MI­LA­NO­VI­ćE­VA GRE­ŠKA: KA­JIN JE PO­TRO­ŠEN

prof. dr. mir­ja­na ka­sa­po­vić o su­ko­bu sdp-a i ids-a oko is­tre

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Front Page -

Po­vi­jest od­no­sa SDP-a i IDS-a vr­lo je bre­me­ni­ta prem­da se na pr­vi po­gled ne či­ni ta­ko. Mno­gi gle­da­ju na te dvi­je stran­ke kao na pri­rod­ne ide­olo­ške i po­li­tič­ke sa­vez­ni­ce ko­je su u svim pri­je­lom­nim tre­nu­ci­ma na­ci­onal­ne po­vi­jes­ti u pro­tek­lih dva­de­se­tak go­di­na bi­le na is­toj stra­ni u for­mal­no­me ili ne­for­mal­nom sa­ve­zu – čak i on­da ka­da je Ja­kov­či­ćev IDS bio u ne­koj vr­sti pri­kri­ve­ne ko­ali­ci­je sa Sa­na­de­ro­vim HDZ-om, a sam je Ja­kov­čić te­ško skri­vao osob­nu fas­ci­ni­ra­nost Sa­na­de­rom. No is­pod te po­vr­ši­ne skri­va­li su se krh­ki i na­pe­ti me­đu­sob­ni od­no­si ko­ji bi mo­gli pri­je­ći u otvo­re­nu nes­noš­lji­vost na­kon što je SDP otvo­re­no po­dr­žao kan­di­da­tu­ru Da­mi­ra Ka­ji­na za is­tar­skog žu­pa­na na svi­banj­skim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma. U tom je tre­nut­ku Ka­jin još for­mal­no bio pot­pred­sjed­nik IDS-a, a za mjes­to žu­pa­na kan­di­di­rao se pro­tiv­no vo­lji vod­stva stran­ke ko­ja na tom po­lo­ža­ju že­li bu­zet­skog gra­do­na­čel­ni­ka Val­te­ra Fle­gu. Taj te­ški me­đus­tra­nač­ki in­ci­dent ne mo­že se pak ra­zu­mje­ti ako se ne poz­na­je po­vi­jest od­no­sa SDP-a i IDS-a. A ta po­vi­jest po­či­nje na­kon pr­vih slo­bod­nih iz­bo­ra 1990. go­di­ne. IDS je 1990. pos­to­jao vi­še kao po­li­tič­ki pro­jekt u gla­va­ma ne­ko­li­ci­ne po­je­di­na­ca ne­go kao po­li­tič­ka or­ga­ni­za­ci­ja te ni­je ni nas­tu­pio na iz­bo­ri­ma. SDP je ta­ko imao otvo­ren pros­tor da u Is­tri, kao nig­dje drug­dje u zem­lji, po­tu­če HDZ i po­ku­pi man­da­te u Bu­ze­tu, La­bi­nu, Po­re­ču, Pu­li, Ro­vi­nju i Uma­gu. Na­kon iz­bo­ra u Hr­vat­skoj po­či­nju tros­tru­ka – dr­žav­na, po­li­tič­ka i eko­nom­ska – tran­zi­ci­ja i rat. SDP ula­zi u raz­dob­lje duboke po­li­tič­ke im­plo­zi­je ko­ja je ima­la tri bit­na uz­ro­ka: slom dr­žav­nog pro­jek­ta, ju­gos­la­ven­ske fe­de­ra­ci­je ili po­lu­kon­fe­de­ra­ci­je, za ko­ji se za­uzi­mao; slom pro­jek­ta po­li­tič­ko­ga i druš­tve­nog ure­đe­nja, sa­mo­uprav­nog so­ci­ja­liz­ma, ko­ji je gra­dio; slom mo­de­la hr­vat­sko- sr­p­skih od­no­sa u Hr­vat­skoj ko­ji je us­pos­ta­vio, a ko­ji je Sr­bi­ma us­tav­no jam­čio sta­tus su­kons ti­tu­tiv­nog na­ro­da i či­ji je ras­pad bio je­dan od uz­ro­ka ma­sov­ne sr­p­ske po­bu­ne u Hr­vat­skoj. Prem­da je na iz­bo­ri­ma do­bio res­pek­ta­bi­lan broj gla­so­va – čak 35 pos­to gla­so­va za Druš­tve­no-po­li­tič­ko vi­je­će kao, prak­tič­no, glav­ni on­daš­nji dom Sa­bo­ra – od­mah na­kon njih po­či­nje se to­pi­ti stvar­na po­li­tič­ka moć stran­ke. To su is­to­dob­no i uz­ro­ko­va­la i iz­ra­ža­va­la ma­sov­na ko­lek­tiv­na i po­je­di­nač­na “od­cjep­lje­nja” od nje. Iz­uz­me li se ma­sov­no odva­ja­nje sr­p­sko­ga bi­rač­kog ti­je­la od SDP-a, naj­ve­ća ko­lek­tiv­na se­pa­ra­ci­ja za­bi­lje­že­na je upra­vo u Is­tri. Ci­je­le op­ćin­ske i grad­ske or­ga­ni­za­ci­je SDPa preš­le su u IDS. Na to su ih po­ti­ca­li do­tad ugled­ni i po­pu­lar­ni SDP- ovi ka­dro­vi, po­put pul­skog gra­do­na­čel­ni­ka Lu­ci­ana Del­bi­an­ca, ko­ji pos­ta­ju po­li­tič­ke per­ja­ni­ce IDS-a. Ta bi se ne­vi­đe­no br­za, ma­sov­na i or­ga­ni­zi­ra­na stra­nač­ka ko­nver­zi­ja mo­gla na­zva­ti pr­vim i do­sad naj­ve­ćim “ne­pri­ja­telj­skim pre­uzi­ma­njem” u hr­vat­skoj stra­nač­koj po­li­ti­ci. Na­kon to­ga IDS pos­tup­no ali si­gur­no gra­di sta­tus re­gi­onal­no­ga po­li­tič- kog he­ge­mo­na sa svim do­brim i lo­šim stra­na­ma što ih to no­si. Po­li­tič­ka do­mi­na­ci­ja omo­gu­ću­je stran­ci da kao autoh­ton is­tar­ski po­li­tič­ki fe­no­men, una­toč svim ogra­ni­če­nji­ma, osmis­li i pro­vo­di ra­zvoj­ne pro­gra­me i da Is­tru “bren­di­ra” kao naj­us­pješ­ni­ju i naj­pre­poz­nat­lji­vi­ju hr­vat­sku re­gi­ju. To je ne­sum­nji­va zas­lu­ga Ja­kov­či­će­va IDS-a. Is­to­dob­no, du­go­go­diš­nja po­li­tič­ka do­mi­na­ci­ja jed­ne stran­ke, kao što se to do­ga­đa go­to­vo svu­da u svi­je­tu, pos­ta­je ins­ti­tu­ci­onal­ni ok­vir za ra­zvoj kli­jen­te­liz­ma i ko­rup­ci­je ko­ji se ti­je­kom vre­me­na pre­tva­ra­ju i u sred­stva odr­ža­va­nja po­li­tič­ke do­mi­na­ci­je is­te te stran­ke.

”IS­TAR­SKI TUĐMAN”

U Is­tri je IDS iz­gra­dio tvrd par­ti­to­krat­ski sus­tav ko­ji ni­je us­po­re­div sa si­ci­lij­skim ili ka­la­brij­skim ma­fi­ja­škim “po­ret­kom”, kao što ovih da­na su­ge­ri­ra Ka­jin, ali ni­je ni li­šen kri­mi­no­ge­nih i kri­mi­nal­nih cr­ta. Na če­lu je tog sus­ta­va go­di­na­ma “is­tar­ski Tuđman”, “otac su­vre­me­ne Is­tre” Ivan Ja­kov­čić, ko­ji je uk­la­njao sve oz­bilj­ni­je opo­nen­te unu­tar stran­ke ko­ji se ni­su uk­la­pa­li u nje­go­vu po­li­ti­ku i nje­gov stil ra­da. Sve, osim Da­mi­ra Ka­ji­na, ko­ji je dje­lo­vao kao nje­go­va des­na ru­ka u re­gi­onal­noj i oso­bi­to u na­ci­onal­noj po­li­ti­ci. Po­s­ljed­njih go­di­na os­la­njao se na ono što is­tar­ski kri­ti­ča­ri IDS-a na­zi­va­ju “Ja­kov­či­će­vom gra­do­na­čel­nič­kom hun­tom” – sku­pi­nu raz­mjer­no mla­dih, pri­lič­no spo­sob­nih i, ka­žu, po­dos­ta bez­ob­zir­nih gra­do­na­čel­ni­ka osob­no oda­nih Ja­kov­či­ću, ko­ji či­ne okos­ni­cu sa­daš­nje stra­nač­ke mo­ći i vlas­ti u žu­pa­ni­ji, a me­đu ko­je se ubra­ja i bu­zet­ski gra­do­na­čel­nik i no­vi po­ten­ci­jal­ni žu­pan Val­ter Fle­go. A gdje je u ci­je­loj toj pri­či bio is­tar­ski SDP? Uglav­nom u po­li­tič­kom za­kut­ku. Mu­nje­vi­to IDS- ovo “ne­pri­ja­telj­sko pre­uzi­ma­nje” s po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na pro­uz­ro­či­lo je u os­tat­ku stra­nač­kog člans­tva i or­ga­ni­za­ci­je du­bo­ku po­li­tič­ku frus­tra­ci­ju, pa i tra­umu, ko­je ni­su po­sve mi­nu­le do da­nas. Osim po­li­tič­kih blje­sko­va na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma na ko­ji­ma je na­ci­onal­ni SDP po­bje­đi­vao ili os­tva­ri­vao za­vid­ne re­zul­ta­te i u Is­tri, žu­pa­nij­ska or­ga­ni­za­ci­ja uglav­nom je ta­vo­ri­la u du­bo­koj sje­ni IDS-a i po­na­ša­la se kao nje­gov ti­hi part­ner, “ma­li od ku­ži­ne”, ko­ji je uvi­jek bio pri ru­ci ka­da je neg­dje tre­ba­lo skr­pa­ti ve­ći­nu. Ja­kov­či­će­vu IDS-u taj je od­nos sa­vr­še­no od­go­va­rao: žu­pa­nij­ski SDP ni­je ni mo­gao ni htio na­ru­ša­va­ti re­gi­onal­nu do­mi­na­ci­ju IDS-a, a na­ci­onal­ni SDP bio je stra­te­ški part­ner u dr­žav­noj po­li­ti­ci ko­ji ga je dva pu­ta uveo u na­ci­onal­nu vla­du. Ukrat­ko, SDP ni­je bio smet­nja IDS-u ni na jed­noj ra­zi­ni vlas­ti. Ra­zum­lji­vo je sto­ga što se Ja­kov­čić sil­no za­pre­pas­tio i raz­gnje­vio ka­da je Mi­la­no­vić na­go­vi­jes­tio, a po­tom i prak­tič­no po­ka­zao, da je tak­vu od­no­su do­šao kraj. Na­čel­no gle­da­no, u Mi­la­no­vi­će­voj od­lu­ci da pro­mi­je­ni me­đus­tra­nač­ke od­no­se u Is­tri ne­ma ni­šta ni for­mal­no ni ne­for­mal­no spor­no. For­mal­no ni­šta ni­je spor­no za­to što SDP i IDS ni­su sklo­pi­li spo­ra­zum ka­kav su, pri­mje­ri­ce, uta­na­či­le sve­nje­mač­ka Kr­š­ćan­sko- de­mo­krat­ska uni­ja (CDU) i po­kra­jin­ska ba­var­ska Kr­š­ćan­sko- so­ci­jal­na uni­ja (CSU), ko­ji po­dra­zu­mi­je­va da se CDU ne­će na­tje­ca­ti na iz­bo­ri­ma u Ba­var­skoj, a CSU nig­dje iz­van Ba­var­ske, te da će na­kon iz­bo­ra či­ni­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.