Oz­na je u Sr­bi­ji pe­dant­no po­pi­sa­la ko­ga je sve lik­vi­di­ra­la

SR­ĐAN CVET­KO­VIĆ, PO­VJES­NI­ČAR I TAJ­NIK SR­BI­JAN­SKE KO­MI­SI­JE ZA TAJ­NE GROB­NI­CE Ot­kri­li smo 22 ti­su­će mr­tvih u vi­še od 200 masovnih grob­ni­ca

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika - pi­še ::::: ZVO­NI­MIR DES­POT

Dok se u Hr­vat­skoj ve­ći­nom vo­de ve­li­ke ras­pra­ve o ko­mu­nis­tič­kim zlo­dje­li­ma i nji­ho­vu ka­rak­te­ru, a na te­re­nu če­ka­ju sto­ti­ne grob­ni­ca za is­ka­pa­nje, ili ba­rem za obi­lje­ža­va­nje, u Sr­bi­ji je taj pos­tu­pak u sa­mo go­di­nu i pol oti­šao mno­go da­lje ne­go u nas. On­dje je po­lo­vi­com 2009. vla­da os­no­va­la Dr­žav­nu ko­mi­si­ju za taj­ne grob­ni­ce ubi­je­nih pos­li­je 12. ruj­na 1944. go­di­ne, o či­jem smo ra­du raz­go­va­ra­li s nje­zi­nim taj­ni­kom dr. Sr­đa­nom Cvet­ko­vi­ćem. On je ina­če znans­tve­ni su­rad­nik na Ins­ti­tu­tu za su­vre­me­nu po­vi­jest u Be­ogra­du te je ne­dav­no obra­nio dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju s te­mom “Re­pre­si­ja u Sr­bi­ji 1953.-1985.”. :: Ko­ji je za­da­tak Ko­mi­si­je, za­što je os­no­va­na? Ko­mi­si­ja je os­no­va­na s os­nov­nim za­dat­kom da evi­den­ti­ra broj oso­ba ko­je su stra­da­le u pos­li­je­rat­nim čis­t­ka­ma, kao i da obi­lje­ži ma­sov­ne taj­ne grob­ni­ce u kojima po­či­va­ju os­ta­ci lik­vi­di­ra­nih. U odre­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va pre­dvi­đe­na je i ek­shu­ma­ci­ja. Čla­no­vi su Ko­mi­si­je, uz po­vjes­ni­ča­re, i pred­stav­ni­ci mi­nis­tar­sta­va obra­ne, po­li­ci­je, kul­tu­re, kao i pred­stav­ni­ci si­gur­nos­nih služ­bi BIAe i VBA-e, za­tim Skup­šti­ne Sr­bi­je, po­kra­jin­skih ins­ti­tu­ci­ja… Vla­da Sr­bi­je u trav­nju 2010. uki­nu­la je oz­na­ku po­vjer­lji­vos­ti s taj­nih do­ku­me­na­ta, ta­ko da je od ta­da na­prav­ljen ve­lik pro­dor i ubr­za­nje is­tra­ge. :: O kak­vim je zlo­či­ni­ma za­pra­vo ri­ječ? Go­lem broj zlo­či­na po­či­nje­nih pos­li­je ruj­na 1944. u Sr­bi­ji imao je ide­olo­ško-po­li­tič­ku po­za­di­nu. To pro­iz­la­zi iz do­ku­me­na­ta i te­ško se mo­že os­po­ri­ti. Re­žim je u pr­vim go­di­na­ma pos­li­je ra­ta imao iz­ra­zi­to to­ta­li­tar­ne as­pi­ra­ci­je. Bi­lo je i dos­ta kla­sič­nih rat­nih zlo­či­na, osve­te, lu­kra­tiv­nih mo­ti­va, ka­ri­je­riz­ma, po­neg­dje anar­hi­je i pre­tje­ri­va­nja. Taj pro­ces plan­ski je i or­ga­ni­za­cij­ski vo­đen od naj­vi­šeg voj­nog i po­li­tič­kog vr­ha i Oz­ne. To je iz­ne­na­đu­ju­će do­bro do­ku­men­ti­ra­no kroz po­pi­se i knji­ge stri­je­lja­nih i de­pe­še ko­je nam do kra­ja ra­zot­kri­va­ju me­ha­niz­me i teh­no­lo­gi­ju re­pre­si­je u ko­joj je ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća ci­vi­la i rat­nih za­rob­lje­ni­ka lik­vi­di­ra­no bez su­đe­nja, naj­češ­će od­lu­kom lo­kal­nih ti­je­la Oz­ne. :: Do ko­jih je za­klju­ča­ka Ko­mi­si­ja do­sad doš­la? U Sr­bi­ji je do­sad po­pi­sa­no oko 22.000 oso­ba i evi­den­ti­ra­no vi­še od 200 lokacija taj­nih grob­ni­ca ko­je se da­lje pro­vje­ra­va­ju. Pro­sjek po­pi­sa­nih oso­ba u do­sad obra­đe­nim okru­zi­ma – Za­je­čar­skom, Ja­bla­nič­kom, Ni­škom, Sme­de­rev­skom i Ča­čan­skom – kre­će se oko 1000 oso­ba. Na te­re­nu Voj­vo­di­ne dras­tič­no je ve­ći. Za­nim­lji­vo je da do­sad još ni­je pro­na­đe­na knji­ga stri­je­lja­nih za Be­ograd, gdje se mo­že oče­ki­va­ti naj­ve­ći broj žr­ta­va. Pri­ori­tet je od­ne­dav­no dos­tup­na ar­hiv­ska gra­đa Oz­ne u Ar­hi­vu Sr­bi­je i gra­đa u Voj­nom ar­hi­vu. :: Što se na­la­zi u do­ku­men­ti­ma Oz­ne? U vi­še na­vra­ta bi­lo je ve­li­kih “ čiš­će­nja” do­ku­men­ta­ci­je služ­bi si­gur­nos­ti, naj­vi­še pos­li­je pa­da Alek­san­dra Ran­ko­vi­ća 1966., pa i kas­ni­je, oso­bi­to do­ku­me­na­ta o po­li­tič­koj re­pre­si­ji. U ši­roj jav­nos­ti, pa i u di­je­lu struč­ne, pri­su­tan je pak mit da se o ovim pro­ce­si­ma ni­je vo­di­la evi­den­ci­ja ne­go da je sve ra­đe­no na ri­ječ. Ipak, na te­me­lju uvi­da u ar­hi­ve služ­bi si­gur­nos­ti is­pos­ta­vi­lo se da se vr­lo rev­no vo­di­lo ra­ču­na i da su se pe­dant­no po­pi­si­va­le oso­be oz­na­če­ne kao na­rod­ni ne­pri­ja­te­lji, oni ko­ji su lik­vi­di­ra­ni i su­đe­ni… O njima pos­to­je i spe­ci­jal­ni, de­talj­no vo­đe­ni ela­bo­ra­ti. To su ci­je­le knji­ge stri­je­lja­nih, po­pi­si po mjes­ti­ma i knji­ge pro­tu­na­rod­nih ele­me­na­ta. Pom­no su pra­će­ni svi seg­men­ti ži­vo­ta, a oso­bi­to po­tom­ci i pri­ja­te­lji lik­vi­di­ra­nih i osu­đi­va­nih Do­sad je pro­na­đe­no oko 40 pos­to tog ma­te­ri­ja­la. :: Što se iz nje­ga mo­že za­klju­či­ti? – Ne­ma tu ni­čeg spek­ta­ku­lar­nog za lju­de ko­ji se go­di­na­ma ba­ve is­tra­ži­va­njem ove te­me. Ovom su ar­hiv­skom gra­đom ti po­da­ci sa­mo de­talj­ni­ji, pre­ciz­ni­ji i omo­gu­ću­ju jas­ni­je sa­gle­da­va­nje re­pre­si­je, pre­ciz­ni­ju kvan­ti­fi­ka­ci­ju i kon­tek­s­tu­ali­zi­ra­nje. Ti do­ku­men­ti sa­da ima­ju pri­je sve­ga po­vi­jes­nu i znans­tve­nu vri­jed­nost. Ni­je sa­svim jas­no za­što se to go­di­na­ma kri­lo od jav­nos­ti i is­tra­ži­va­ča te se te­ren pre­pu­štao pu­bli­cis­ti­ci, stva­ra­nju mi­to­va i ne­re­al­nih pred­sta­va, a s dru­ge stra­ne obi­te­lji­ma žr­ta­va us­kra­ći­va­no je pra­vo na is­ti­nu, dos­to­jan po­greb ili re­ha­bi­li­ta­ci­ju. :: Gdje su naj­broj­ni­je grob­ni­ce? Sli­čan sce­na­rij re­pre­si­je i lik­vi­da­ci­ja bio je ma­nje-vi­še pri­su­tan u svim sr­p­skim gra­do-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.