro­či­ta­ne po­šte na kom­pju­te­ru ili pa­met­nom te­le­fo­nu, za­si­gur­no ga je po­go­di­lo. I o to­me je dos­ta, či­tao sam, go­vo­rio u me­di­ji­ma. No ov­dje tre­ba po­gle­da­ti obje stra­ne. Jed­no je či­nje­ni­ca da je HRT go­di­na­ma imao vi­še ne­go do­bar od­nos prema Uvo­di­ću, a emi­si­ja so­lid­nu gle­da­nost pa su svi bi­li u do­broj po­zi­ci­ji. Dru­go su ne­ke okol­nos­ti ko­je su utje­ca­le na do­ga­đaj o ko­je­mu svi pri­ča­ju već tje­dan da­na.

Je­su li nji­ho­vi raz­lo­zi s ob­zi­rom na glo­bal­nu pan­de­mi­ju ko­ro­na­vi­ru­sa ra­zum­lji­vi, pa čak i oprav­da­ni jer, eto, ma­ni­fes­ta­ci­je u tom obli­ku ka­kav je zah­ti­je­va­la nje­go­va emi­si­ja ‘Li­je­pom na­šom’ tre­nu­tač­no ni­su ni do­pu­šte­ne, uvje­ren sam da je­su. I da ga ni­su o to­me oba­vje­šta­va­li, do­volj­no je čo­vjek in­te­li­gen­tan da bi i sam shva­tio.

Sma­tra li on da je, una­toč to­me, ipak za­vri­je­dio da na ne­ki druk­či­ji na­čin ode u mirovinu, ne­ka, evo, svat­ko od­lu­či sam za se­be...

Osob­no sam tu emi­si­ju iz­nim­no ri­jet­ko gle­dao jer or­gan­ski ne pod­no­sim tu vr­stu fol­k­lo­ra i tam­bu­ra­ških sklad­bi ko­je na­ši ljudi to­li­ko vo­le slu­ša­ti; ka­da se svi oku­pe i do­ve­du že­ne pa lo­kal­no ru­ko­vod­stvo sjed­ne u pr­vi red, sve ona­ko do­ma­ćin­ski kako ne­for­mal­ni pro­to­kol tak­vih ma­ni­fes­ta­ci­ja i na­la­že.

No svjes­tan sam da je emi­si­ja go­di­na­ma ima­la svo­ju pu­bli­ku i to tre­ba bes­kraj­no po­što­va­ti. Svat­ko ima svoj ukus, ali Bran­ko Uvo­dić za­si­gur­no je bio za­štit­no li­ce te emisije. To su zna­li čak i oni ko­ji je baš ni­ka­da ni­su gle­da­li.

Zas­lu­žio je Bran­ko na­kon svo­je zbi­lja bo­ga­te te­le­vi­zij­ske ka­ri­je­re pu­no to­ga! Upra­vo za­to sma­tram da ni­je nig­dje do­volj­no jas­no is­tak­nu­to da HRT ovom čo­vje­ku ni­je za­uvi­jek za­tvo­rio vra­ta, ne­go su is­tak­nu­li da će se, stek­nu li se za to uvje­ti, ponovno raz­go­va­ra­ti o nje­go­vu an­ga­žma­nu. Me­ni se to či­ni kao O.K. va­ri­jan­ta za obje stra­ne. A i za pu­bli­ku. Ne bi on, sa­svim sam si­gu­ran, do­pus­tio da mu sa­mo ta­ko pro­pad­ne ova­ko us­pje­šan pro­jekt kao što je to fol­k­lor­no-glaz­be­na emi­si­ja ‘Li­je­pom na­šom’. Ona je, na­ime, uži­va­la po­pri­lič­no ve­li­ku po­pu­lar­nost me­đu lju­di­ma, bi­la je omi­ljen i va­žan druš­tve­ni do­ga­đaj, a oso­bi­to su je ci­je­ni­li sta­ri­ji ljudi i oni u ma­njim mjes­ti­ma u ko­ji­ma bi se sni­ma­la...

No tre­nu­tač­no je u bi­lo ko­jem pos­lu ja­ko te­ško pre­dvi­dje­ti što će se do­ga­đa­ti kroz ne­ko­li­ko mje­se­ci, a mno­ge pro­fe­si­je mo­ra­le su se su­oči­ti s ti­me da od­sad ra­de u jed­nom “no­vom nor­mal­nom” mo­du. I ma ko­li­ko se to ne­ko­me ne svi­đa, na to se svi mo­ra­mo na­vik­nu­ti. Ne­kad će nam to bi­ti dos­ta te­ško, ali evo, ja mis­lim da mo­že­mo na­uči­ti funk­ci­oni­ra­ti i ta­ko. Još do pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci čak su me i pri­ja­te­lji po­ma­lo čud­no gle­da­li kad sam gra­dom ho­dao s bo­či­com de­zin­fek­cij­skog sred­stva u ru­ka­ma te se od­bi­jao ru­ko­va­ti ili gr­li­ti. Da­nas svi oni po kruh i mli­je­ko idu s ma­skom na li­cu, oba­vez­no de­zin­fi­ci­ra­ju ru­ke i ne bu­ne se što im, šta­jaz­nam, u ban­ci mje­re tem­pe­ra­tu­ru.

TV ru­žu sto­ga, kao ma­lu utje­hu i za­mje­nu za te­le­fon­ski po­ziv s HRT-a, do­dje­lju­jem Bran­ku Uvo­di­ću i emi­si­ji ‘Li­je­pom na­šom’ ko­ja je po­naj­vi­še obilježila nje­go­vu ka­ri­je­ru, a re­pri­ze te emisije obi­lje­žit će u bu­duć­nos­ti, či­ni mi se, i mno­ge pro­gram­ske sa­te spo­me­nu­te TV ku­će. Evo, nisam pro­rok, ali već da­ni­ma pra­tim raz­ne re­pri­ze. To je raz­log za­što taj li­je­pi cvi­jet ko­ji na ovim stra­ni­ca­ma oz­na­ča­va da je net­ko na te­le­vi­zi­ji na­pra­vio ne­što do­bro, kva­li­tet­no i na­pred­no nji­ma s pu­nim pra­vom us­kra­ću­jem.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.