HR­VA­TI NAJ­AV­LJU­JU DA ĆE PRI­MI­JE­NI­TI ‘ŽI­DOV­SKI MO­DEL’ U CI­JE­LOJ BIH KA­KO BI SE ODU­PR­LI MA­JO­RI­ZA­CI­JI

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika -

ne­vi­đen sa­vez – re­for­mi­ra­nih ko­mu­nis­ta i pri­kri­ve­nih us­ta­ša iz HSP-a BiH. „SDP po svo­me pro­gra­mu i ci­lje­vi­ma ni­je mul­ti­et­nič­ka stran­ka u du­hu bo­san­sko-her­ce­go­vač­ke zbi­lje. Svoj na­vod­ni mul­ti­et­nič­ki ka­rak­ter ova par­ti­ja na naj­bo­lji i naj­o­pas­ni­ji na­čin po­ka­zu­je svo­jim od­no­som pre­ma hr­vat­sko­me pi­ta­nju i hr­vat­sko­me na­ro­du. Na­ime, ia­ko su u njoj naj­ma­nje zas­tup­lje­ni Hr­va­ti, naj­pri­je je po­seg­nu­la za dayton­skim udje­lom to­ga na­ro­da u vlas­ti“, ka­že po­moć­ni sa­ra­jev­ski bi­skup Pe­ro Su­dar. On do­da­je da je ti­me SDP za­pra­vo poništio sa­me te­me­lje dayton­ske BiH ko­ja po­dra­zu­mi­je­va dr­ža­vu tri­ju rav­no­prav­nih na­ro­da. Slič­no raz­miš­lja i dr. Ugo Vla­isav­lje­vić, pro­fe­sor sa­ra­jev­skog Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta. “ Nji­ho­vu ( SDP BiH) po­li­ti­ku ne bih na­zvao nes­pret­nom. Osob­no ni­sam mo­gao po­vje­ro­va­ti da je to u pi­ta­nju, ali ra­di se o tvr­doj na­ci­ona­lis­tič­koj stran­ci”, is­ti­če dr. Vla­isav­lje­vić. Pre­ma nje­mu, u BiH je pri­mjet­na na­ci­onal­na ‘te­ri­to­ri­ja­li­za­ci­ja’ te da se tri na­ro­da naj­bo­lje osje­ća­ju u ok­vi­ru svo­ga na­ci­onal­nog gni­jez­da, što je, sma­tra, do­ni­je­lo pos­li­je­rat­no sta­bi­li­zi­ra­nje pri­li­ka i smi­ri­va­nje stras­ti kod tri­ju na­ro­da. Pa ipak, u BiH tri na­ro­da ni­su jed­na­ka jer su Sr­bi ek­s­klu­ziv­ni vlas­ni­ci Re­pu­bli­ke Sr­p­ske, iz ko­je je prog­na­no 200.000 Hr­va­ta, a u Fe­de­ra­ci­ji po­li­ti­ka SDP-a svo­ju je oš­tri­cu us­mje­ri­la u prav­cu oma­lo­va­ža­va­nja naj­ma­lo­broj­ni­jeg na­ro­da. Zbog to­ga je u Do­mu na­ro­da, na­ci­onal­no kon­ci­pi­ra­nom gor­njem do­mu u ko­je­mu ima jed­na­ko Hr­va­ta, Sr­ba i Boš­nja­ka i ko­ji re­gu­li­ra na­ci­onal­nu za­šti­tu, SDP mo­rao po­seg­nu­ti za me­to­da­ma ko­je su iz­van Us­ta­va i Iz­bor­nog za­ko­na. Una­toč to­me što ni­je iz­a­bra­no čak 11 od 17 Hr­va­ta, SDP je pra­vim na­si­ljem iz­a­brao Živ­ka Bu­di­mi­ra iz HSP-a za pred­sjed­ni­ka Fe­de­ra­ci­je BiH. Ta stran­ka od 98 zas­tup­ni­ka u Zas­tup­nič­kom do­mu ima tek dvo­ji­cu, a u Do­mu na­ro­da još ni­jed­no­ga. Bu­di­mir je Hr­vat i to ni­je spor­no, no spor­no je to što ova sa­te­lit­ska SDP-ova stran­ka s des­ni­ce ima tek ne­ko­li­ko pos­to­ta­ka pot­po­re hr­vat­skih bi­ra­ča u BiH te je upra­vo sto­ga pos­ta­la si­no­nim za iz­da­ju među Hr­va­ti­ma u BiH i sred­stvo SDP-a da pri­gra­bi vlast bez Hr­va­ta i ta­ko du­go­roč­no taj na­rod sta­vi u po­lo­žaj ka­kav mu odre­di ve­ći­na iz boš­njač­ko­ga na­ro­da. „U ovak­voj dr­ža­vi ne smi­je bi­ti ma­lo­broj­nih i vi­še­broj­nih. Mo­ra se pos­ti­ći ins­ti­tut rav­no­prav­nos­ti na­ro­da i to je ključ­na stvar. Ako to pak ni­je ta­ko, on­da pri­je sve­ga na to­me mo­ra­ju in­zis­ti­ra­ti Boš­nja­ci. Za me­ne je ne­pojm­lji­vo da net­ko ne­ko­ga ma­jo­ri­zi­ra i da se Hr­va­ti po­dre­de, to ni­je cilj Boš­nja­ci­ma, obič­nom čo­vje­ku. Dru­go je po­na­ša­nje boš­njač­kih vr­hu­ški, u ovo­me je slu­ča­ju SDP, ko­ji ima pot­po­ru Boš­nja­ka, op­te­re­ćen vlas­ti­tim na­ci­onal­nim pi­ta­njem“, oci­je­nio je ugled­ni ana­li­ti­čar dr. Ša­ćir Fi­lan­dra s Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­uka u Sa­ra­je­vu. On sma­tra da je i po­li­ti­ka dva­ju HDZ-a u BiH ana­kro­na, s ob­zi­rom na to da sa­mi ni­su us­pje­li po­pra­vi­ti po­zi­ci­ju svo­ga na­ro­da ti­je­kom ni­za go­di­na su­dje­lo­va­nja u vlas­ti. No, Fi­lan­dra je ne­dav­no oci­je­nio da je po­li­ti­ka SDP-a glav­ni kri­vac jer Boš­nja­ke za­tva­ra u ge­to. I u do­broj je mje­ri prof. Fi­lan­dra u pra­vu jer se od po­li­ti­ke do­mi­na­ci­je Zlat­ka La­gum­dži­je ogra­dio i SDP Hr­vat­ske, ali i, što je za La­gum­dži­ju naj­te­že, ve­lik dio in­te­lek­tu­ala­ca iz Sa­ra­je­va, is­ti­ču­ći da se u na­ci­onal­no slo­že­noj dr­ža­vi ne mo­že ig­no­ri­ra­ti pot­po­ra 90 pos­to jed­no­ga na­ro­da, či­me bi se Hr­va­ti u pra­vo­me smis­lu naš­li u opor­bi. Prof. La­sić pak SDP-ove po­te­ze s us­pos­ta­vom no­ve vla­de na­zi­va pu­za­ju­ćim dr­žav­nim uda­rom, ali je is­to­dob­no osu­dio i po­na­ša­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce ko­ja je os­ta­la ni­je­mo pro­ma­tra­ti ovo po­li­tič­ko na­si­lje. No, La­gum­dži­ja, pre­ma upu­će­ni­ma u po­li­tič­ka zbi­va­nja, za sve po­te­ze ima pri­kri­ve­nu pot­po­ru ad­mi­nis­tra­ci­je SAD-a jer ih je us­pio uvje­ri­ti da je on je­di­na al­ter­na­ti­va ra­di­kal­nim is­la­mis­ti­ma, a što je pri­je de­set go­di­na po­t­vr­dio i iz­ru­če­njem sku­pi­ne Ara­pa u ame­rič­ki Gu­an­ta­na­mo.

Hr­va­ti su rje­še­nje za BiH

No, za raz­li­ku od glo­bal­nih pro­cje­na, ana­li­ti­ča­re bri­nu i po­te­zi dva­ju HDZ-a u BiH kad je ri­ječ o ne­gi­ra­nju fe­de­ral­nih vlas­ti i mo­gu­ćoj us­pos­ta­vi no­vog pro­jek­ta hr­vat­ske sa­mo­upra­ve ko­ja je pro­pa­la pri­je de­se­tak go­di­na. Pred­sjed­nik HDZ-a BiH Dra­gan Čo­vić to od­ba­cu­je te go­vo­ri da ne že­le tak­vu avan­tu­ru. “Ra­dit će­mo is­klju­či­vo na te­me­lju us­ta­va i za­ko­na. Nit­ko ne­ma pra­vo gru­bo kr­ši­ti us­tav. Svug­dje u svi­je­tu ono što je na­pra­vio SDP bio bi dr­žav­ni udar, sa­mo ni­je u BiH. Ja vje­ru­jem da za­ključ­ci i sve što ra­di­mo ima pot­po­ru pred­sjed­ni­ka i pre­mi­jer­ke RH. I Za­greb oče­ku­je da se po­štu­je iz­bor­na vo­lja Hr­va­ta i iz­bjeg­ne bi­lo kak­vo kriz­no sta­nje”, re­kao je Čo­vić. Do­dao je da će dvi­je stran­ke us­tro­ji­ti vlast u pre­os­ta­le tri žu­pa­ni­je ka­ko bi is­pu­ni­li zah­tje­ve ko­je je pred njih pos­ta­vi­la me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca. Nje­gov part­ner Bo­žo Lju­bić iz HDZ-a 1990. naj­a­vio je da bi Hr­va­ti mo­gli sa­zva­ti Hr­vat­ski na­rod­ni sa­bor do 14. trav­nja. Pre­ma nes­luž­be­nim naj­a­va­ma, sa­bor bi mo­gao do­ni­je­ti od­lu­ku o po­ve­zi­va­nju Hr­va­ta pre­ma ‘ži­dov­skom mo­de­lu’, od­nos­no da bu­du or­ga­ni­zi­ra­ne ne­for­mal­ne hr­vat­ske op­ći­ne, po­put ži­dov­skih, u sva­koj op­ći­ni gdje ži­ve Hr­va­ti, uz či­ju bi po­moć sa­bor dje­lo­vao. Rje­še­nje hr­vat­sko­ga pi­ta­nja u BiH mno­gi sma­tra­ju ključ­nim za us­pješ­no okon­ča­nje eks­pe­ri­men­ta zva­nog BiH. “ Pre­ma Hr­va­ti­ma se od­no­si kao da ni­su kons­ti­tu­ti­van na­rod. Hrvatsko je pi­ta­nje naj­važ­ni­je po­li­tič­ko pi­ta­nje u BiH. Ri­je­ši­ti pro­blem Hr­va­ta u BiH zna­či ri­je­ši­ti pro­ble­me u ovoj zem­lji”, ka­že prof. Vla­isav­lje­vić.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.