ka­ko out­si­der otva­ra ga­le­ri­ju u ber­li­nu

Ne­vje­ža bi re­kao da je to rav­no po­ku­ša­ju da se Ara­pi­ma pro­da pi­je­sak. No, Ber­lin je, ako išta jest, umjet­nič­ki cen­tar svi­je­ta, a tak­vim ga či­ni upra­vo kri­tič­ka svi­jest o vlas­ti­tim ma­na­ma

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

BAu­tor je go­to­vo tri de­set­lje­ća no­vi­nar u ti­sku, na ra­di­ju i te­le­vi­zi­ji. Suv­las­nik je OTV-a. Ber­lin­ske ko­lum­ne pi­še po­tak­nut na­glim gu­bit­kom

sre­di­šta (Ver­lust der Mit­te)

er­lin i Za­greb ima­ju ne­sret­nu po­vez­ni­cu: to je Bil­dun­g­sbür­ger­tum. Ta ri­ječ oz­na­ča­va gu­bi­tak obra­zo­va­ne sred­nje kla­se: u Za­gre­bu taj sloj uni­šti sva­ka no­va re­vo­lu­ci­ja, a u Ber­li­nu je on de­vas­ti­ran de­por­ta­ci­jom i ho­lo­ka­us­tom Ži­do­va. Valj­da sto­ga Me­mo­ri­jal­ni cen­tar ho­lo­ka­us­ta iz­gle­da kao me­to­ni­mi­ja Ber­li­na: i sam je mo­nu­ment, po­put Ber­li­na, na­gla­še­no ho­ri­zon­ta­lan, su­ge­ri­ra­ju­ći da je upra­vo ov­dje ono što Ber­li­nu ne­dos­ta­je. No, tu slič­nost pres­ta­je: Ber­lin je tog gu­bit­ka, za raz­li­ku od Za­gre­ba, svjes­tan. Na tu će vas či­nje­ni­cu upo­zo­ri­ti čak i pri naj­po­vr­š­ni­jem raz­go­vo­ru o naj­pro­mi­nent­ni­joj ber­lin­skoj ak­tiv­nos­ti: Ber­lin je, ako išta jest, umjet­nič­ki cen­tar svi­je­ta, no tak­vim ga ne či­ni zas­tra­šu­ju­ća ener­gi­ja ne­pre­gled­nih kul­tur­nih prak­si, ne­go upra­vo kri­tič­ka svi­jest o vlas­ti­tim ma­na­ma. S ovom ne­pris­tra­noš­ću u sta­vu o sa­mo­me se­bi su­sreo sam se pro­tek­lih da­na na neo­bi­čan na­čin – raz­go­va­ra­ju­ći o mo­guć­nos­ti otva­ra­nja ga­le­ri­je u gra­du s vi­še od 400 pro­fe­si­onal­nih ga­le­ri­ja, 6000-7000 umjet­ni­ka, od ko­jih če­t­vr­ti­nu či­ne stran­ci, i vi­še od 3000 iz­lo­ža­ba go­diš­nje na kojima se iz­la­žu dje­la oko 5000 umjet­ni­ka! Ne­vje­ža u pos­lu ka­zao bi da je am­bi­ci­ja po­kre­ta­nja još jed­ne ga­le­ri­je u tak­vom gra­du rav­na po­ku­ša­ju da se Ara­pi­ma pro­da pi­je­sak, ali sva­ki bi vam tr­go­vac ka­zao da se du­ćan otva­ra ta­mo gdje ih je već pet, a ne ta­mo gdje ne­ma ni jed­no­ga. Bu­de­te li ima­li sre­će na­ići na po­zva­ne i do­bro­na­mjer­ne sa­vjet­ni­ke, objas­nit će vam da je to uza­lu­dan po­sao. Tvr­dit će vam da Ber­lin i da­lje ni­je re­le­vant­no sre­di­šte tr­go­vi­ne umjet­ni­na­ma. Ka­zat će da ne­ma do­volj­no ve­li­kih ko­lek­ci­ona­ra: oni su na­vod­no u Bel­gi­ji – ako ni­su u Köl­nu ili Dü­ssel­dor­fu – ili na da­le­kim des­ti­na­ci­ja­ma kao što je To­kio... Po­tom, pra­vi­la su pos­lo­va­nja doz­la­bo­ga ri­go­roz­na – duž­ni ste or­ga­ni­zi­ra­ti odre­đen broj iz­lož­bi go­diš­nje etc. I kad to­me pri­do­da­te či­nje­ni­cu da ne­ma­te old mo­ney, dak­le ni so­ci­jal­ni sta­tus ni re­la­ci­je ko­je ta sin­tag­ma po­dra­zu­mi­je­va, ubr­zo shva­ti­te da ste out­si­der ko­je­mu bi sa­mo uro­đe­na sla­ven­ska bez­o­bra­šti­na mo­gla pri­po­mo­ći. Vje­ro­jat­no me je baš ta oso­bi­na nag­na­la da ig­no­ri­ram pa­met­ne sa­vje­te uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­ri­ce po­vi­jes­ti umjet­nos­ti pa sam, svo­je­glav ka­kav je­sam, sam kre­nuo u is­tra­gu: što se to za­pra­vo u Ber­li­nu li­kov­no nu­di i je li mo­gu­će ov­dje, ako već ne otvo­ri­ti ga­le­ri­ju, a ono ba­rem ste­ći uvid u to što danas li­kov­na umjet­nost jest? Re­zul­tat mo­je in­s­pek­ci­je, a i sam sam kuns­t­his­to­ri­čar, po­t­vr­đu­je slut­nju: bu­du­ći da ži­vim u Char­lot­ten­bur­gu, dio mi je ga­le­ri­ja sva­kod­nev­ni vi­zu­al­ni oko­liš, a in­s­pek­ci­ja onih u Mit­teu, re­ci­mo na slav­nim adre­sa­ma Au­gus­t­straße ili Li­ni­ens­traße, ni­je bit­no pro­mi­je­ni­la do­jam: ni­sam fas­ci­ni­ran! Ako me je Col­lec­tors Ro­om, a jest, der­ni­er cri ber­lin­ske ga­le­ris­tič­ke sce­ne, on­da me ni či­nje­ni­ca da je vlas­nik te ga­le­ri­je Tho­mas Ol­bric­ht pri­ku­pio jed­nu od naj­ve­ćih europ­skih ko­lek­ci­ja s vi­še od 2500 eks­po­na­ta ne uz­bu­đu­je. Va­lja ući u ga­le­ri­je po­put spo­me­nu­te, u ko­joj je tre­nu­tač­no iz­lož­ba ra­do­va Wil­li­ama N. Co­pleyja i An­dre­asa Slo­min­skog, i shva­ti­ti da će vam u Ber­li­nu još uvi­jek na­ri­ca­ti o Be­uysu de­zo­ri­jen­ti­ra­no pred­stav­lja­ju­ći ovak­ve ne­su­vis­los­ti kak­ve je mo­gu­će vi­dje­ti i u ate­li­je­ri­ma stu­de­na­ta pr­ve go­di­ne ALU. No, re­kao sam: Ber­lin je po­se­ban i po svo­joj svi­jes­ti o vlas­ti­tim ne­dos­ta­ci­ma. I to, a ne ti­su­će umjet­ni­ka i mi­li­ju­ni eura, ovaj grad či­ne ve­li­kim: svi­jest da on to, una­toč sve­mu, još uvi­jek ni­je! Ili, ka­ko mi je to ka­zao di­rek­tor Ritz Car­l­to­na, mla­di, us­pješ­ni pos­lov­ni čo­vjek ko­ji se vra­tio s tro­go­diš­njeg bo­rav­ka u Pe­kin­gu, Ber­lin je ta­mo gdje je New York bio pe­de­se­tih. In sum­ma: i te ka­ko je mo­gu­će otvo­ri­ti u Ber­li­nu ga­le­ri­ju, ali pro­blem je na sa­svim dru­goj stra­ni – paradoksalno, no u Ber­li­nu, una­toč sto­ti­na­ma ga­le­ri­ja i ti­su­ća­ma umjet­ni­ka, još uvi­jek ni­je mo­gu­će oz­bilj­no tr­go­va­ti umjet­ni­na­ma! I, mo­žda je upra­vo u to­me šan­sa.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.