Ki­lo­va­ti iz ato­ma naj­po­želj­ni­ji ... dok stva­ri ne po­đu po zlu!

Na­kon Čer­no­bi­la sta­lo se na lop­tu s grad­njom nuk­le­ar­ki, u 21. sto­lje­ću po­no­vo se kre­nu­lo, a na­kon Fu­ku­shi­me mo­glo bi se opet sta­ti - ali i vra­ti­ti na fo­sil­na go­ri­va

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj - pi­še ::::: MAR­KO FANČOVIĆ/VLM

Sta­ri kaj­kav­ski cr­no­hu­mor­ni vic ko­ji gla­si “Čer­no bil – Kr­ško bu” naj­bo­lje opi­su­je ko­li­ko lju­di za­zi­ru od nuk­le­ar­nih elek­tra­na, ko­li­ko god ima­li po­tre­bu za elek­trič­nom ener­gi­jom ko­ju one proizvode. Kad su se nuk­le­ar­ne elek­tra­ne po­če­le gra­di­ti pe­de­se­tih go­di­na 20. sto­lje­ća, či­ni­le su se kao ide­al­no rje­še­nje za sve ve­će po­tre­be svi­je­ta za ener­gi­jom. O ne­po­prav­lji­voj šte­ti na­kon ha­va­ri­je – sva­ka nuk­le­ar­ka je po­ten­ci­jal­na Hi­ro­shi­ma ili Na­ga­sa­ki, Bi­ki­ni ili Eniwe­tok, vi­šes­tru­ko uve­ća­na – te o pro­ble­mu od­la­ga­nja po­tro­še­nog go­ri­va i eko­lo­škoj šte­ti ko­ju čes­to na­no­si ogrom­na po­tre­ba za ra­s­hla­đi­va­njem re­ak­to­ra, ma­lo je tko raz­miš­ljao.

Us­po­me­na na Le­nji­na

Ali, ono što je 1954., kad je u SSSR-u pu­šte­na u Ob­njin­sku u po­gon pr­va nuk­le­ar­na elek­tra­na, iz­gle­da­lo ide­al­no, već u se­dam­de­se­ti­ma iz­a­zi­va­lo je po­doz­ri­vost, na­kon in­ci­de­na­ta po­put onog u Gre­if­swal­du ( DDR) 1975., u Jas­lov­skim Bo­hu­ni­ca­ma (ČSSR) 1977. ili Oto­ku Tri Mi­lje u Pen­n­syl­va­ni­ji (SAD) 1979. Krun­ski do­kaz u pri­log te­ze da nuk­le­ar­na ener­gi­ja ni­je ni­ma­lo ide­al­na jer je pre­vi­še opas­na kad stva­ri po­đu po zlu bio je, na­rav­no, tra­vanj 1986. i ha­va­ri­ja četvrtog re­ak­to­ra Me­mo­ri­jal­ne nuk­le­ar­ne ener­ga­ne Vla­di­mir Iljič Le­njin u ukra­jin­skom gra­du Čer­no­bi­lu. Bi­lo je vi­še od 4000 mr­tvih, 300 ti­su­ća lju­di mo­ra­lo je bi­ti eva­ku­ira­no, a ogrom­na po­vr­ši­na naj­plod­ni­je ukra­jin­ske zem­lje, žit­ni­ce SSSR-a, kon­ta­mi­ni­ra­na je na vi­še sto­lje­ća. Ba­uk Čer­no­bi­la do­veo je do za­zi­ra­nja od nuk­le­ar­ki i grad­nja no­vih re­ak­to­ra pos­ta­la je po­li­tič­ki mno­go osjet­lji­vi­ji pro­blem ne­go pri­je. Broj dr­ža­va ko­je ne­ma­ju nuk­le­ar­ne re­ak­to­re ni­je sma­njen, ali su ipak dva kon­ti­nen­ta, ona naj­juž­ni­ja, os­ta­la bez nuk­le­ar­ki: re­ak­tor u ame­rič­koj ba­zi McMur­do na An­tar­k­ti­ci uga­šen je 1972. i pot­pu­no de­mon­ti­ran 1979, a zad­nji

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.