NE ZNAM ZA­ŠTO SU TE PA­RA­DE U GRA­DO­VI­MA, NE­KA IH ODR­ŽE TA­MO GDJE SU PUS­TA SE­LA

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Politika -

:: Su­sre­li ste se i s pri­jaš­njim pa­pom Iva­nom Pav­lom II.? Pa­pa Ivan Pa­vao II. bio je za­nim­ljiv za­to što je okup­ljao ma­se. Bio sam s njim u Assi­si­ju u po­vo­du 2000 go­di­na kr­š­ćans­tva ka­da je oku­pio li­de­re svih re­li­gi­ja svi­je­ta, a po­seb­no je bio za­nim­ljiv su­sret iz­me­đu Ži­do­va i mus­li­ma­na jer je u Sve­toj zem­lji bio ve­li­ki su­kob. Pa­pa je us­pio svo­jom lič­noš­ću i či­ta­vom at­mo­sfe­rom stvo­ri­ti uvje­te za raz­go­vor, što ni­je us­pje­lo ni­jed­nom državniku na svi­je­tu. Nje­go­vo po­jav­lji­va­nje uvi­jek su pra­ti­le ma­se lju­di, i to ne sa­mo vjer­ni­ka ne­go i mla­dih i po­li­ti­ča­ra, jer je bi­lo za­nim­lji­vo i kva­li­tet­no ono što je go­vo­rio. Sreo sam se s njim u Osi­je­ku i Spli­tu i os­ta­vio je iz­van­re­dan do­jam na me­ne. :: Pa­pa Be­ne­dikt za­la­že se za je­dins­tvo kr­š­ća­na, po­seb­no za do­bre od­no­se s pra­vos­lav­ljem. Jes­te li ga pi­ta­li ho­će li po­sje­ti­ti Sr­bi­ju? Či­tav nje­gov pro­gram bio je kva­li­te­tan, od osu­de fa­šis­tič­kog re­ži­ma u NDH i ko­mu­nis­tič­kog re­ži­ma u avi­onu do za­vr­šet­ka u ka­te­dra­li, gdje je bi­lo ne­iz­bjež­no da se po­mo­li na Ste­pin­če­vu gro­bu. :: To se upra­vo ja­ko kri­ti­zi­ra­lo u Sr­bi­ji? To pi­ta­nje vr­lo je važ­no i po­sjet hr­vat­skih bi­sku­pa Ja­se­nov­cu dr­žao sam kao pri­pre­mu za pa­pin pro­gram da po­sje­ti Ja­se­no­vac, tj. da bu­de ne­što slič­no kao što je po­sje­tio Aus­c­hwitz. :: Oče­ki­va­li ste da pa­pa po­sje­ti Ja­se­no­vac?! Bi­la je pret­pos­tav­ka da bi se to mo­glo uklju­či­ti u pro­gram i da je to pi­ta­nje pa­pa sta­vio na dnev­ni red, da se ono ri­je­ši, uči­nio bi ve­li­ku ges­tu u smis­lu po­mi­re­nja. Ova­ko je to os­ta­lo kao pro­blem. Po­kraj me­ne u HNK sje­dio je nad­bi­skup Ete­ro­vić, taj­nik Bi­skup­ske si­no­de u Va­ti­ka­nu, i pos­ta­vio je pi­ta­nje pa­pi­na do­la­ska u Sr­bi­ju. Re­kao sam mu da bi to bi­lo ko­ris­no, ali da ima in­te­lek­tu­ala­ca ko­ji pos­tav­lja­ju upra­vo to pi­ta­nje za­što pa­pa ne do­đe u Ja­se­no­vac da oda po­što­va­nje pre­ma žr­tva­ma, a s dru­ge stra­ne, da osu­di zlo­čin. Mis­lim da bi bi­lo vr­lo važ­no da pa­pa pro­gla­si sve­tim mu­če­ni­ci­ma ka­to­lič­ke sve­će­ni­ke, ko­jih je de­se­tak stra­da­lo u Ja­se­nov­cu, u vri­je­me to­ga lo­go­ra. Slo­ven­ska “Dru­ži­na” obja­vi­la je ime­na tih sve­će­ni­ka ko­ji su stra­da­li u Ja­se­nov­cu, gdje su stra­da­li i Sr­bi, i Ži­do­vi, i Hr­va­ti an­ti­fa­šis­ti, i Ro­mi. To je za­jed­nič­ka pro­ble­ma­ti­ka ko­ja bi do­bi­la na važ­nos­ti upra­vo u smis­lu po­mi­re­nja. Čes­to se go­vo­ri o Vu­ko­va­ru, a imao sam pri­li­ke od­mah pos­li­je rat­nih zbi­va­nja vi­dje­ti ko­li­ko je ve­li­ka ta tra­ge­di­ja i ko­li­ko je to bi­lo ne­ra­zum­no, i či­tav rat­ni su­kob ne­ma svo­je oprav­da­nje. Bio sam 1986. na ve­li­koj eku­men­skoj kon­fe­ren­ci­ji u Ba­se­lu gdje se ras­prav­lja­lo da se su­ko­bi rje­ša­va­ju pu­tem di­ja­lo­ga, a ne ra­ta, pa su nas vo­di­li pre­ko gra­ni­ca Nje­mač­ke, Fran­cu­ske i Švi­car­ske da nam po­ka­žu ka­ko će Eu­ro­pa iz­gle­da­ti bez gra­ni­ca, a mi smo ras­pa­dom biv­še dr­ža­ve do­bi­li još vi­še gra­ni­ca. Mno­go to­ga tre­ba­lo bi do­ves­ti u sklad s kr­š­ćan­skom eti­kom, jer ona stva­ra uvje­te za mir­ni su­ži­vot. Krist je pos­ta­vio etič­ku za­po­vi­jed da po­štu­je­mo bliž­nje­ga kao sa­mo­ga sebe, što is­klju­ču­je bi­lo kak­vu agre­si­ju pre­ma dru­go­me. :: Rat su vo­di­li ko­mu­nis­tič­ki ge­ne­ra­li. Ka­ko ste do­ži­vje­li hap­še­nje Rat­ka Mla­di­ća? Vi­di se pro­ma­šaj svih tih su­ko­ba. Ni­je tu u pi­ta­nju sa­mo Rat­ko Mla­dić ne­go svi vi­so­ki voj­ni i po­li­tič­ki funk­ci­ona­ri, ko­ji su do­ži­vje­li ne­us­pjeh, tj. ni­su pos­ti­gli cilj zbog ko­je­ga su rat dr­ža­li oprav­da­nim. Ra­zu­mi­je se da svat­ko ima pra­vo na svo­ju dr­ža­vu, ali ta po­li­tič­ka pi­ta­nja tre­ba rje­ša­va­ti di­ja­lo­gom. Mi smo iz­a­bra­li naj­go­ru op­ci­ju osa­mos­ta­lje­nja, što je ve­li­ka šte­ta, ka­ko zbog ve­li­kih stra­da­nja lju­di, ta­ko i ma­te­ri­jal­ne šte­te, kul­tur­no-po­vi­jes­nih spo­me­ni­ka... Rat je uop­će užas­na ka­tas­tro­fa i mi­gra­ci­ja lju­di ko­ji su mo­ra­li na­pus­ti­ti svoj dom je prok­let­stvo. Ci­nič­no je kad se go­vo­ri o ne­kom hu­ma­nom pre­se­lje­nju na­ro­da, jer sva­ki čo­vjek ima pra­vo na svoj za­vi­čaj i ži­vje­ti on­dje gdje se ro­dio. Ako smo po re­li­gi­oz­nom shva­ća­nju dje­ca Bož­ja, on­da svi mo­ra­mo ima­ti is­ta prava. :: Kak­vi su va­ši od­no­si s Ka­to­lič­kom cr­k­vom? Imam od­lič­ne od­no­se i u Hr­vat­skoj i u Slo­ve­ni­ji. Ima dos­ta na­ših vjer­ni­ka ko­ji su doš­li u Slo­ve­ni­ju, pa smo pa­ro­hi­je or­ga­ni­zi­ra­li i on­dje gdje ne­ma na­ših bo­go­mo­lja. Ali u do­go­vo­ru s ka­to­lič­kim bi­sku­pi­ma do­bi­li smo bo­gos­luž­ni pros­tor u nji­ho­vim cr­k­va­ma, kojima se oni čes­to ne ko­ris­te. I to je prak­tič­na su­rad­nja. Te­olo­ške ko­mi­si­je ras­prav­lja­ju o te­olo­škim pi­ta­nji­ma i usu­gla­ša­va­nju sta­vo­va u raz­li­ka­ma dog­mat­skog uče­nja iz­me­đu pra­vos­lav­lja i ka­to­li­ciz­ma. U Cr­k­vi ni­je jed­nos­tav­no ra­di­ti ve­li­ke pro­mje­ne. :: Kak­vi su vam od­no­si s dr­ža­vom? Imo­vi­na, vje­ro­na­uk... Imo­vi­na je bol­no pi­ta­nje, za­tim po­vra­tak iz­bje­gli­ca, ob­no­va cr­ka­va kao spo­me­ni­ka kul­tu­re ne­do­volj­no se fi­nan­ci­ra. Da ni­je bi­lo odu­zi­ma­nja cr­k­ve­ne imo­vi­ne, cr­k­va bi re­dov­no odr­ža­va­la svo­je objek­te. Cr­k­va je upu­će­na na su­rad­nju s dr­ža­vom oko šu­ma ili po­ljo­pri­vred­nog zem­lji­šta. :: I vi do­bi­va­te no­vac iz dr­žav­nog pro­ra­ču­na? Dr­ža­va za svih pet na­ših epar­hi­ja da­je de­vet mi­li­ju­na ku­na, što ko­ris­ti­mo kao po­moć sve­će­ni­ci­ma na pa­ro­hi­ja­ma ko­ji ne mo­gu os­tva­ri­ti pri­hod za svo­ju eg­zis­ten­ci­ju, za­tim za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje i ob­no­vu hra­mo­va. Lju­di se obra­ća­ju za raz­ne po­mo­ći, pa ta­ko po­ma­že­mo stu­den­ti­ma sti­pen­di­ja­ma ili na­šoj gim­na­zi­ji u ko­joj ima­mo 80 uče­ni­ka. :: Kad smo do­la­zi­li na in­ter­v­ju, par­ki­ra­li smo u Cvjet­nom pro­la­zu – iz­gu­bi­li ste rat pro­tiv To­me Hor­va­tin­či­ća? Pos­to­je još ne­ki raz­go­vo­ri i na­dam se, ko­li­ko će bi­ti do­bre vo­lje i mo­guć­nos­ti, da će se na­ći rje­še­nje. :: Kon­kret­no? Ima ne­kih po­nu­da ko­je je Hor­va­tin­čić naj­a­vio, ali če­kat će­mo da se za­vr­še ti raz­go­vo­ri. :: Raz­go­va­ra­mo ne­po­sred­no uoči Za­greb­pri­dea... Ne znam ka­kav je cilj tih pa­ra­da. Mo­glo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.