Sa­ra­zzin, Sa­ra­ce­ni i ko­nač­ni smak svi­je­ta

Sar­kozy sma­tra da bur­ke ni­su do­bro­doš­le; u Ita­li­ji Ber­lus­co­ni pi­še da „Mi­la­no ne smi­je pos­ta­ti is­lam­ski grad, ne­ki ‘ci­ga­no­po­lis’“; Švi­car­ska je iz­gla­sa­la Mi­na­re­tver­bot…

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Društvo -

PAu­tor je go­to­vo tri de­set­lje­ća go­di­na no­vi­nar u ti­sku, na ra­di­ju i te­le­vi­zi­ji. Suv­las­nik je OTV-a. Ber­lin­ske ko­lum­ne pi­še po­tak­nut na­glim Gu­bit­kom

sre­di­šta (Ver­lust der Mit­te)

ro­tes­tant­ski mi­le­na­ris­ti se­dam­na­es­tog sto­lje­ća – Bo­eh­me, Co­me­ni­us… – Tur­ke su do­živ­lja­va­li kao sa­vez­ni­ke. Sma­tra­li su da su Osma­nli­je po­ten­ci­jal­ni ko­nver­ti­ti te da, pre­obra­će­ni na kr­š­ćans­tvo, mo­gu s pro­tes­tan­ti­ma uz­nas­to­ja­ti oko svr­ga­va­nja pa­pe An­ti­kris­ta. U dje­lu „Lux in te­ne­bris“ Co­me­ni­us pre­dvi­đa tursku ulo­gu u oba­ra­nju di­nas­ti­je Hab­sburg. Go­di­ne 1675. go­di­ne ko­pi­ja je nje­go­va trak­ta­ta od­ne­se­na u Is­tan­bul Meh­me­tu IV. kao neo­s­po­ran do­kaz vje­ro­dos­toj­nos­ti ovak­ve vi­zi­je bu­duć­nos­ti. Od to­ga je da­na re­de­fi­ni­ra­na ulo­ga mus­li­ma­na u ra­tu ko­ji kr­š­ćan­ska Eu­ro­pa ta­ko du­go iš­če­ku­je: od pa­siv­ne apo­ka­lip­tič­ne pri­jet­nje pos­ta­ju njen ak­tiv­ni čim­be­nik. U da­naš­nja zle­hu­da vre­me­na od­go­đe­nog sma­ka svi­je­ta va­lja se pri­sje­ti­ti i iz­vo­ra ovog mo­ti­va: is­la­ma kao neo­po­zi­vog zna­ka apo­ka­lip­se. Tri­na­es­to sto­lje­će bi­lje­ži fra­nje­vač­ku ver­zi­ju ove pri­če: sor­bon­ski dok­tor Nic­ho­las od Lyre bio je je­dan od naj­u­če­ni­jih eg­ze­ge­ta Bi­bli­je svo­ga do­ba. On i Alexan­der Mi­no­ri­ta u is­la­mu su vi­dje­li sil­nu pot­po­ru svo­jim nu­me­ro­lo­škim pre­dvi­đa­nji­ma toč­nog da­tu­ma Sud­nje­ga da­na: po­to­nji je pret­pos­ta­vio da će bi­ti nuž­no 666 go­di­na do­mi­na­ci­je is­la­ma da bi se po­ja­vio Spa­si­telj. U fra­nje­vač­koj op­ti­ci is­lam je, dak­le, bio ne­sum­njiv esha­to­lo­ški znak ne­sre­će, ma­lum omen ko­ji nas upo­zo­ra­va da smo i ko­li­ko smo bli­zu kra­ju svi­je­ta. Jed­na je bit­na po­s­lje­di­ca ovak­vog na­zo­ra o is­la­mu i mus­li­ma­ni­ma. Mus­li­ma­ne se sma­tra­lo lju­di­ma či­ja ko­nver­zi­ja na­čel­no ni­je mo­gu­ća, već i iz nji­ho­ve ulo­ge u fi­nal­noj koz­mič­koj dra­mi – da bi apo­ka­lip­se uop­će bi­lo, nuž­ni su nam ka­rak­ter­ni Tur­ci. Tri sto­lje­ća pos­li­je ovu je mi­sao sa­žeo Lut­her, la­pi­dar­no za­klju­čiv­ši da se Tur­ci ne mo­gu pre­obra­ti­ti jer su oni znak kra­ja Vre­me­na. Bu­du­ći pak da se Tur­ci ne mo­gu pre­obra­ti­ti na dru­gu vje­ru već iz me­ta­fi­zič­kih i te(le)olo­ških raz­lo­ga, ne mo­gu se ni­ti in­te­gri­ra­ti u druš­tvo. I tu smo on­da neg­dje i dan­da­nas. Mi­le­na­ris­ti su do­du­še u me­đu­vre­me­nu osu­đe­ni kao he­re­ti­ci – Ka­te­ki­zam u pa­ra­gra­fu 676. ka­že: Ta An­ti­kris­to­va ob­ma­na već se ocr­ta­va u svi­je­tu sva­ki put kad se ho­će u po­vi­jes­ti is­pu­ni­ti me­si­jan­sku na­du ko­ja se mo­že do­vr­ši­ti sa­mo on­kraj po­vi­jes­ti kroz esha­ton­ski sud: Cr­k­va je, i pod nje­go­vim ubla­že­nim obli­kom, od­ba­ci­la kri­vo­tvo­re­nje bu­du­ćeg Kra­ljev­s­tva Bož­je­ga pod ime­nom mi­le­na­riz­ma, oso­bi­to pod po­li­tič­kim obli­kom jed­no­ga se­ku­la­ri­zi­ra­nog me­si­ja­niz­ma, “u svo­joj bi­ti iz­o­pa­če­no­ga”. Ali po­zi­ci­je su ma­nje-vi­še is­te: u Fran­cu­skoj Sar­kozy sma­tra da bur­ke ni­su do­bro­doš­le; u Ita­li­ji Ber­lus­co­ni pi­še da „Mi­la­no ne smi­je pos­ta­ti is­lam­ski grad, ne­ki ‘ci­ga­no­po­lis’“; Švi­car­ska je iz­gla­sa­la Mi­na­re­tver­bot… Da ne du­ljim, Ber­lin ima Sa­ra­zzi­na. “De­ba­ta Sa­ra­zzin” ni­je stra­na hr­vat­skoj pu­bli­ci – Thi­lo Sa­ra­zzin, ban­kar, po­li­ti­čar, član SPD-a, autor knji­ge „Nje­mač­ka se uki­da“, u ko­joj kons­ta­ti­ra da su mus­li­ma­ni glav­ni kri­vac uru­ša­va­nja nje­mač­ko­ga druš­tva i kul­tu­re – no za­nim­lji­vo je u ova po­s­ljed­nja vre­me­na is­tak­nu­ti Sa­ra­zzi­nov uvid da „ve­ći­na sta­nov­niš­tva Nje­mač­ke za­pra­vo di­je­li mo­je sta­vo­ve“, ko­ji se uglav­nom mo­gu sves­ti na slje­de­će: Tur­ci ili, op­će­ni­ti­je, imi­gran­ti is­lam­ske vje­ro­is­po­vi­jes­ti u pro­sje­ku su ge­net­ski oskud­ni­je­ga ma­te­ri­ja­la, na­ime, glup­lji su od Ni­je­ma­ca pa, bu­du­ći da re­pro­du­ci­ra­ju so­ci­okul­tur­nu in­su­fi­ci­jen­ci­ju, na­ru­ša­va­ju nje­mač­ki po­ten­ci­jal za pre­živ­lja­va­nje. Nje­mač­ka je ta­ko na naj­bo­ljem pu­tu sa­mo­uki­da­nja ne odus­ta­ne li od iona­ko ilu­zor­nog kon­cep­ta mul­ti­kul­tu­ral­nos­ti i po­li­ti­ke so­ci­jal­nog ro­man­tiz­ma. Da se to ka­za­ti i kra­će: Nas­to­ja­nja da se u Nje­mač­koj iz­gra­di mul­ti­ku­tu­ral­no druš­tvo pro­pa­la su. Imi­gran­ti se ni­su vra­ti­li ku­ći, a po­ku­ša­ji da se stvo­ri mul­ti­kul­tu­ral­no druš­tvo u ko­je­mu svi lju­di sret­no ži­ve je­dan po­kraj dru­go­ga, bez ob­zi­ra na je­zik ko­jim go­vo­re, jed­nos­tav­no ni­su us­pje­li – rek­la je kan­ce­lar­ka Mer­kel na stra­nač­kom sku­pu mla­dih Kr­š­ćan­ske de­mo­krat­ske uni­je u Pot­sda­mu. Ili, ka­ko bi re­kao ko­le­ga Lut­her, Tur­ci se ne mo­gu pre­obra­ti­ti jer oni su znak kra­ja Vre­me­na. U tom smis­lu, Tur­ci su – ne­duž­ni!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.