ZA­ŠTO SE CR­K­VA SRA­MI

Pi­še: Dar­ko Pa­vi­čić

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

Hr­vat­ska cr­k­ve­na eli­ta, na če­lu s kar­di­na­lom Jo­si­pom Bo­za­ni­ćem, mis­li da su lju­di do­is­ta ble­sa­vi. Ušav­ši u če­t­vr­tak u prav­da­nje ulo­že­na nov­ca u svo­ju no­vu zgra­du na Ksa­ve­ru, bi­sku­pi su na­ve­li či­tav niz po­sve ba­nal­nih raz­lo­ga, ko­ji na pr­vi po­gled mo­gu zvu­ča­ti ra­zum­no, ali ne za one ko­ji do­is­ta zna­ju ka­ko sto­je stva­ri. Pri­mje­ri­ce, bi­sku­pi su us­t­vr­di­li da je no­va zgra­da sa­gra­đe­na za­to što se u nju mo­ra­ju use­li­ti raz­ni nje­zi­ni ure­di ko­ji su pod­sta­na­ri po Za­gre­bu. Net­ko tko ne zna do­is­ta će po­mis­li­ti da bi­skup­ski ure­di di­je­le pod­sta­nar­sku sud­bi­nu za­gre­bač­kih ci­me­ra ko­je de­ru nji­ho­vi naj­mo­dav­ci i mo­gu ih sva­ko­ga da­na iz­ba­ci­ti na uli­cu. Da bu­de­mo do kra­ja jas­ni, crkveni ure­di pod­sta­na­ri su u – cr­k­ve­nim pros­to­ri­ma. Pri­mje­ri­ce, Ika u kap­tol­skoj ka­no­nič­koj man­sar­di na bro­ju 4, Hr­vat­ski Ca­ri­tas ta­ko­đer u dvo­riš­noj zgra­di Kap­to­la na bro­ju 26, Hr­vat­ski ka­to­lič­ki ra­dio u pros­to­ri­ja­ma Dje­čač­kog sje­me- ni­šta... Tak­va tvrd­nja bi­sku­pa o pod­sta­nar­stvu rav­na je onoj ka­da bi ro­di­te­lji vlas­ti­toj ma­lo­dob­noj dje­ci pred­ba­ci­li da su im pod­sta­na­ri. Prem­da, is­ti­ni za vo­lju, ne­ke od tih ins­ti­tu­ci­ja zna­le su ima­ti gor­kih is­kus­ta­va u svo­me pod­sta­nar­skom sta­žu pa ih je ta­ko je­dan bi­skup (ko­ris­nik ku­ri­je) htio iz­ba­ci­ti na­kon što su kas­ni­li s dvi­je-tri sta­na­ri­ne. No, na stra­nu ta ba­nal­nost, ono što za­bri­nja­va od sa­mo­ga po­čet­ka je ne­is­kre­nost oko nov­ca za grad­nju no­ve zgra­de. Pr­vo je pla­si­ra­na in­for­ma­ci­ja da će je­di­ni do­na­tor bi­ti Ta­li­jan­ska bi­skup­ska kon­fe­ren­ci­ja. Pri­je ne­ko­li­ko ve­če­ri bi­skup Hu­zjak re­kao je da su uz Ta­li­ja­ne i na­še bi­sku­pi­je usko­či­le s po­ne­kom ku­nom, da bi kar­di­nal Bo­za­nić u če­t­vr­tak re­kao da su do­na­to­ri bi­li i stra­ni i do­ma­ći, ame­rič­ka, nje­mač­ka i ine bi­skup­ske kon­fe­ren­ci­je. Pri­lič­no kon­fuz­no, zar ne. Za­što se Cr­k­va sra­mi po­dri­je­tla nov­ca za fi­nan­ci­ra­nje zgra­de, pa čak i da je bio od ono­ga di­je­la ko­ji se do­bi­va iz pro­ra­ču­na? Od­go­vor je jed­nos­ta­van. Ot­po­čet­ka se, na­ime, zna­lo da će za­hvat bi­ti me­ga­lo­man­ski pa je po­čet­nih 6000 če­tvor­nih me­ta­ra na­ras­lo na sa­daš­njih 11.000, ko­ri­šte­na su rje­še­nja i ma­te­ri­ja­li ko­ji ni­su na­gla­ša­va­li jed­nos­tav­nost ne­go sa­svim su­prot­no, zna­lo se da će se pre­tje­ra­ti u sve­mu i sva­če­mu. Za­to danas bi­sku­pi go­vo­re da su oni, za­pra­vo, spa­si­oci u kri­zi, jer su na svo­joj ba­ušte­li za­pos­li­li dvi­je ti­su­će rad­ni­ka i ta­ko po­mo­gli nji­ho­vim obi­te­lji­ma da pre­ži­ve kri­zu. (Sic!) Ku­po­va­li su do­ma­će dr­vo i ka­men za oblo­gu, an­ga­ži­ra­li do­ma­će maj­sto­re, pa ni­su valj­da tre­ba­li zva­ti Ki­ne­ze i sad bi im zbog tak­ve ve­li­ko­duš­nos­ti tre­ba­lo valj­da plje­ska­ti! Zgra­da je, bu­di­mo is­kre­ni, još je­dan od vid­lji­vih sim­bo­la mo­ći. Uz bok omra­že­noj i sa svih stra­na (čak i iz­nu­tra) kri­ti­zi­ra­noj zgra­di Voj­nog or­di­na­ri­ja­ta i u su­sjed­stvu Apos­tol­ske nun­ci­ja­tu­re, bi­skup­ska pa­la­ča još je je­dan od vid­lji­vih sim­bo­la Kons­tan­ti­no­ve, a ne Kris­to­ve cr­k­ve među na­ma. I prem­da su se bi­sku­pi tru­di­li objas­ni­ti da je ona sa­gra­đe­na za Cr­k­vu kao puk Bož­ji, ma­le­ni­ma ona ni u snu ne­će bi­ti do­hvat­lji­va. To ka­zu­ju čak i oni “pod­sta­nar­ski” crkveni ure­di s po­čet­ka tek­s­ta, kojima su u toj no­voj zgra­di na­mi­je­ni­li su­mo­ran pros­tor u su­te­re­nu, s po­gle­dom na pod­zem­no par­ki­ra­li­šte. I odakle bi Ka­to­lič­ki ra­dio tre­bao emi­ti­ra­ti ra­dos­ne vi­jes­ti, a Ika oda­ši­lja­ti ne­be­ske iz­vje­šta­je i kroz me­di­je evan­ge­li­zi­ra­ti jav­nost?! A gor­nji su ka­to­vi re­zer­vi­ra­ni za bi­skup­ske apart­ma­ne ko­ji će, ru­ku na sr­ce, ve­ći dio go­di­ne zja­pi­ti po­lu­praz­ni, baš kao i sil­ni hod­ni­ci i mo­nu­men­tal­ni fo­ajei, kojima će od­zva­nja­ti tek pot­pe­ti­ce cr­k­ve­nih bi­ro­kra­ta, kojima su nji­ho­vi ure­di i ka­ri­je­re na pr­vo­me mjes­tu, a du­hov­nost de­be­lo na po­s­ljed­njem. Što lju­di vr­lo do­bro zna­ju i te­ško ih je jed­nom kon­fe­ren­ci­jom za no­vi­na­re pre­va­ri­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.