STOC­K­HOL­Mu Se SaS­TaO S bu­du­ĆIM ugLed­nI­CI­Ma, KOn­zer­vaTIvCeM bIL­d­TOM, aLI I Sa SOCIJaLdeMOKraTOM SCHOrIJeM

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

stvar, o ile­gal­nim putovanjima u ino­zem­s­tvo dr. Fra­nje Tuđ­ma­na u dru­goj po­lo­vi­ni se­dam­de­se­tih go­di­na. Za­pra­vo neo­bič­na okol­nost: ne sa­mo to da je Tuđ­man tih go­di­na pu­to­vao Eu­ro­pom, ne­go i to da to ni­ko­ga u Hr­vat­skoj do da­na da­naš­nje­ga ni­je za­ni­ma­lo. Služ­be­ne bi­ogra­fi­je spo­mi­nju vra­ća­nje pu­tov­ni­ce 1987. i pu­to­va­nja u Ka­na­du i SAD, ali ni­ti jed­na ne spo­mi­nje da je Tuđ­man pu­to­vao u ino­zem­s­tvo i de­set go­di­na pri­je to­ga! Ka­ko je mo­gu­će da Tuđ­man, na­kon Le­po­gla­ve, pu­tu­je slo­bod­no po Eu­ro­pi dok do­bar dio pro­lje­ća­ra ro­bi­ja?! Ne­ke su is­ti­ne ne­s­hvat­lji­ve, a ne­ke ne­pri­hvat­lji­ve. Ne­ke ne­ugod­ne, jer iz­a­zi­va­ju ne­po­treb­na pi­ta­nja. Re­ci­mo, ako zna­mo da je Tuđ­man ne­ko­li­ko de­set­lje­ća bio su­sjed čo­vje­ku ko­ji je osi­gu­ra­vao Ti­ta u tre­nut­ku smje­nji­va­nja Ran­ko­vi­ća, Ste­vi Kra­ja­či­ću, ako k to­me zna­mo da svih tih de­set­lje­ća tu ži­vi i Jo­sip Ma­no­lić, on­da je za­is­ta ne­vje­ro­jat­na okol­nost da bi bi­lo tak­vo iz­bi­va­nje Tuđ­ma­na pro­mak­lo ba­rem su­sje­di­ma, ako već ne si­gur­nos­nim služ­ba­ma, što je ma­nje-vi­še iona­ko jed­no te is­to.

Pre­ko gra­ni­ce u prt­ljaž­ni­ku?!

No, ne žu­ri­mo sa za­ključ­ci­ma: ipak se o to­me po­ne­što u Hr­vat­skoj rek­lo, u knji­ga­ma An­ki­ce Tuđ­man, Dar­ka Hu­de­lis­ta i Bo­že Vu­ku­ši­ća, u tek­s­tu Bran­ka Sa­la­ja u Hr­vat­skoj re­vi­ji, a ja pak znam za jed­no od tih pu­to­va­nja i iz raz­go­vo­ra s Jo­si­pom Ma­no­li­ćem, Ivi­ćem Pa­ša­li­ćem i Ljer­kom Min­tasHo­dak. Ipak, naj­o­bim­ni­je svje­do­čans­tvo za­bi­lje­že­no je iz pe­ra Bran­ka Sa­la­ja, kao pri­log po­le­mi­ci na blo­gu 45 li­nes: ja sam o te­zi o Tuđ­ma­no­vim putovanjima di­sku­ti­rao par mje­se­ci, po­tom je Željko Pe­ra­to­vić pri­hva­tio raz­go­vor, da bi se sa dva pi­sma ko­nač­no uklju­čio i Sa­laj. In sum­ma, is­ti­na je o Tuđ­ma­no­vu pu­te­šes­tvi­ju slje­de­ća: tih je pu­to­va­nja oči­to bi­lo vi­še – re­ci­mo, go­vo­ri se i o jed­nom u Špa­njol­sku – ali je ne­po­bit­no da je 1977. Tuđ­man ile­gal­no pu­to­vao u – Šved­sku. Da­pa­če, ne sa­mo da je on­dje bo­ra­vio ka­ko bi se sas­tao s Bru­nom Bu­ši­ćem ne­go je cilj nje­go­va pu­to­va­nja bio stu­bo­kom raz­li­čit: su­sreo se, iz­me­đu os­ta­lih, s – Car­lom Bil­d­tom. Je­da­na­est go­di­na pri­je os­nut­ka HDZa, vi­di­mo, ni­šta se ni­je do­ga­đa­lo bez Fra­nje Tuđ­ma­na. Je­di­no je pi­ta­nje u či­joj or­ga­ni- za­ci­ji: jed­na stra­na ka­že da je neo­me­tan put u ino­zem­s­tvo u ta vre­me­na Tuđ­ma­nu osi­gu­rao Mi­lan Ri­ba­rić, dok Sa­laj pri­lič­no uvjer­lji­vo go­vo­ri o to­me da je on or­ga­ni­za­tor pu­ta u Šved­sku, te da je Ud­ba jed­nos­tav­no bi­la iz­i­gra­na. Tuđ­man je Pa­ša­li­ću re­kao da je gra­ni­cu pre­šao u prt­ljaž­ni­ku auto­mo­bi­la. Ma­no­lić pak go­vo­ri o laž­noj pu­tov­ni­ci. Bez ikak­ve vo­lje da su­ge­ri­ra­mo za­klju­čak, po­no­vi­mo ukrat­ko Sa­la­je­vu ver­zi­ju do­ga­đa­ja: Sa­laj, is­kre­no iz­ne­na­đen do ko­je mje­ru u Hr­vat­skoj ca­ru­je duh kon­s­pi­ra­ci­je, upo­zo­ra­va da ta­kav pris­tup ima ra­zor­ne po­s­lje­di­ce po druš­tve­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju i da te­ori­ja za­vje­re de­kon­cen­tri­ra, od­vra­ća od me­ri­tu­ma i či­nje­ni­ca, a či­nje­ni­ce su za nje­ga slje­de­će: a) Sa­laj tvr­di da je put or­ga­ni­zi­rao on, pot­po­mog­nut sku­pi­nom šes­to­ri­ce pri­ja­te­lja “od ko­jih je sa­mo još je­dan znao sve po­je­di­nos­ti”. Dis­kre­ci­ja je šti­ti­la Tuđ­ma­na: za raz­li­ku od Bu­ši­ća, ko­ji je Ud­bu pod­cje­nji­vao, Sa­laj je bio do­volj­no re­alis­ti­čan da shva­ti, ka­že, da ni­je svez­na­ju­ća: or­ga­ni­za­ci­ja je ne­ko­li­ko pu­ta to i do­ka­za­la. b) Tuđ­man je iz­a­bran kao naj­od­luč­ni­ji i naj­hra­bri­ji od “ne­pri­ja­te­lja ve­li­ko­sr­p­ske vla­da­vi­ne u nas”. Re­žim ga ni­je mo­gao ni su­di­ti ni ubi­ti bez problema ko­je bi se­bi ti­me stvo­rio. Mar­ko Ve­se­li­ca, Ši­me Đo­dan i ini ni­su bi­li ma­nje hra­bri, ali su mo­gli bi­ti, i bi­li su, za­tva­ra­ni. Tuđ­man je, ko­nač­no, da­vao in­ter­v­jue ma­lo­broj­nim stra­nim no­vi­na­ri­ma na­kon čis­t­ke pro­lje­ća­ra, i Sa­laj je za­klju­čio da je upra­vo on tip čo­vje­ka “ko­ji je vo­ljan pre­uze­ti ri­zik po­ve­zan s pre­la­skom gra­ni­ce s ile­gal­nim pa­pi­ri­ma”. c) Šved­ska je iz­a­bra­na za­to jer je, ukrat­ko, Tuđ­ma­nov po­sjet bio va­žan ar­gu­ment u ko­rist stva­ra­nja Hr­vat­sko­ga sa­ve­za u Šved­skoj. Za­in­te­re­si­ra­ni će op­sež­nu eks­pli­ka­ci­ju i ovog as­pek­ta po­sje­ta na­ći na in­ter­ne­tu, na stra­ni­ci: ht­tp:// va­se­lje­na. blog. hr/ 2007/ 05/ 1622605040/ je-li-dr­fra­njo­tud­man-bio-su­rad­nik-ud­be.html d) Tuđ­man se u na­zoč­nos­ti Sa­la­ja u Stoc­k­hol­mu u pred­sjed­niš­tvu vla­de su­sreo s Bil­d­tom, za­dr­žav­šsi se u jed­no­sat­nom raz­go­vo­ru. Bil­dt je Tuđ­ma­nu pre­nio i re­zul­ta­te jed­ne po­vjer­lji­ve an­ke­te ko­ju je Kon­zer­va­tiv­na stran­ka na­pra­vi­la među use­lje­ni­ci­ma uoči lo­kal­nih iz­bo­ra. Tuđ­man se za­tim, sa Sa­la­jem u prat­nji, sas­tao s me­đu­na­rod­nim taj­ni­kom So­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke Pi­er­re­om Schorijem, kas­ni­je mi­nis­trom i ve­le­pos­la­ni­kom u UN-u, u zgra­di stran­ke, te u zgra­di par­la­men­ta s pred­sjed­ni­kom Vanj­sko­po­li­tič­kog od­bo­ra Rik­sda­ge­na, Pa­rom Granqu­is­tom. Svi su ti su­sre­ti ima­li “ her­me­tič­ku si­gur­nost” i po­li­ti­ča­ri su su­sret dr­ža­li sub ro­sa, sta­viv­ši na nj jak em­bar­go, jer im ne bi bi­lo u in­te­re­su da se doz­na ka­ko su sas­tan­či­li s ta­ko is­tak­nu­tom oso­bom ko­ja se ile­gal­no na­la­zi iz­van Ju­gos­la­vi­je.

Sa­laj dr­ži da je Ud­ba iz­i­gra­na

Su­go­vor­ni­ci su bi­li upo­zo­re­ni da su ti su­sre­ti iz­nim­no ri­zič­ni, a evo ka­ko je Sa­laj obraz­lo­žio za­što su uop­će pris­ta­li na tak­ve su­sre­te: “Bi­lo im je za­nim­lji­vo do­ći u kon­takt sa skri­ve­nim kre­ta­nji­ma u zem­lji s ko­jom su ima­li ina­če vr­lo bli­ske od­no­se.” e) Pri­je do­la­ska u Šved­sku Tuđ­ma­na je Sa­laj s Vla­di­mi­rom Ro­zi­ja­nom do­veo u Köln, gdje je Tuđ­man sreo Goj­ka Bo­ri­ća, Vla­di­mi­ra Pav­li­ni­ća i Ti­ho­mi­la Ra­đu; svi su sas­tan­ci obav­lje­ni u naj­stro­žoj taj­nos­ti, a taj je krug do­go­va­rao po­če­tak iz­da­va­nja “Po­ru­ke slo­bod­ne Hr­vat­ske”. f) U Stoc­k­hol­mu se, mi­mo iz­rav­no­ga zna­nja Sa­la­ja, Tuđ­man su­sreo s Bu­ši­ćem, ali, iz­gle­da, i s do­mo­bran­skim sto­žer­nim pu­kov­ni­kom Iva­nom Ba­bi­ćem, o čemu me-

AR­HI­VA VL-a

:: Da se de­ve­de­se­tih ni­šta bez nje­ga ne­će do­ga­đa­ti pre­dvi­dio je još 70-ih!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.