pre­no­si­mo glu­him te­le­fo­ni­ma

Ka­pi­tal bi­smo još i naš­li, a teh­no­lo­gi­ju mo­že­mo i uves­ti, ali či­nje­ni­ca je da ka­ska­mo u ljud­skim re­sur­si­ma jer ne­ma­mo ni tra­di­ci­ju ni­ti edu­ka­cij­sku pod­lo­gu za uprav­lja­nje

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika -

PPoz­na­ti­ji kao Mrak, član je elit­nih or­ga­ni­za­ci­ja TED, IAPC i EAPC. Do­bit­nik je svjet­ske na­gra­de za e-de­mo­kra­ci­je te uobi­ča­je­ni

osum­nji­če­nik za ne­po­dop­šti­ne na in­ter­ne­tu.

ri­je de­se­tak da­na u ča­so­pi­su Eco­no­mist iz­a­šao je čla­nak ko­ji pro­pi­tu­je je li uop­će mo­gu­će da po­je­di­ne zem­lje pre­sko­če pro­izvod­nu fa­zu svo­jeg ra­zvo­ja i od­mah se kon­cen­tri­ra­ju na ser­vis­ne us­lu­ge. To je za­nim­lji­vo pi­ta­nje jer ne­ka zdra­va eko­nom­ska lo­gi­ka go­vo­ri o to­me da jed­no druš­tvo kre­će s po­zi­ci­ja po­ljo­pri­vre­de, po­tom se pre­ba­cu­je na ma­sov­nu pro­izvod­nju, da bi se na kra­ju pri­če pre­ori­jen­ti­ra­lo na ser­vis­ne us­lu­ge. Taj je sli­jed lo­gi­čan jer go­vo­ri o sve­mu ono­me što nas po­kre­će, dak­le, na­kon što vi­še ni­smo glad­ni (što po­kri­va po­ljo­pri­vre­da) i sku­pi­mo do­volj­no imo­vi­ne ko­ja nam osi­gu­ra­va pris­to­jan ži­vot (te­le­vi­zor, ku­ća, auto­mo­bil, naj­no­vi­ji iPad ili mo­bil­ni te­le­fon), po­la­ko, ali si­gur­no ori­jen­ti­ra­mo se na kon­zu­ma­ci­ju ser­vis­nih us­lu­ga. Po­či­nje­mo od­la­zi­ti u res­to­ra­ne, ka­za­li­šta ili na go­diš­nje od­mo­re. Ako pro­ma­tra­mo eko­no­mi­ju s po­zi­ci­je do­da­ne vri­jed­nos­ti, ili fa­moz­nog BDP-a, či­nje­ni­ca je da se na po­ljo­pri­vre­di i ne mo­že pu­no za­ra­di­ti te bav­lje­nje po­ljo­pri­vre­dom ne­će osi­gu­ra­ti na­ci­onal­nu sre­ću, no to je jed­nos­tav­no nu­žan dio odr­ži­vos­ti ne­kog pros­to­ra i net­ko ga mo­ra obav­lja­ti. Mo­že bi­ti da će po­je­di­ni po­ljo­pri­vred­nik do­bro ži­vje­ti i pos­ta­ti bo­gat, no u pro­sje­ku ra­zi­na je pro­duk­tiv­nos­ti re­la­tiv­no ni­ska. Pro­izvod­nja je slje­de­ći ko­rak gdje po­či­nje­mo pro­izvo­di­ti u ma­sov­nim ko­li­či­na­ma i, dok mo­že­mo ras­prav­lja­ti ka­ko je jef­ti­no pro­izvo­di­ti ci­glu, či­nje­ni­ca je da je­dan rad­nik uz od­go­va­ra­ju­ću teh­no­lo­gi­ju mo­že pro­izves­ti mno­go ci­gli i na taj na­čin stvo­ri­ti ve­li­ku vri­jed­nost, a ako nam to ni­je do­volj­no, ta­da se mo­že­mo pre­ba­ci­ti na so­fis­ti­ci­ra­ni­je obli­ke pro­izvod­nje ko­ji do­no­se ve­će vri­jed­nos­ti (pri­mje­ri­ce, u Si­sku pos­to­ji tvor­ni­ca ko­ja pro­izvo­di ke­ra­mič­ke os­no­ve na ko­je se ugra­đu­ju ra­ču­nal­ni či­po­vi; po­sev je si­gur­no da je­dan ki­lo­gram ci­gle ili je­dan ki­lo­gram tak­vih so­fis­ti­ci­ra­nih ke­ra­mič­kih plo­či­ca ne sto­je jed­na- ko, ma­kar u os­no­vi po­tje­ču iz is­te si­ro­vi­ne), a ako baš že­li­mo stva­ra­ti go­le­me vri­jed­nos­ti, po­treb­no je po­če­ti pro­izvo­di­ti vi­so­ko­so­fis­ti­ci­ra­nu teh­no­lo­gi­ju po­put ra­ču­na­la ili mo­žda avi­ona. Na­ši po­li­ti­ča­ri go­vo­re o to­me ka­ko je kas­no da pos­ta­ne­mo zem­lja pro­izvod­nje jer vi­še ni­smo kon­ku­rent­ni, no ni­je jas­no je li mo­gu­će da se pre­ori­jen­ti­ra­mo na us­lu­ge a da ni­smo u pot­pu­nos­ti is­ko­ris­ti­li bla­go­da­ti in­dus­trij­skog druš­tva. Ako pro­ma­tra­mo us­pje­he ko­je su os­tva­ri­li Ja­pan, Juž­na Ko­re­ja, Taj­van ili u po­s­ljed­nje vri­je­me Ki­na, sa­svim je jas­no da oni svoj na­pre­dak gra­de na vr­lo snaž­noj in­dus­trij­skoj pro­izvod­nji. Ko­men­ti­ra­ju­ći taj čla­nak, Ne­nad Ba­kić spo­me­nuo je da pos­to­je tri te­me­lja za us­pješ­nu pro­izvod­nju, a to bi bi­li ka­pi­tal, teh­no­lo­gi­ja i ljud­ski re­sur­si. I dok bi­smo ka­pi­ta­la još i naš­li, a teh­no­lo­gi­ju mo­že­mo i uves­ti, či­nje­ni­ca je da ka­ska­mo na po­lju ljud­skih re­sur­sa jer mi za­pra­vo ne­ma­mo ni oso­bi­tu tra­di­ci­ju, a još ma­nje edu­ka­cij­sku pod­lo­gu za uprav­lja­nje pro­izvod­njom. Na­ime, ni­je po­an­ta sa­mo ima­ti in­že­nje­re ko­ji ne­što zna­ju o ne­kom ko­ma­di­ću pro­izvod­nog pro­ce­sa, ne­go su nam po­treb­ni i oni ko­ji su u sta­nju kon­tro­li­ra­ti i op­ti­mi­ra­ti cje­lo­kup­ne pro­ce­se u smis­le­nu i pro­duk­tiv­nu cje­li­nu. Ne­dos­ta­je nam ono što se zo­ve ope­ra­cij­ski me­nadž­ment, a to je vje­šti­na ko­ja je do­bro iz­u­če­na u po­s­ljed­nje dvi­je sto­ti­ne go­di­na i ko­ja se mo­že ste­ći edu­ka­ci­jom. No, mo­ra­mo ima­ti fa­kul­tet ili ško­lu u ko­joj se tak­vo zna­nje pre­no­si, zar ne? Na­ža­lost, vje­šti­na pro­izvod­nje u Hr­va­ta ve­li­kim se di­je­lom pre­no­si dos­lov­no s ko­lje­na na ko­lje­no, a tak­va me­to­da ne sa­mo da sti­mu­li­ra fe­no­men pok­va­re­nog te­le­fo­na ne­go one­mo­gu­ća­va do­tok no­vih zna­nja. Zem­lje po­put In­di­je, ko­je mo­žda je­su pre­sko­či­le svo­ju in­dus­trij­sku fa­zu i od­mah se pre­ba­ci­le na ser­vis­nu in­dus­tri­ju, ima­le su iza sebe niz po­god­nos­ti ko­je mi ne­ma­mo. S dru­ge stra­ne, ne či­ni­mo ni mi­ni­mal­ne na­po­re ka­ko bi­smo is­pra­vi­li ne­dos­tat­ke u obra­zov­nom sus­ta­vu i stvo­ri­li pret­pos­tav­ke da net­ko, ako mi sa­mi to ni­smo u sta­nju, po­kre­ne pro­izvod­nju ko­ja nam ta­ko očaj­nič­ki tre­ba.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.