PRO­S­VJED­NI­CI SU SVE VI­ŠE FRUS­TRI­RA­NI JER ZNA­JU DA BI PO­BI­JE­DI­LI KAD BI 200 TI­SU­ĆA GRA­ĐA­NA IZ­AŠ­LO NA ULI­CU

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

i po­lju­bio (!) zas­ta­vu. Ti­je­kom tro­ipo­sat­nog mar­ša vo­dio je broj­ne di­sku­si­je s pro­s­vjed­ni­ci­ma. Ras­prav­lja­li su o “nje­go­voj” zas­ta­vi i nad­dr­ža­vi ko­ju ona pred­stav­lja. O euro­in­te­gra­ci­ja­ma, de­mo­kra­ci­ji, pa­du hr­vat­ske vla­de, naj­bli­žem ki­osku na ko­je­mu se mo­že ku­pi­ti bo­či­ca vo­de, upa­ljač i ci­ga­re­te, i ko­je­če­mu dru­go­me. Uvod­ne re­če­ni­ce kojima su za­po­či­nja­li raz­go­vor uglav­nom su bi­le “na­bri­ja­ne”. Ali već na­kon tri-če­ti­ri br­ze iz­mje­ne ko­nver­za­ci­ja je uš­la u mir­ne “de­mo­krat­ske” vo­de. Za­nim­lji­vo, mno­gi iz pro­s­vjed­nič­ke ko­lo­ne bi­li su uvje­re­ni da je mur­jak. “Pa ko­ji bi idi­ot ina­če ri­ski­rao ba­ti­ne. Mo­ra da je drot”, gla­sio je je­dan od do­ka­za. Ali, kao što na­rod ka­že, sva­ko zlo za ne­ko do­bro.

Eta­no­lom motiviran na­pad

Mo­žda baš za­to što ne­za­do­volj­ni­ci želj­ni da ga na­mla­te ni­su bi­li na­čis­tu ra­di li se sa­mo o ek­s­cen­trič­nom euro­fi­lu ili po­li­caj­cu u ci­vi­lu, ured­nik Ob­zo­ra pro­šao je bez ša­vo­va i cen­tri­ra­nja no­sa u Hit­noj. Jer je­di­ni oz­bilj­ni­ji in­ci­dent do­go­dio se u pot­hod­ni­ku kod Glav­nog ko­lo­dvo­ra. Je­dan od pro­s­vjed­ni­ka is­ko­čio je iz ši­na i na­pao ga. Zgra­bio je zas­ta­vu i že­lio tko zna što. Raz­de­ra­ti je, valj­da, a po­tom i na­le­ma­ti bar­jak­ta­ra. Ipak, od sve­ga to­ga ni­je bi­lo ni­šta. Pre­su­di­la je raz­li­ka u vo­lu­me­nu i vi­si­ni - če­tr­de­se­tak ki­lo­gra­ma i dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra mi­nu­sa bio je ne­na­dok­na­div hen­di­kep za po­bje­s­nje­log gra­đa­ni­na. Zas­ta­va je os­ta­la kod Vo­je, a “zloć­ka” su ukrotili i bub­nja­ri ko­ji su ci­je­lim pu­tem uda­ra­li pro­tuv­la­din ri­tam. Kas­ni­je su mu mom­ci iz ri­tam-sek­ci­je po­nu­di­li i za­šti­tu. “Ne­maš be­da. Tu smo ako bu­de fr­ke”, po­ru­či­li su. Va­lja na­po­me­nu­ti da ni taj, je­di­ni, na­pad ni­je bio pro­uz­ro­čen ne­pre­mos­ti­vim raz­li­ka­ma u po­li­tič­kim i svje­to­na­zor­skim pre­fe­ren­ci­ja­ma ili di­ja­me­tral­no su­prot­nim pro­miš­lja­nji­ma o euro­in­te­gra­cij­skim pro­ce­si­ma ili for­mi­ra­nju ci­je­ne pše­ni­ce na svjet­skim bur­za­ma. Raz­log je bio skroz ba­na­lan. Na­pa­dač je jed­nos­tav­no bio motiviran vi­škom mo­le­ku­la eta­no­la u svo­me kr­vo­žed­nom sus­ta­vu. Usam­lje­ni ču­dak s ogrom­nom zas­ta­vom ni­je pro­mak­nuo ni­ti fo­to­re­por­te­ri­ma. I ta­ko je euro­zas­ta­va za­vr­ši­la u fo­to­ga­le­ri- ja­ma na raz­nim por­ta­li­ma. S raz­miš­lja­nji­ma usam­lje­nog bar­jak­ta­ra upoz­nat će se i po­zor­na či­ta­lač­ka pu­bli­ka di­ljem svi­je­ta. Dao je, na­ime, i ma­li in­ter­v­ju za ne­ku ame­rič­ku no­vin­sku agen­ci­ju. Do­ma­ći no­vi­na­ri ni­su na­sje­li. Poz­na­ju ga. Ipak, upe­ca­la se jed­na mla­da dje­voj­ka ko­ja je vr­lo oz­bilj­no, za vi­jes­ti Ra­dio Stu­den­ta, sni­ma­la nje­go­va pro­miš­lja­nja o EU i ar­gu­men­te za­što bi Hr­vat­ska tre­ba­la pos­ta­ti 28. čla­ni­ca Uni­je. Nje­gov me­dij­ski po­ten­ci­jal pre­poz­nao je i je­dan od, ka­ko sebe na­zi­va­ju, ne­for­mal­nih vo­đa prosvjeda. “Do­đi na­pri­jed da te ka­me­re sni­me”, re­kao mu je dok je ko­lo­na sta­ja­la is­pred HTV-a ne­za­do­volj­na po­li­ti­kom jav­ne te­le­vi­zi­je. I ta­ko je nas­tao je­dan od naj­sim­pa­tič­ni­jih pri­zo­ra s prosvjeda - jed­na po­red dru­ge vi­la se zas­ta­va Europ­ske uni­je i zas­ta­va na ko­joj su euro­zas­ta­vi­ce pre­kri­že­ne. A is­pod zas­ta­va sta­jao je ve­li­ki cr­ve­ni tran­s­pa­rent s tek­s­tom “Po­ni­šti­te pre­tvor­bu i pri­va­ti­za­ci­ju” i zna­kom sr­pa i če­ki­ća. Pra­vi “Fre­ak Show”, rek­li bi ci­ni­ci. Ne ne­go fes­ti­val de­mo­kra­ci­je i to­le­ran­ci­je, uz­vra­ća­ju pro­s­vjed­ni­ci. Ina­če, is­ti ti “ ne­for­mal­ni vo­đe” na­šeg su euro­fi­la na sa­mom po­čet­ku pro­s­vjed­nog mar­ša vi­še pu­ta upo­zo­ri­li da se mak­ne s če­la ko­lo­ne jer su se tek do­go­vo­ri­li s oni­ma ko­ji no­se kri­že­ve da se mak­nu na za­če­lje, a zas­ta­va bi ih mo­gla is­pro­vo­ci­ra­ti. Mit o pro­s­vjed­ni­ci­ma ko­ji se svi do zad­njeg pro­ti­ve ula­sku u EU de­fi­ni­tiv­no je raz­bi­jen u po­ne­dje­ljak pot­kraj de­mons­tra­ci­ja. Ne­ko­li­ko po­s­ljed­njih ki­lo­me­ta­ra, ra­me uz ra­me, mar­ši­ra­li su Vo­jo i pro­s­vjed­nik sa zas­ta­vom “Ne u EU”. Me­đu­sob­no su se za­fr­ka­va­li, a sko­ro da su i za­pje­va­li. Šte­ta što ni­su. Bi­lo bi in­te­re­sant­no ču­ti re­fren: “Oj europ­ska ma­ti, ne­moj tu­go­va­ti, zovi, sa­mo zovi svi će so­ko­lo­vi...”.

Pro­s­vjed­ni­ci i oni dru­gi

Sva­kim idu­ćim mar­šem pro­s­vjed­ni­ci osje­ća­ju da su sve bli­že svo­me ci­lju. Na­če­li su Vla­du. Pos­ti­gli su ono što opor­bi ne us­pi­je­va vi­še od tri go­di­ne. Od nji­ho­vih bub­nje­va stre­pi HDZ, ali i SDP. No, u če­t­vr­to­me tjed­nu pro­s­vje­do­va­nja na po­vr­ši­nu je is­pli­va­la i ljut­nja. Sve su gnjev­ni­ji na pa­siv­ne pro­ma­tra­če. Frus­tri­ra ih to što na uli­ce ne iz­la­ze mno­gi ko­ji za to ima­ju raz­lo­ga - ne­za­pos­le­ni, za­pos­le­ni ko­ji ra­de a ne pri­ma­ju pla­će, stu­den­ti kojima je “ukra­de­na” per­s­pek­ti­va, obes­prav­lje­ni... Nji­ho­vu frus­tra­ci­ju ras­pi­ru­je i či­nje­ni­ca što broj pro­s­vjed­ni­ka stag­ni­ra ia­ko pro­s­vje­de, pre­ma an­ke­ta­ma, po­dr­ža­va čak 70 pos­to gra­đa­na. Pok­lič “Svi na uli­ce” pos­tao je jed­na­ko va­žan kao i “Ja­dran­ka, od­la­zi”. – Lju­de sam po­če­la di­je­li­ti na pro­s­vjed­ni­ke i one dru­ge – ka­za­la nam je u po­ne­dje­ljak mla­da pro­s­vjed­ni­ca. Dok su pri­je sa­mo tri ili če­ti­ri mar­ša pro­s­vjed­ni­ci plje­ska­li i poz­drav­lja­li zna­ti­želj­ne gra­đa­ne ko­ji su im ma­ha­li s pro­zo­ra i bal­ko­na, sa­da im po­ru­ču­ju: “Si­đi­te i pri­dru­ži­te nam se jer ne mo­že se pro­s­vje­do­va­ti iz dnev­nog bo­rav­ka”. Po­zi­va­ju ih da iz­i­đu iz sta­no­va i pri­dru­že im se u ulič­no­me mar­šu. Da si­đu sa zas­ta­vom ili bez nje. Mo­že i onom Europ­ske uni­je ili Gra­da Sa­mo­bo­ra. Sve­jed­no. Sa­mo da im se pri­dru­že. Frus­tri­ra­ni su jer “ vi­de dje­voj­ke u lu­ci” a stru­ja nji­ho­vom bro­du ne do­pu­šta da pris­ta­ne. Frus­tri­ra­ni su za­to što vje­ru­ju da bi po­bi­je­di­li ka­da bi 200 ti­su­ća Za­grep­ča­na iz­aš­lo na uli­ce. Osje­ća­ju da bi taj tsu­na­mi po­lo­mio lu­ko­bra­ne Vla­de Ja­dran­ke Ko­sor. No, za te nji­ho­ve frus­tra­ci­je pro­tek­li tje­dan ni­je bi­lo li­je­ka – ve­ći­na je os­ta­la kod ku­će, a Vla­da na Mar­ko­vu tr­gu.

PIXSELL

:: Je­dan od naj­sim­pa­tič­ni­jih pri­zo­ra s prosvjeda - europ­ska i an­ti­europ­ska zas­ta­va jed­na po­kraj dru­ge

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.