Igra­či iz sje­ne gu­ra­ju nas u in­te­lek­tu­al­ni ge­to

Ka­da že­le u Sa­bo­ru pro­gu­ra­ti ne­ki za­kon iz osob­ne ko­ris­ti, uba­ce u nje­ga ne­ko­li­ko oči­tih be­smis­li­ca ko­je pri­vu­ku po­zor­nost de­žur­nih la­ja­va­ca, a srž os­ta­ne ne­tak­nu­ta Pi­še: Mar­ko Ra­kar

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

SPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­ja TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu

ami stva­ra­mo svo­ju po­vi­jest. Ako za pe­de­se­tak ili sto­ti­nu go­di­na još bu­du pos­to­ja­li po­vjes­ni­ča­ri, i ako još bu­de sa­ču­va­nih sni­ma­ka jed­nog pu­nog tjed­na sa sve tri na­ci­onal­ne te­le­vi­zij­ske ku­će, oni bi mo­gli pro­na­ći, snim­lje­no u bo­ji, do­ka­ze o de­ka­den­ci­ji, bi­je­gu i iz­o­la­ci­ji od stvar­nos­ti svi­je­ta u ko­jem ži­vi­mo. Po­zi­vam vas da oso­bi­tu paž­nju po­sve­ti­te TV pro­gra­mi­ma iz­me­đu 19 i 23 sa­ta. Ov­dje će­te na­ći sa­mo po­vre­me­ne i ne­po­ve­za­ne re­fe­ren­ci­je na či­nje­ni­cu da­je ova na­ci­ja u smrt­noj opas­nos­ti. Is­ti­na je, pos­to­je po­vre­me­ni in­for­ma­tiv­ni pro­gra­mi ko­ji su emi­ti­ra­ni u ter­mi­ni­ma in­te­lek­tu­al­nog po­pod­nev­nog ge­ta. Ali, ti­je­kom da­na u vri­je­me naj­ve­će gle­da­nos­ti te­le­vi­zi­ja nas uglav­nom odva­ja od stvar­nos­ti svi­je­ta u ko­jem ži­vi­mo. Ako se ovo nas­ta­vi, mo­gli bi­smo joj na­dje­nu­ti slo­gan: Gle­daj sa­da, pla­ćaj pos­li­je. Ma­kar ove gor­nje re­če­ni­ce sjaj­no opi­su­ju do­ga­đa­nja u pro­tek­lih ne­ko­li­ko tje­da­na, to ni­su mo­je re­če­ni­ce, ne­go slo­bo­dan pri­je­vod di­je­la go­vo­ra ko­ji je ve­li­ki ame­rič­ki no­vi­nar Edward Mur­row iz­go­vo­rio da­le­ke 1958. go­di­ne. Sa­da bi­smo na­rav­no mo­gli po­če­ti di­sku­si­ju o to­me ka­ko se po­vi­jest po­nav­lja, no umjes­to to­ga, po­nu­dio bih al­ter­na­tiv­no tu­ma­če­nje ko­je ka­že da se ni­šta ne mi­je­nja i da si­tu­aci­ja ko­ju su Ame­ri­kan­ci ima­li pri­je pe­de­se­tak go­di­na tra­je, sa­mo što se ti­je­kom go­di­na po­put mra­ka do­vuk­la i u one naj­u­da­lje­ni­je ku­to­ve glo­bu­sa, pa ta­ko i u ovaj naš. Me­dij­ski mrak u ko­ji smo za­ro­ni­li ni­je sa­mo po­s­lje­di­ca lo­ših me­di­ja ili no­vi­na­ra ne­go i op­ćeg sta­nja u druš­tvu, kao što je to re­kao Tom Stop­pard u jed­noj od svo­jih dra­ma: pu­bli­ka zna što oče­ku­je i to je sve u što je volj­na vje­ro­va­ti. U di­sku­si­ji ko­ju sam vo­dio pri­je ne­ki dan s jed­nim mla­dim prav­ni­kom ras­prav­lja­ju­ći o kva­li­te­ti za­ko­na ko­ji se do­no­se u na­šoj dr­ža­vi, on je spo­me­nuo izja­vu jed­nog od svo­jih pro­fe­so­ra (a ko­ji se i danas sma­tra­ju ne­upit­nim auto­ri­te­ti­ma) ko­ji ih je po­du­ča­vao ka­ko tre­ba pro­gu­ra­ti svoj za­kon u Sa­bo­ru. Ide­ja je u bi­ti vr­lo jed­nos­tav­na, na­pi­še­te za­kon ka­ko vam od­go­va­ra i on­da u nje­ga uba­ci­te ne­ko­li­ko po­sve kon­tro­verz­nih i be­smis­le­nih čla­na­ka ko­ji će bi­ti do­volj­no oči­ti da na­vu­ku na sebe paž­nju sil­nih od­bo­ra i de­žur­nih la­ja­va­ca u sa­bor­ni­ci. Ti­je­kom ras­pra­ve spor­ni će se član­ci uki­nu­ti ili aman­d­ma­ni­ma unor­ma­li­ti, no srž va­šeg za­ko­na je i da­lje tu. Ako ste ko­jim slu­ča­jem vje­ro­va­li da se za­ko­ni stva­ra­ju u Sa­bo­ru, on­da je ova pri­ča naj­bo­lji do­kaz ka­ko i iz­nad per­ci­pi­ra­nih „igra­ča“ ima ve­ćih, sa­mo što su oni uvi­jek u sje­ni, bli­zu te­le­vi­zij­skog ka­dra, u dru­gom pla­nu, ali ni­ka­da spo­me­nu­ti ime­nom osim u ku­lo­ari­ma i ni­ka­da po­t­vr­đe­nim tra­če­vi­ma. Pu­bli­ka ni­je sprem­na vje­ro­va­ti da oni pos­to­je. Na sli­čan na­čin od­no­si­mo se i pre­ma po­s­ljed­njim zbi­va­nji­ma u ve­zi s Ha­aškim su­dom; mno­go je ne­upit­nih he­ro­ja, do­nek­le ne­volj­ko smo sprem­ni priz­na­ti da je bi­lo i po­ne­što kri­mi­na­la (ia­ko se de­fi­ni­ci­ja ri­je­či „po­ne­što“ raz­li­ku­je od oso­be do oso­be, od na­ci­onal­ne gru­pa­ci­je do na­ci­onal­ne gru­pa­ci­je), no zlo­či­na­ca ili kri­mi­na­la­ca ne­ma na vi­di­ku. Pu­bli­ka ni­je sprem­na vje­ro­va­ti da oni pos­to­je, pa smo za­to po­nov­no za­ro­ni­li du­bo­ko u de­ve­de­se­te ig­no­ri­ra­ju­ći oči­to skre­ta­njem po­zor­nos­ti ne na auten­tič­nost po­je­di­nih do­ka­za, ne­go na to ka­ko su oni uop­će ugle­da­li svje­tlo da­na, od­nos­no one ko­ji je­su ili mo­žda ni­su tu či­nje­ni­cu dostavili su­du. Ig­no­ran­ci­ja i ne­volj­kost su­oča­va­nja sa stvar­noš­ću doš­la je do to­ga da je je­dan od iz­nim­no utje­caj­nih po­li­ti­ča­ra i onog do­ba ko­je je proš­lo, ali i ovog da­naš­njeg, us­t­vr­dio ka­ko je do­šao do za­ključ­ka da su oči­to pos­to­ja­la „dva Kni­na“. Čo­vjek se za­pi­ta u ko­jem je on­da ovaj bio i gdje se on na­la­zi. Po­s­ljed­nje ha­aške od­lu­ke mo­žda su po­s­ljed­nji vlak su­oča­va­nja s proš­loš­ću i taj vlak ne bi­smo smje­li pro­pus­ti­ti i to po­glav­lje za so­bom za­tvo­ri­ti jer će nas u su­prot­no­me sa­blas­ti proš­los­ti pro­ga­nja­ti u sto­lje­ći­ma ko­ja do­la­ze. Vri­je­me je da se pu­bli­ka iz­dig­ne na ra­zi­nu za­dat­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.