Ni­ka­da ni­sam ko­la­bo­ri­rao sa dr. Ivom Sa­na­de­rom

Vi­lim Ri­bić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce hr­vat­skih sin­di­ka­ta i Ne­za­vis­nog sin­di­ka­ta zna­nos­ti od­go­va­ra ko­lum­nis­ti­ci Ob­zo­ra, prof. dr. Mir­ja­ni Ka­sa­po­vi

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

Usvom zad­njem tek­s­tu u Pb­zo­ru od 1:. sr­p­nja ove go­di­ne gos­po­đa Kasapović nas­ta­vi­la je iz­no­si­ti niz uvre­da na moj ra­čun. Ro­lo­vi­ca tek­s­ta ba­vi se ne­is­ti­na­ma o me­ni. Gru­gu po­lo­vi­cu is­pu­ni­la je po­hva­la­ma o se­bi. Sto­ga ni­je os­ta­lo pros­to­ra ni za jed­nu ri­ječ o te­mi ko­ja je bi­la po­vod na”e po­le­mi­ke. D te­ma je bi­la nje­na kri­ti­ka rad­nog po­lo­ža­ja sve­uči­li”nih nas­tav­ni­ka u no­vim za­ko­ni­ma o vi­so­kom obra­zo­va­nju. U pro”lom sam tek­s­tu po­ka­zao da uva­že­na pro­fe­so­ri­ca za­ko­ne ni­je ni­ti pro­či­ta­la. Sta­vo­vi zbog ko­jih me je na­pa­la ni­ti su bi­li mo­ji ni­ti sin­di­kal­ni, a ni­su ni sa­dr­žaj za­kon­skih tek­s­to­va. Ro­ka­zao sam da se na” Sin­di­kat ne za­uzi­ma za ču­va­nje pos­la oni­ma ko­ji ne ra­de i ne is­tra­žu­ju te do­ka­zao da no­vi za­ko­ni ne po­du­pi­ru tak­va rje”enja. Oa­kon ”to je os­ta­la bez i jed­nog ar­gu­men­ta, vi”e ne spo­mi­nje pred­met spo­ra, već je sav svoj bi­jes pre­us­mje­ri­la na mo­ju oso­bu.

Ne­kon­tro­li­ra­ne iz­ja­ve

Ro­no­vit ću nje­ne iz­ra­ze o me­niB “sa­mo­do­pad­ni, sin­di­kal­ni, du­go­vječ­ni bi­ro­krat– u pr­vom tek­s­tu, a sa­da je nas­ta­vi­la jo” že”ćeB “sit­ni, pri­mi­tiv­ni, pro­vin­cij­ski de­nun­ci­jant–. Ja po­nav­ljam te ri­je­či sa­svim si­gu­ran da lju­di ko­ji me poz­na­ju o me­ni mis­le sa­svim su­prot­no. Ro­nav­ljam te ri­je­či da bi lju­di ko­ji me ne poz­na­ju mo­gli sa­mi oci­je­ni­ti ra­zi­nu po­le­mi­čar­ke. Sa­mo­hva­lje­na nas­tav­ni­ca ko­ris­ti se ne­in­te­lek­tu­al­nom teh­ni­kom pre­ma ko­joj je za po­bi­ti ne­ku tvrd­nju do­volj­no obla­ti­ti čo­vje­ka. Sto­ga, ovim pi­smom pre­ki­dam po­le­mi­zi­ra­nje s do­tič­nom jer bih se u nas­tav­ku mo­rao ba­vi­ti osob­nos­ti­ma umjes­to spor­nom i važ­nom dru”tve­nom te­mom. No­rao bih prav­da­ti sebe i bla­ti­ti gos­po­đu. Ja to ne­ću ra­di­ti. P ne­kon­tro­li­ra­nos­ti nje­nih iz­ja­va mo­žda naj­bo­lje go­vo­ri eti­ke­ta iz gor­njeg opu­sa, o mo­joj pro­vin­ci­jal­nos­ti. Ja sam do stu­di­ja ži­vio u Psi­je­ku, a već 39 go­di­na sam gra­đa­nin Za­gre­ba. Rro­fe­so­ri­ca je ro­đe­na u Sa­ra­je­vu. Pna ni­je pro­vin­ci­jal­ka jer je Sa- ra­je­vo sre­di”te svi­je­ta i nje­gov tro­ki­tov­ski te­melj. Psi­jek to ni­je. Oi­je ma­na ži­vje­ti ili do­la­zi­ti iz pro­vin­ci­je. Na­na je go­vo­ri­ti ne­is­ti­ne. Rro­fe­so­ri­ca tvr­di da se i”čla­ni­la iz na”eg Sin­di­ka­ta u ko­lo­vo­zu 200A. go­di­ne jer smo “ko­la­bo­ri­ra­li sa Sa­na­de­rom na ”te­tu zna­nos­ti–. Fa” u tom ko­lo­vo­zu bio je dru­gi re­ba­lans pro­ra­ču­na te go­di­ne i Sin­di­kat zna­nos­ti, za­jed­no s dru­gim sin­di­ka­ti­ma, obra­nio je ne sa­mo sus­tav zna­nos­ti ne­go i ci­je­li jav­ni sek­tor od jo” jed­nog po­ku”aja sma­nje­nja pla­ća. Fa” u tom ko­lo­vo­zu naj­a­vi­li smo gđi Ko­sor (vi”e ni­je bi­lo Sa­na­de­ra) ”trajk u ci­je­lom obra­zo­va­nju. Zbog na”eg od­bi­ja­nja da pris­ta­ne­mo na sma­nje­nje pla­ća uve­den je kriz­ni po­rez za sve jer je te­ret kri­ze tre­ba­lo rav­no­mjer­no ras­po­re­di­ti. Tri mje­se­ca pri­je to­ga bio sam na če­lu ”traj­ka od 1;0.000 lju­di u jav­nim služ­ba­ma i is­pre­go­va­rao Spo­ra­zum ko­ji je spa­sio pla­će svih od dalj­nje­ga sma­nje­nja, pa i gđe Kasapović, i ko­ji svi­ma, pa i njoj, jam­či br­ži rast pla­ća u idu­ćim go­di­na­ma. To je na­čin na ko­ji smo mi “ko­la­bo­ri­ra­li– sa Sa­na­de­rom. Sve dru­ge nje­ne tvrd­nje o me­ni i na”em sin­di­ka­tu jed­na­ke su kva­li­te­te. Ve­li­ka je ma­na bi­ti sve­uči­li” ni nas­tav­nik a ne­ma­ti strog od­nos pre­ma či­nje­ni­ca­ma, zas­ni­va­ti za­ključ­ke na pre­du­vje­re­nji­ma i umjes­to bav­lje­nja te­mom bla­ti­ti lju­de. To je de­fekt ne­dos­to­jan znans­tve­nog ha­bi­tu­sa. Gu­bo­ko sam uvje­ren da bi ma­ne gđe Kasapović bi­le ne­pri­hvat­lji­ve na jed­nom vr­hun­skom sve­uči­li”tu, ne­ovis­no o nje­nom struč­nom ka­pa­ci­te­tu. Ta­mo bi ona ima­la te­žak raz­go­vor s rek­to­rom o ”te­ti ko­ju na­no­si ugle­du tog sve­uči­li”ta ovak­vom ni­skom ra­zi­nom po­le­mi­ke. Oa­rav­no da se u ka­otič­nom i ne­uprav­lji­vom sve­uči­li”tu tak­vo ”to ne­će do­go­di­ti. Pv­dje će se gđa Kasapović po­zva­ti na svo­je aka­dem­ske slo­bo­de ra­di obra­ne svo­jih pos­tu­pa­ka su­prot­nih stan­dar­di­ma aka­dem­ske eti­ke.

Esde­po­cen­trič­ne fik­ci­je

I na kon­cu, otva­ra se pi­ta­nje za”to sve to do­tič­na ra­di. Uop­će me ne poz­na­je. Oi”ta joj na­žao ni­sam na­pra­vio, već sa­mo do­bro, za”ti­tiv”i joj pla­će u ovim te”kim go­di­na­ma, i to vi”e pu­ta. Sve je po­če­lo ka­da su sin­di­ka­ti iz­bo­ri­li re­vi­zi­ju uvje­ta za re­fe­ren­dum ra­di ja­ča­nja ne­po­sred­ne de­mo­kra­ci­je u zem­lji. Ni­la­no­vić je ta­da imao esde­po­cen­trič­nu fik­ci­ju da je to na­prav­lje­no pro­tiv njih ka­ko bi im se ote­ža­lo pro­vo­đe­nje vlas­ti, ia­ko je on sam sa­mo tri mje­se­ca ra­ni­je za­go­va­rao is­to u par­la­men­tu ra­ču­na­ju­ći na to da HGZ ta­da ne­će pri­hva­ti­ti. Sin­di­ka­ti su iz­bo­ri­li ono ”to on ni­je, sto­ga je on na” do­go­vor o re­fe­ren­du­mu na­pao po­li­tič­ki, a gđa Kasapović je to u Pb­zo­ru ve­li­kim član­kom pro­tiv re­fe­ren­dum­skog od­lu­či­va­nja odra­di­la te­orij­ski. Pbo­je su na­pa­li sin­di­ka­te, a Kasapović po­seb­no me­ne. Fli­skost gđe Kasapović s vr­hom SGR-a du­go tra­je. Dko bi bi­la is­ti­ni­ta slut­nja mo­je oko­li­ne da je taj na­pad, kao i se­ri­ja na­pa­da ko­je sam ove go­di­ne do­ži­vio unu­tar sin­di­kal­nog svi­je­ta, za­pra­vo re­ži­ran u SGR-u, bio bih ve­oma ra­zo­ča­ran jer se ne sma­tram pro­tiv­ni­kom SGR-a. Oo, ne bi me pre­vi”e iz­ne­na­di­lo ni da je SGR od­lu­čio una­pri­jed pot­ko­pa­ti sin­di­ka­te, a po­seb­no kre­di­bi­li­tet onih lju­di u njima ko­ji su bra­na i sim­bol sma­nji­va­nju pla­ća i jav­ne po­tro”nje, jer pos­to­ji pu­no nji­ho­vih iz­ja­va da su ba” to mje­re s kojima mis­le za­jed­no s Ča­či­ćem, krup­nim ka­pi­ta­lis­tom na če­lu na­rod­ne stran­ke ( sic), gra­di­ti eko­nom­sku po­li­ti­ku na neo­li­be­ral­nim ma­tri­ca­ma. Nno­gi lju­di mis­le da je SGR iz­gu­bio so­ci­jal­de­mo­krat­ski iden­ti­tet ili, jo” bo­lje, da ga ni­ka­da ni­je ni­ti iz­gra­dio.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.