Pre­mi­jer­ka po­ti­če ulič­nu ras­pra­vu

GLU­ME­ĆI ČVR­STI­NU I NEPOKOLEBLJIVOST, KO­SOR SVE ČEŠ­ĆE IS­TU­PA KAO DA JE „IZ­VAN SEBE“ TE SA­MO PO­JA­ČA­VA GNJEV GRA­ĐA­NA

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj - pi­še ::::: PROF. DR. MIRJANA KASAPOVIĆ

Ot­ka­ko su po­če­li po­li­tič­ki pro­s­vje­di u Za­gre­bu i dru­gim gra­do­vi­ma u Hr­vat­skoj, ne­pres­ta­no se pos­tav­lja pi­ta­nje je li par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja tre­ba­la su­dje­lo­va­ti u njima i je li ih čak tre­ba­la pre­dvo­di­ti. Je li SDP, vo­de­ća opo­zi­cij­ska stran­ka, za­ka­zao u no­vim po­li­tič­kim okol­nos­ti­ma sklo­niv­ši se u po­li­tič­ku za­vje­tri­nu, gdje mir­no če­ka ras­plet do­ga­đa­ja i pad Vla­de ko­ji će iz­nu­di­ti pro­s­vjed­ni­ci na uli­ca­ma? Bi li tu „zi­he­ra­šku“ po­li­ti­ku na iz­bo­ri­ma tre­ba­lo kaz­ni­ti? Dva su glav­na raz­lo­ga zbog ko­jih se par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja, po­naj­pri­je SDP, ni­je ni tre­ba­la ni smje­la ko­lek­tiv­no uklju­či­ti u pro­s­vje­de.

Dra­ma­ti­zi­ra­nje i ro­man­ti­zi­ra­nje

Pr­vo, opo­zi­ci­ja ni­je ni osmis­li­la ni po­kre­nu­la po­li­tič­ke pro­s­vje­de u zem­lji. Oni su nas­ta­li i tek­li pre­ma ne­ko­nven­ci­onal­nim obras­ci­ma po­li­tič­kog po­na­ša­nja ko­ji do­sad u Hr­vat­skoj ni­su vi­đe­ni i pri­mje­nji­va­ni. Po­tek­li su iz ne­for­mal­nog „in­ter­net­skog druš­tva“, a ne iz for­mal­nih po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja i ins­ti­tu­ci­ja. Ni­su bi­li pro­gram­ski čvr­sto struk­tu­ri­ra­ni, jed­noz­nač­no ide­olo­ški obo­je­ni i stra­nač­ki pris­tra­ni u po­zi­tiv­nom smis­lu. Pro­fi­li­ra­li su se kao ma­sov­ne iz­va­nins­ti­tu­ci­onal­ne po­li­tič­ke ak­ci­je či­ji ak­te­ri ne pod­no­se ni­kak­vu vr­stu ins­ti­tu­ci­onal­nog po­kro­vi­telj­stva. Sva­ka po­li­tič­ka stran­ka ko­ja bi ih po­ku­ša­la pri­svo­ji­ti ili pa­tro­ni­zi­ra­ti do­ži­vje­la bi ne­us­pjeh. Što­vi­še, vje­ro­jat­no bi bi­la ži­go­sa­na kao svo­je­vr­stan uljez ko­je­ga va­lja „iz­ba­ci­ti s uli­ce“. Po­ku­ša­ji ne­ko­li­ci­ne stra­nač­kih po­li­ti­ča­ra – Da­mi­ra Ka­ji­na (IDS), Dra­gu­ti­na Le­sa­ra (Hr­vat­ski la­bu­ris­ti), Din­ka Bu­ri­ća (HDSSB) i Pe­re Ko­va­če­vi­ća (HSP dr. An­te Star­če­vić) – da se uba­ce u pro­s­vje­de i pro­fi­ti­ra­ju od njih os­ta­li su spo­ra­dič­ni i ni­su ima­li ni­kak­va utje­ca­ja na ti­jek i pri­ro­du po­li­tič­kih ak­ci­ja, kao što ne­će ima­ti utje­ca­ja ni na po­li­tič­ke ka­ri­je­re tih po­li­ti­ča­ra i iz­bor­ne re­zul­ta­te nji­ho­vih stra­na­ka. Sto­ga je po­li­tič­ki ra­zum­no i mo­ral­no prik­lad­no što se par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja ni­je gu­ra­la među pro­s­vjed­ni­ke. Po­li­tič­ka bi se opo­zi­ci­ja mo­ra­la uklju­či­ti u ulič­ne pro­s­vje­de sa­mo on­da ka­da bi ih dr­žav­ni apa­rat po­čeo suz­bi­ja­ti si­lom. Kad bi po­li­ci­ja po­če­la si­lom gu­ši­ti pro­s­vje­de i bez­raz­lož­no na­pa­da­ti pro­s­vjed­ni­ke su­zav­cem, pa­li­ca­ma, laž­nim me­ci­ma ili ne­kim dru­gim sred­stvi­ma, po­li­tič­ka bi opo­zi­ci­ja mo­ra­la sta­ti na nji­ho­vo če­lo, i to ne za­to što nuž­no po­dr­ža­va zah­tje­ve pro­s­vjed­ni­ka ne­go za­to da bi ak­tiv­no sta­la u obra­nu te­melj­no­ga de­mo­krat­skog prava na slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje po­li­tič­kih miš­lje­nja ne­ko­nven­ci­onal­nim pu­tem. Ka­ko se to u Hr­vat­skoj ni­je do­go­di­lo, ni­je bi­la po­treb­na ni tak­va ak­ci­ja opor­be. Iz to­ga ne­re­pre­siv­nog sce­na­ri­ja is­ka­ču pr­vi na­sil­ni pro­s­vje­di u Ra­di­će­voj uli­ci u kojima se po­li­ci­ja bra­ni­la od na­pa­da pro­s­vjed­ni­ka kon­tej­ne­ri­ma i žar­di­ni­je­ra­ma. Ko­li­ko god to čud­no zvu­ča­lo, hr­vat­ska je po­li­ci­ja do­sad po­ka­za­la ve­će ra­zu­mi­je­va­nje i raz­bo­ri­tost u od­no­su pre­ma pro­s­vje­di­ma i pro­s­vjed­ni­ci­ma od po­li­ti­ča­ra vla­da­ju­će stran­ke. Vla­di­mir Šeks je, po­put kak­va zlo­kob­nog pro­ro­ka, jed­no­krat­no i in­s­ce­ni­ra­no pa­lje­nje zas­ta­va HDZ-a, SDP-a i Europ­ske uni­je pro­gla­sio mo­gu­ćim uvo­dom u pa­lje­nje knji­ga, ku­ća i lju­di, kao da se Za­greb pre­tva­ra u Mün­c­hen iz 1933. ko­jim ha­ra­ju mla­di na­cis­ti ko­ji su ne- tom iz­mi­go­lji­li iz mit­skih mrač­nih ba­var­skih piv­ni­ca. Vla­da je pre­ko svo­ga glas­no­go­vor­ni­ka op­tu­ži­la opo­zi­ci­ju da dos­lov­no pla­ća na­sil­ni­ke na za­gre­bač­kim uli­ca­ma i ni­kad ni­je po­vuk­la tu op­tuž­bu. Tak­vo pro­gra­mi­ra­no po­li­tič­ko dra­ma­ti­zi­ra­nje na­si­lja i zas­tra­ši­va­nje nji­me go­to­vo nuž­no po­ti­če nje­go­vo ro­man­ti­zi­ra­nje, i to ne sa­mo na stra­ni onih ko­ji ga pri­mje­nju­ju ili su mu sklo­ni, ne­go i na stra­ni onih ko­ji mu se na­čel­no pro­ti­ve. Ro­man­ti­zi­ra­nje na­si­lja op­će­ni­to je po­s­lje­di­ca pro­ši­re­nog si­ro­maš­tva, ne­jed­na­kos­ti i ne­prav­de u svim druš­tvi­ma, pa i u hr­vat­sko­me. O to­me su hr­vat­ski po­li­ti­ča­ri mo­gli po­ne­što na­uči­ti iz in­te­lek­tu­al­no ne­zah­tjev­nih pus­to­lov­nih ro­ma­na i fil­mo­va, kad se već ne že­le po­li­tič­ki obra­zo­va­ti iz znans­tve­ne li­te­ra­tu­re o po­li­ti­ci ko­jom se na­vod­no pro­fe­si­onal­no ba­ve i od ko­je ži­ve go­di­na­ma i de­set­lje­ći­ma. Dru­go, po­li­tič­ka opo­zi­ci­ja ni­je se tre­ba­la uklju­či­ti u pro­s­vje­de za­to što se naš­la u po­lo­ža­ju da bra­ni ins­ti­tu­ci­onal­ni pros­tor po­li­tič­ke bor­be pred na­le­tom iz­va­nins­ti­tu­ci­onal­nih po­li­tič­kih ak­ci­ja. Na uda­ru pro­s­vjed­ni­ka naš­le su se – kat­kad vi­še, a kat­kad ma­nje oprav­da­no – go­to­vo sve važ­ne po­li­tič­ke i druš­tve­ne ins­ti­tu­ci­je: Vla­da, Sa­bor, po­li­tič­ke stran­ke, sin­di­ka­ti, su­do­vi, dr­žav­na od­vjet­niš­tva, me­dij­ske ku­će, Ka­to­lič­ka cr­k­va, Hr­vat­ska aka­de­mi­ja zna­nos­ti i umjet­nos­ti, ban­ke, ve­li­ke tvrt­ke, dr­žav­ne agen­ci­je i dr. Ri­ječ je o stu­po­vi­ma pos­to­je­će­ga po­li­tič­kog i druš­tve­nog po­ret­ka na ko­ji se gle­da iz nad­na­ci­onal­ne i na­ci­onal­ne per­s­pek­ti­ve. Iz nad­na­ci­onal­ne per­s­pek­ti­ve, taj po­re­dak ve­ći­na pro­s­vjed­ni­ka do­živ­lja­va kao ne­pra­ved­ni i bez­ob­zir­ni neo­li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam i nje­mu pri­mje­re­nu neo­li­be­ral­nu pred­stav­nič­ku de­mo­kra­ci­ju ko­ji vla­da­ju svi­je­tom. U tom je kon­tek­s­tu dje­lo­mi­ce shvat­lji­va i pro­tu­europ­ska iko­no­gra­fi­ja ko­jom se po­ru­ču­je da je Europ­ska uni­ja nad­na­ci­onal­na ut­vr­da

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.