TUĐ­MAN TAJ­NO U ŠVED­SKOJ

za­Što u tuĐ­ma­no­vim bi­ogra­fi­ja­ma ne­ma de­ta­lja od­la­ska u ino­zem­s­tvo 1977.

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju - pi­še ::::: ro­ma­no bol­ko­viĆ

Bi­lo je to 1992. go­di­ne. Ča­ska­ju­ći pri­je emi­si­je s Mi­kom Tri­pa­lom, čuo sam slje­de­ću aneg­do­tu: Tri­pa­lo i Tuđ­man sje­di­li su na zad­njem sje­di­štu auto­mo­bi­la pri po­vrat­ku iz Sla­von­sko­ga Broda – rad­nja se zbi­va se­dam­de­se­tih – i ni­čim iz­a­zvan Tuđ­man se okre­ne Tri­pa­lu i proz­bo­ri: “Za­pam­ti­te, za dva­de­set se go­di­na ov­dje ni­šta bez me­ne ne­će do­ga­đa­ti!” Si­gu­ran sam da je tu zgo­du Tri­pa­lo pre­pri­čao mno­gi­ma, ilus­tri­ra­ju­ći Tuđ­ma­no­vu du­bo­ku uro­nje­nost u pro­ce­se ko­ji su, oči­to, i pro­lje­ća­ri­ma iz­mi­ca­li i bi­li stra­ni. Na tu me je cr­ti­cu pod­sje­ti­la opa­ska no­vi­na­ra Da­vo­ra But­ko­vi­ća ko­ji je neg­dje na­pi­sao da ga je čas­na sta­ri­na aka­de­mik Du­šan Bi­lan­džić pri­je ot­pri­li­ke če­ti­ri go­di­ne po­zvao na sas­ta­nak ne bi li mu “iz­lo­žio pot­pu­no no­ve te­ze o Ti­to­voj ulo­zi u raspadu SFRJ”. Ta vr­sta no­vi­nar­stva, ko­ja pred­m­ni­je­va da tko ima što u Hr­vat­skoj oba­vi­ti mo­ra do­ći k But­ko­vi­ću, ima sa­mo jed­nu ma­nu: But­ko­vić je oči­to zad­nji saz­nao no­vost, jer, evo, u tek­s­tu “Je li dr. Fra­njo Tuđ­man bio su­rad­nik Ud­be?”, objav­lje­nom 8. svib­nja 2007. go­di- ne, sto­ji i re­če­ni­ca na­pi­sa­na u 22.37 sa­ti, 17. si­ječ­nja 2006., a ko­ja go­vo­ri da se “di­so­lu­ci­ja Ju­gos­la­vi­je, oči­to je, ka­ko tvr­di i Du­šan Bi­lan­džić, spre­ma­la još za Ti­to­va ži­vo­ta”. Bi­lan­džić je tu te­zu, da sa­svim pre­ciz­no iz­vi­jes­tim jav­nost, va­ri­rao još od dru­ge po­lo­vi­ne de­ve­de­se­tih, no sce­na ta­da ni­je bi­la sprem­na za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Jo­si­pa Bro­za Ti­ta kao “jed­nog od za­čet­ni­ka hr­vat­ske dr­žav­ne sa­mos­tal­nos­ti”. Danas je to shvat­lji­vo: sta­ra no­men­k­la­tu­ra tre­ba i ide­olo­ško oprav­da­nje kon­ti­nu­ite­ta vlas­ti, i Bi­lan­dži­će­vo će šti­vo za­si­gur­no pos­ta­ti ka­non­sko.

Su­sjed Steve Kra­ja­či­ća i Ma­no­li­ća

Ipak, ta nam Bi­lan­dži­će­va tvrd­nja već sa­da da­je ok­vir unu­tar ko­je­ga do­ga­đaj o ko­jem pri­ča Tri­pa­lo do­bi­va sa­svim odre­đe­no zna­če­nje: jas­no da je dr. Fra­njo Tuđ­man znao da se dva­de­se­tak go­di­na kas­ni­je ni­šta u Hr­vat­skoj ne­će odvi­ja­ti bez nje­go­va im­pri­ma­tu­ra, kad je bu­du­ći ob­no­vi­telj hr­vat­ske dr­žav­nos­ti i pr­vi pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske već ta­da su­dje­lo­vao u do te mje­re kon­s­pi­ra­tiv­nim ak­ci­ja­ma, da se, čuv­ši o čemu je ri­ječ, ni naj­pros­to­duš­ni­ji hr­vat­ski na­ci­ona­list ne­će mo­ći ne upi­ta­ti: I sve to bez zna­nja Ud­be? Ri­ječ je, da pri­je­đe­mo na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.