Je li bo­lje ma­lo tre­ba­ti ili ja­ko pu­no ima­ti?

Is­kus­ni će re­ći da ni­je sve u nov­cu, važ­na je osob­na sre­ća, zdrav­lje, dje­ca, kva­li­te­ta ži­vo­ta... Ša­ljiv­ci će do­da­ti: Na­rav­no, ni­je sve u nov­cu, ne­što je u zla­tu i ne­kret­ni­na­ma

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Ekonomija -

UPro­fe­sor na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu ta­ko­đer je i za­gre­bač­ki vi­jeć­nik i čel­nik grad­skog HSLS-a. Dok­tor je i in­for­ma­cij­skih zna­nos­ti. Do­da­tak

sves­tra­nos­ti je i no­vi­nar­sko “Zlat­no pe­ro” pri­je dva­de­se­tak go­di­na

ro­ma­nu ko­ji sam dav­no či­tao i vi­še se ne sje­ćam nas­lo­va autor ka­že da se u obi­te­lji go­vo­ri o nov­cu obr­nu­to pro­por­ci­onal­no imo­vin­skom sta­nju. Ima li ga do­volj­no, o nje­mu se ma­lo go­vo­ri. Ne­dos­ta­je li ga za os­nov­ne zah­tje­ve eg­zis­ten­ci­je, no­vac pos­ta­je stal­na te­ma obi­telj­skih pre­pir­ki i sva­đa. Pred go­di­nu da­na vlas­nik lan­ca dro­ge­ri­ja DM Götz Wer­ner pok­lo­nio je svoj udio u tvrt­ki do­bro­tvor­noj zak­la­di. Kad su ga pi­ta­li za­što ne svo­joj dje­ci, re­kao je da je njima osi­gu­rao kva­li­tet­no obra­zo­va­nje i do­dao da ima­ju pra­vo na do­bar start u ži­vo­tu, ali ni­je mu­dro osi­gu­ra­ti im do­ži­vot­no bla­gos­ta­nje. I Bill Gates, do­ne­dav­no naj­bo­ga­ti­ji čo­vjek na svi­je­tu, opo­ruč­no je os­ta­vio dje­ci ni pro­mil svo­je imo­vi­ne. Objas­nio je da ne mo­že za­mis­li­ti nji­hov ži­vot kad bi nas­li­je­di­li de­se­tak mi­li­jar­di do­la­ra. Ko­ji bi im bio smi­sao eg­zis­ten­ci­je, stva­ra­nja, za­ra­đi­va­nja, tro­še­nja? Je­su li Gates i Wer­ner pa­met­ni ili lu­di? Ve­ći­na lju­di u da­naš­njoj Hr­vat­skoj kri­zu do­živ­lja­va kao ma­njak nov­ca, ma­šta o ma­te­ri­jal­nom bo- gat­stvu i po­is­to­vje­ću­je ga s us­pje­hom. U na­če­lu to ni­je po­greš­no jer je no­vac je­di­no do­nek­le objek­tiv­no mje­ri­lo vri­jed­nos­ti na­šeg zna­nja, spo­sob­nos­ti, ide­ja, ra­da i dos­tig­nu­ća. Ipak, is­kus­ni će re­ći da ni­je sve u nov­cu, važ­na je osob­na sre­ća, zdrav­lje, za­do­volj­na obi­telj, dje­ca, kva­li­te­ta ži­vo­ta, nje­go­va is­pu­nje­nost sa­dr­ža­jem i smis­lom. Ša­ljiv­ci će do­da­ti: Na­rav­no, ni­je sve u nov­cu, ne­što je u zla­tu i ne­kret­ni­na­ma, a ne­što u di­oni­ca­ma! Psi­ho­lo­zi su dav­no znans­tve­no is­tra­ži­li od­nos bogatstva i ži­vot­nog zadovoljstva. Ana­li­za je po­ka­za­la da no­vac bit­no utje­če na sre­ću sa­mo kad ga ima pre­ma­lo u od­no­su na po­tre­be i ži­vot­na oče­ki­va­nja. Dok net­ko ne pos­tig­ne ra­zi­nu ma­te­ri­jal­nog bogatstva ko­ju sma­tra nuž­nom, do­dat­na ko­li­či­na nov­ca ima ve­lik utje­ca­ja na nje­go­vu ži­vot­no za­do­volj­stvo. Objaš­nje­nje je jed­nos­tav­no. Ne­mam li nov­ca za pod­mi­re­nje mje­seč­nih tro­ško­va ener­gi­je, dje­čje hra­ne i pe­le­na, mli­je­ka, kru­ha i naj­am­ni­ne za stan, bit ću ne­sre­tan i taj se osje­ćaj mo­že sma­nji­ti do­dat­nim nov­cem. No kad za­do­vo­ljim glav­ne ži­vot­ne po­tre­be, ko­re­la­ci­ja pres­ta­je. Rast ma­te­ri­jal­nog bogatstva vi­še ne­će ima­ti bit­nog utje­ca­ja na mo­ju sre­ću i ži­vot­no za­do­volj­stvo. Ne mo­gu spa­va­ti is­to­dob­no u tri kre­ve­ta, ili se vo­zi­ti u pet auto­mo­bi­la, ili po­jes­ti de­set ve­če­ra. Bi­lo ka­ko bi­lo, po ki­ne­skom fen­g­shu­iju, 2011. je go­di­na nov­ca. Okru­že­ni smo lju­di­ma ko­ji stal­no ju­re za nov­cem, a ne pri­mje­ću­ju ka­ko je u me­đu­vre­me­nu ži­vot pro­ju­rio po­kraj njih. Okru­že­ni smo pe­si­miz­mom kri­ze uz sva­kod­nev­nu man­tru da bi sve bi­lo bo­lje kad bi bi­lo vi­še nov­ca. Tro­še­nje je mno­gi­ma pos­ta­lo smi­sao ži­vo­ta. U ra­zvi­je­nom di­je­lu svi­je­ta pro­sječ­ni ku­pac go­diš­nje troši 90% nov­ca na stva­ri ko­je mu ni­su nuž­ne i sa­mo 10% na us­lu­ge i ro­be o kojima uis­ti­nu ovi­si nje­go­vo pre­živ­lja­va­nje. Is­to­vre­me­no, glav­na bo­lest ra­zvi­je­nog svi­je­ta od ko­je pa­ti 20% lju­di, či­me je po­pri­mi­la zna­čaj­ke epi­de­mi­je, zo­ve se de­pre­si­ja. Ro­man Alek­san­dra Sol­že­nji­ci­na „U pr­vom kru­gu“, opi­su­ju­ći stra­ho­te Gu­la­ga i sud­bi­ne lju­di go­di­na­ma za­to­če­nih u ne­mo­gu­ćim uvje­ti­ma le­de­nog Si­bi­ra, ova­ko de­fi­ni­ra utje­caj ma­te­ri­jal­nih stva­ri na sre­ću: “Naj­slo­bod­ni­ji si kad ne­maš ni­šta, jer on­da ni­šta ne mo­žeš iz­gu­bi­ti! Sva­ka te imo­vi­na či­ni za­rob­lje­ni­kom!” Vje­ru­jem da ve­ći­na či­ta­te­lja sve­jed­no mis­li da ne­ma lju­di ko­ji ne bi htje­li vi­še ima­ti i za­ra­đi­va­ti. Za njih evo re­zul­ta­ta an­tro­po­lo­ške stu­di­je se­lja­ka s po­li­ne­zij­skog oto­ka ko­ji ži­ve od pro­da­je ko­ko­so­vih ora­ha. Sva­kog bi da­na do­la­zi­li na tr­ž­ni­cu s de­set plo­do­va ko­je bi pro­da­li za 3 do­la­ra. Kad je ci­je­na ko­ko­so­vih ora­ha po­ras­la, oni bi do­ni­je­li osam plo­do­va da za njih do­bi­ju is­ta tri do­la­ra. U skla­du s zna­me­ni­tom iz­re­kom Stje­pa­na Ra­di­ća da je bo­lje ma­lo tre­ba­ti ne­go pu­no ima­ti. Us­put, do­mo­ro­ci tog oto­ka ni­kad ni­su ču­li za de­pre­si­ju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.