Ko­va­čec: Za Eu­ro­pu smo ni­ža ra­sa, a to se vi­di i u od­no­su pre­ma hr­vat­skom je­zi­ku

Za­mis­li­te da se Ni­zo­zem­ci­ma ka­že ka­ko bi bi­lo jef­ti­ni­je da pi­šu nje­mač­ki i go­vo­re nje­mač­ki s ob­zi­rom na to da to ni­su oso­bi­to raz­li­či­ti je­zi­ci. to bi, da­ka­ko, bio skan­dal raz­go­va­rao ti­ho­mir Duj­mo­vić sni­mio Žar­ko Bašić/Pixsell

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Sadržaj -

Ugled­ni je­zi­kos­lo­vac, po­li­glot i aka­de­mik prof. Au­gust Ko­va­čec o ka­osu je­zič­ne po­li­ti­ke i rje­še­nji­ma ko­ja je po­vi­jest is­pi­sa­la te o ni­zu pra­te­ćih fe­no­me­na otvo­re­no pro­go­va­ra u in­ter­v­juu Ve­čer­njem lis­tu. :: Ka­da je HAZU ne­dav­no pro­s­vje­dom re­agi­rao zbog sr­p­skog svo­ja­ta­nja Gun­du­li­ća i Dr­ži­ća, upu­će­ni kru­go­vi is­ti­ču da je vaš an­ga­žman u to­me bio naj­ve­ći. Ne­ma dvoj­be da je pro­s­vjed bio po­tre­ban jer je edi­ci­ju iz­da­la služ­be­na Ma­ti­ca srpska nov­cem svih sr­bi­jan­skih po­rez­nih obvez­ni­ka, no ni­je li smi­ješ­no da Sr­bi svo­ja­ta­ju Dr­ži­ća i Gun­du­li­ća, s ob­zi­rom na to da u 15. i 16. st. u Sr­bi­ji pos­to­ji prak­tič­no tek pi­sme­nost na sta­ro­cr­k­ve­nos­la­ven­skom, a ne na puč­kom što­kav­skom, dak­le ni­šta slič­no što bi tom svo­ja­ta­nju da­lo bi­lo kak­vu lo­gič­nost? Mis­lim da je tre­ba­lo re­agi­ra­ti i u to­me sam po­mo­gao. Sr­bi su od sre­di­ne sred­nje­ga vi­je­ka pi­sa­li sr­p­skom re­dak­ci­jom sta­ros­la­ven­skog je­zi­ka, a puč­ki, na­rod­ni sr­p­ski je­zik ni­je bio u upo­ra­bi ni kao pi­sa­ni ni kao knji­žev­ni je­zik. Ta­ko bi iz­ja­va aka­de­mi­ka Vu­jo­vi­ća – da su od­no­si iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je nor­mal­ni i da je ne­dav­na proš­lost bi­la nor­mal­na – bi­la jed­na­ko smi­ješ­na kao da ne­ki Dal­ma­ti­nac na­ve­de da je Dan­te hr­vat­ski pi­sac. No u toj far­si pos­to­ji je­dan zlo­ko­ban sli­jed, od tvrd­nji Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­ra­dži­ća da su svi što­kav­ci Sr­bi, Ga­ra­ša­ni­no­vih Na­čer­ta­ni­ja iz 1840-ih kojima je za­cr­tao gra­ni­ce ve­li­ke Sr­bi­je, pa do Me­mo­ran­du­ma ko­ji je do­veo do oru­ža­ne agre­si­je na Hr­vat­sku, a sa­da do­bi­va i dru­gi dio. Va­lja zna­ti, zbog vre­me­na ko­je do­la­zi, a i zbog ono­ga što do­živ­lja­va­mo s je­zi­kom u Uni­ji, da su se sta­ri aus­trij­ski im­pe­ri­jal­ni in­te­re­si i ve­li­ko­sr­p­ski pla­no­vi za­pra­vo u 19. st. po­du­da­ra­li. I Aus­tri­ja je for­si­ra­la “je­zič­no za­jed­niš­tvo” na pros­to­ru bu­du­će Ju­gos­la­vi­je (mis­le­ći da će ga se do­mo­ći), a ti su se pla­no­vi po­du­da­ri­li s vre­me­nom nas­tan­ka sr­p­ske dr­ža­ve. Mo­ra se zna­ti da je do 1903. srpska dr­ža­va bi­la pod kon­tro­lom Aus­tri­je, no Sr­bi su bi­li do­volj­no vje­šti da za­pra­vo aus­trij­sku ver­zi­ju “rje­ša­va­nja je­zič­no­ga pi­ta­nja” za sva ova po­dru­čja okre­nu u svo­jem smje­ru. Ono što je Aus­tri­jan­ci­ma bio pro­dor na is­tok, Sr­bi­ma je bio pro­dor na za­pad i tu su se nji­ho­vi ci­lje­vi po­du­da­ra­li. Od ta­da, ni od 1918. do danas, ni­šta se u sr­p­skoj po­li­tič­koj svi­jes­ti u tim stva­ri­ma, ka­ko vi­di­mo, ni­je pro­mi­je­ni­lo. :: Ka­ko vi gle­da­te na ar­gu­men­te da Uni­ji “ni­je prak­tič­no” za ne­ko­li­ko ma­lih na­ro­da ima­ti ne­ko­li­ko ma­lih je­zi­ka, pa bi, s ob­zi­rom na to da se mi svi uglav­nom ra­zu­mi­je­mo, naj­prak­tič­ni­je bi­lo ima­ti je­dan za­jed­nič­ki je­zik? Gle­dam na to kao na me­đu­na­rod­ni bez­o­braz­luk ne­kih ve­li­kih europ­skih ze­ma­lja jer je u naj­ma­nju ru­ku ne­pris­toj­no o to­me ta­ko go­vo­ri­ti. Za­mis­li­te da se Ni­zo­zem­ci­ma ka­že ka­ko bi bi­lo jef­ti­ni­je da pi­šu nje­mač­ki i go­vo­re nje­mač­ki, s ob­zi­rom na to da to ni­su oso­bi­to raz­li­či­ti je­zi­ci. To bi, da­ka­ko, bio skan­dal, ali re­ći Hr­va­ti­ma, Sr­bi­ma, Boš­nja­ci­ma i Crnogorcima da bi tre­ba­li u Uni­ji ima­ti je­dan je­zik, to je, ka­ko vi­di­mo, nor­mal­no. To je os­ta­tak sta­rog europ­skog šo­vi­niz­ma ve­li­kih na­ro­da! :: Ima li u Eu­ro­pi je­zi­ka ko­ji su po­djed­na­ko slič­ni po­put hr­vat­sko­ga i sr­p­sko­ga?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.