TOR­TU­RA STA­TIS­TI­KE

Pi­še: Go­ran Mi­lić

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

“Gri­je­še­ći uči­mo” hr­vat­ski je na­ziv ko­lum­ne vo­de­ćeg te­le­vi­zij­skog no­vi­na­ra i pu­to­pis­ca. Pu­tu­ju­ći bi­je­lim svi­je­tom, vi­dio je i is­ku­sio sve i sva­šta pa je sa­da od­lu­čio to po­di­je­li­ti s či­ta­te­lji­ma Ve­čer­nja­ka...

Sad sam se već po­ma­lo i us­ta­lio kao re­la­tiv­no vi­so­ki duž­nos­nik me­đu­na­rod­ne tv kom­pa­ni­je, pa sre­ćem dos­ta stra­na­ca ko­ji u Sa­ra­je­vu os­lu­šku­ju bi­lo tzv. re­gi­je. I, po in­ten­zi­te­tu nji­ho­va za­ni­ma­nja, do­bro im do­đem kao no­vi, još ne­ot­kri­ve­ni su­go­vor­nik. Ne­iz­bjež­no je nji­ho­vo pi­ta­nje o eko­nom­skim raz­li­ka­ma među dr­ža­va­ma nas­ta­lim iz biv­še Ju­gos­la­vi­je, uvi­jek za­či­nje­no ste­re­oti­pi­ma à la “Slo­ve­ni­ja je da­le­ko od­mak­la, ni­je ima­la ra­ta, čla­ni­ca je EU”, “Hr­vat­ska je do­bro podigla in­fras­truk­tu­ru, ali se pre­vi­še za­du­ži­la, ko­rup­ci­ja ni­je is­ko­ri­je­nje­na, tu­ris­tič­ka je se­zo­na pre­krat­ka, po­li­tič­ka je kli­ma ne­po­volj­na, bi­ro­kra­ci­ja ko­či stra­ne inves­ti­ci­je”... Pa on­da, “Bos­na i Her­ce­go­vi­na dr­ža­va je bez­vlaš­ća, li­de­ri se ina­te, bez jas­nog po­li­tič­kog us­tro­ja ta će zem­lja i da­lje pro­pa­da­ti”, “Ma­ke­do­ni­ja ima ne­ugod­ne su­sje­de, ali ni unu­tar nje­nih gra­ni­ca ni­su ri­je­še­ni pro­ble­mi Ma­ke­do­na­ca i Albanaca”, “Ko­so­vo je mi­eša­vi­na ma­fi­je i na­ci­onal­nog po­le­ta ko­ji se ni­je gos­po­dar­ski ma­te­ri­ja­li­zi­rao”, “Sr­bi­ja još ni­je de­fi­ni­ra­la svo­ju stra­te­gi­ju, ima ini­ci­ja­ti­vu u re­gi­ji, ali to ne­će pro­ći u Eu­ro­pi dok je Rat­ko Mla­dić na slo­bo­di i dok se Be­ograd ona­ko na­pad­no udva­ra Ru­si­ji...” Ali baš uvi­jek, u tim se di­jag­no­za­ma na­me­će po­bjed­nič­ki re­cept za pre­okret, za iz­la­zak iz “ bal­kan­ske stag­na­ci­je” u opo­na­ša­nju tri­ju mo­de­la – polj­sko­ga, es­ton­sko­ga i slo­vač­ko­ga. Baš ono­ga što ovo pod­neb­lje ni­je; ni­ti smo es­ton­ski pro­tes­tan­ti, ko­ji su uvi­jek ko­pi­ra­li Skan­di­nav­ce, skrom­noš­ću, mar­lji­voš­ću i dis­ci­pli­nom bez pre­ve­li­kog ri­ta­nja i inven­ci­je, ni­ti smo još dis­ci­pli­ni­ra­ni­ji Slo­va­ci ko­ji rad na auto­mo­bil­skoj tra­ci od osam sa­ti za 500 eura sma- tra­ju kro­vom svi­je­ta. A naj­ma­nje smo Po­lja­ci ko­ji ra­de na nje­mač­kim gra­đe­vi­na­ma za 5,5 eura na sat dok se Hr­vat ne bi ni po­mak­nuo za ma­nje od 10 eura. Ne­do­volj­no fak­to­graf­ski pot­ko­van nas­pram tih me­đu­na­rod­nih pro­ma­tra­ča iza ko­jih su moć­ni sto­že­ri i ko­di­ra­ni ser­ve­ri, a i sum­nji­čav pre­ma gos­po­dar­skim sta­tis­ti­ka­ma ko­je zna­ju do­sad­nu i ne­atrak­tiv­nu zem­lju za ži­vot prikazati kao el­do­ra­do, sje­tim se po­uke jed­nog sta­rog cr­no­gor­skog no­vi­na­ra, Dra­gi­še Bo­ško­vi­ća, do­pis­ni­ka ljub­ljan­skog “De­la” iz New Yor­ka, či­je su ko­lum­ne od­go­ji­le sve “eko­nom­ske” no­vi­na­re u Ju­gos­la­vi­ji, 80-ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća. “Zna­te – objaš­nja­vao bi na­ma mla­đi­ma – svjet­ske se kons­tan­te ne mi­je­nja­ju la­ko. Car­ska Ru­si­ja je pri­je Pr­vog svjet­skog ra­ta bi­la pe­ta in­dus­trij­ska si­la svi­je­ta, a i danas je ova so­vjet­ska na pe­tom mjes­tu. Pa što će­mo re­ći za re­pu­bli­ke u Ju­gos­la­vi­ji? Raz­li­ka iz­me­đu Slo­ve­ni­je i Ma­ke­do­ni­je is­ta je u sta­tis­tič­kim pro­por­ci­ja­ma kao i pri­je 80 go­di­na. Is­ta je raz­li­ka iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va. Voj­vo­di­ne i Sr­bi­je. Hr­vat­ske i Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne. Ni­šta ne pre­okre­ću fon­do­vi za ne­ra­zvi­je­ne. Je­di­no je raz­li­či­to što smo svi sku­pa za­os­ta­li za Aus­tri­jom.” Danas, kad ne­ma Ju­gos­la­vi­je ne­go je smiš­lje­na re­gi­ja, re­kao bih da je i naj­ve­ća ban­ka pri­je 100 go­di­na bi­la Za­gre­bač­ka ban­ka, vje­ro­jat­no je to i danas. Stran­ci na­kon mo­jih kons­truk­ci­ja vje­ro­jat­no mis­le da im je pro­pa­la ve­če­ra na ko­ju su me po­zva­li. Mo­že bi­ti. Ali ja se­bi stal­no, iz­no­va, sve upor­ni­je, umiš­ljam da je kri­te­rij us­ta­lje­nih sta­tis­ti­ka ne­do­vo­ljan za pro­cje­nu sta­nja u ne­ko­me druš­tvu. Npr., ako je pro­ra­čun hr­vat­sko­ga zdrav­s­tva u He­bran­go­vo vri­je­me, 1996., bio 5,5 mi­li­jar­da ku­na, a danas je 25 mi­li­jar­da, li­je­či­mo li se pet pu­ta bo­lje? Stran­ci­ma una­toč, za­pa­žam kak­ve su ces­te u Ma­ke­do­ni­ji, Slo­ve­ni­ji i Hr­vat­skoj. Ka­ko iz­gle­da­ju pro­če­lja zgra­da. Kak­vi se auto­mo­bi­li vo­ze i kak­va odje­ća no­si. Ka­ko iz­gle­da škol­ski raz­red. I znam do­bro, una­toč sta­tis­ti­ci, gdje bih se ra­di­je raz­bo­lio, gdje bih ra­di­je os­tao u kva­ru na ces­ti i gdje bih lak­še po­su­dio 500 eura. Uop­će ne zna­či da bi to uvi­jek bi­lo u Slo­ve­ni­ji.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.