Isko­paj mi oko da bih ko­nač­no pos­tao sre­tan

Men­ta­li­tet osku­di­ce ra­đa pro­ra­ču­na­tost, škr­tost, ne­s­klo­nost ri­zi­ku. Men­ta­li­tet obi­lja, s dru­ge stra­ne, otva­ra pros­tor stva­ra­nju sa­ve­za i part­ner­skih od­no­sa Pi­še: Ve­li­mir sri­ća

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

JPro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu ta­ko­đer je i za­gre­bač­ki vi­jeć­nik i čel­nik grad­skog HSLS-a. Dok­tor je i in­for­ma­cij­skih zna­nos­ti. Do­da­tak sves­tra­nos­ti

je i no­vi­nar­ska na­gra­da “Zlat­no pe­ro” ko­ju je do­bio pri­je 20-ak go­di­na

es­te li kad pro­ma­tra­li šved­ske sto­lo­ve na pri­ma­nji­ma? Oci­je­ne li pri­sut­ni da je­la ima pre­vi­še i da ni­če­ga ne­će ne­dos­ta­ja­ti, ne­ma gu­ra­nja, svi su pris­toj­ni i ve­li­ko­duš­ni. Vla­da men­ta­li­tet obi­lja. No ima li hra­ne pre­ma­lo, od­mah će nas­ta­ti sve­op­će na­gu­ra­va­nje i bor­ba oko zad­njeg odre­ska ili ko­la­ča. Zav­la­dao je men­ta­li­tet osku­di­ce. Kad mis­li­mo da ne­če­ga ima ma­lo, da je nes­ta­ši­ca, nas­to­ji­mo zgra­bi­ti što ve­ći dio, ta­kav ko­ji na kra­ju ne­će­mo mo­ći po­tro­ši­ti, po­jes­ti ili upo­tri­je­bi­ti, pa će se pok­va­ri­ti i pro­pas­ti. Men­ta­li­tet osku­di­ce tje­ra nas da mr­zi­mo one ko­ji ima­ju jer osje­ća­mo kao da su na­ma uze­li. Za­to glav­ni cilj dje­lo­va­nja ni­je stva­ra­nje no­vo­ga, ne­go pre­ras­po­dje­la pos­to­je­ćeg. Čim do­đeš na vlast, na po­lo­žaj ili u po­zi­ci­ju mo­ći, pr­vo ćeš uze­ti oni­ma ko­ji ima­ju i to da­ti „svo­ji­ma“. Umjes­to da se ori­jen­ti­ra­mo na stva­ra­nje no­vih vri­jed­nos­ti, is­crp­lju­je­mo se kon­flik­t­nim ak­tiv­nos­ti­ma pre­ras­po­dje­le i os­ta­je­mo si­ro­maš­ni… Glav­ni re­surs ko­je­ga danas nit­ko ne­ma do­volj­no jest no­vac, ta­ko ba­rem ve­ći­na lju­di mi- sli. Oni ni pos­lov­no ni pri­vat­no ne mo­gu iz gla­ve iz­ba­ci­ti stav da nov­ca ni­kad dos­ta. Ne shva­ća­mo da je no­vac tek naj­važ­ni­ja spo­red­na stvar na svi­je­tu. Eko­nom­ska ogra­ni­če­nja ni­kad ni­su one­mo­gu­ći­la ve­li­ke vi­zi­je i pla­no­ve. One­mo­gu­ći­lo ih je na­še uvje­re­nje da se mo­ra­mo za­do­vo­lji­ti ma­lim re­zul­ta­ti­ma i stav da za ve­će ne­ma­mo re­sur­sa. Sa­mo vi­zi­ona­ri ko­ji sa­nja­ju ve­li­ke sno­ve i ma­šta­ju o ve­li­kim pro­jek­ti­ma mo­gu te sno­ve i pro­jek­te jed­nog da­na os­tva­ri­ti. Pri­zem­lje li svo­je ma­šta­ri­je škr­toš­ću, opre­zom, stra­hom od ri­zi­ka i pre­tje­ra­nom skrom­noš­ću, bit će u sta­nju re­ali­zi­ra­ti je­di­no ma­le pro­jek­te. Ni­smo li sprem­ni po­tro­ši­ti, ne­će­mo ni­ti stvo­ri­ti. Ni­smo li u sta­nju pre­uze­ti ri­zik i inves­ti­ra­ti, ne­će­mo pos­ti­ći ni­šta vri­jed­no paž­nje. U jed­noj ša­li se­lja­ku uhva­će­na ri­bi­ca obe­ća tri že­lje, uz na­po­me­nu da će nje­gov su­sjed sve do­bi­ti dvos­tru­ko. Naš ju­nak pr­vo po­že­li da mu ku­ku­ruz ro­di kao ni­kad. No nje­go­vu su­sje­du urod bu­de dvos­tru­ko ve­ći. Ne­za­do­vo­ljan, po­že­li go­le­mu ku­ću s gos­po­dar­skim objek­ti­ma, no nje­gov su­sjed do­bi­je dva­put ve­će ima­nje. Raz­lju­ćen, obra­ti se ri­bi­ci s tre­ćom že­ljom: Iz­va­di mi jed­no oko! Opi­sa­ni men­ta­li­tet “nek su­sje­du kre­pa kra­va” je­dan je od glav­nih uz­ro­ka des­truk­tiv­ne za­vis­ti, «hr­vat­skog ja­la», ne­ga­tiv­ne emo­ci­je, su­ko­ba i lo­ših me­đu­ljud­skih od­no­sa u na­šim po­du­ze­ći­ma, dr­žav­noj upra­vi i ci­je­lom druš­tvu. Tak­vo je po­na­ša­nje po­seb­no opas­no u kriz­nim vre­me­ni­ma. Na­ime, us­pjeh je ti­jes­no po­ve­zan sa spo­sob­noš­ću da ži­vi­mo u skla­du s lo­gi­kom obi­lja. Pos­lov­ne i po­li­tič­ke po­bje­de ko­je ima­ju du­go­roč­ni smi­sao stva­ra­ju osje­ćaj ve­li­ko­duš­nos­ti i part­ner­stva kad god je mo­gu­će. Umjes­to da se sva­đa­mo oko to­ga ka­ko pre­ras­po­di­je­li­ti pos­to­je­ći ko­lač, ide­mo za­jed­no na­pra­vi­ti ve­ći ko­lač. Men­ta­li­tet obi­lja su­ge­ri­ra da nam ne smi­je sme­ta­ti što net­ko posjeduje, pod pret­pos­tav­kom da je ste­če­no po­šte­nim ra­dom i na za­ko­nit na­čin. Ima­ju li dru­gi vi­še, i me­ni će bi­ti bo­lje, oni će pla­ća­ti ve­će po­re­ze, otva­ra­ti no­va rad­na mjes­ta, tro­ši­ti mo­je proizvode i us­lu­ge i na taj na­čin po­bolj­ša­va­ti uvje­te u kojima ću i ja ži­vje­ti i ra­di­ti. Hr­vat­ski po­li­ti­čar Stje­pan Ra­dić go­vo­rio je da «ni­je važ­no pu­no ima­ti, ne­go ma­lo tre­ba­ti». Men­ta­li­tet osku­di­ce ra­đa pro­ra­ču­na­tost, škr­tost, ne­s­klo­nost ri­zi­ku, što ogra­ni­ča­va ra­zvoj i po­du­zet­nič­ke pot­hva­te. Men­ta­li­tet obi­lja, s dru­ge stra­ne, otva­ra pros­tor stva­ra­nju sa­ve­za i part­ner­skih od­no­sa, po­ti­če tež­nju za pos­ti­za­njem za­jed­nič­kih ci­lje­va i pre­tva­ra tr­žiš­nu ili po­li­tič­ku utak­mi­cu u igru su­rad­nje i pri­ja­telj­stva. Do­bro se do­brim vra­ća. Ve­li­ko­duš­nost nas či­ni vo­lje­nim i po­želj­nim part­ne­rom u sve­mu što ra­di­mo. Tak­vim po­na­ša­njem po­du­čit će­mo dru­ge da se naj­ve­ći us­pjeh i re­zul­ta­ti stva­ra­ju kroz uza­jam­nu po­dr­šku, te­me­lje­nu na ide­ji obi­lja, od­nos­no na men­tal­noj i ma­te­ri­jal­noj da­re­ž­lji­vos­ti. Uos­ta­lom, zar se ne osje­ća­te bo­lje kad ne­kom da­je­te dar ne­go kad ga pri­ma­te?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.