vjer­ski ra­to­vi ne­će ni­ko­me po­mo­ći u kri­zi

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Uvodnik - sil­vi­je to­ma­še­vić

iz­aš­li smo iz eko­nom­ske kri­ze. Ne, još smo u re­ce­si­ji. Dva su­prot­na miš­lje­nja o is­to­me sta­nju po­zi­va­ju na gle­da­nje ča­še po­lu­pu­ne ili po­lu­praz­ne. Po­je­di­ni po­ka­za­te­lji, pa i u eko­no­mi­ji, mo­gu se tu­ma­či­ti na raz­li­či­te na­či­ne. Pri­je sa­mo go­di­nu da­na pi­sa­lo se o kon­cu Eu­rop­ske uni­je, uki­da­nju eura, po­to­nu­ću Grčke... Da­nas se ana­li­ti­ča­ri ba­ve prog­no­za­ma o to­me ka­da će se osje­ti­ti eko­nom­ski rast. Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel go­vo­ri ka­ko će kri­za euro­zo­ne po­tra­ja­ti još de­se­tak go­di­na, dok i nje­mač­ki eko­no­mis­ti dr­že ka­ko bi već 2013. mo­gla oz­na­či­ti pre­okret. Za­što do­la­zi do ta­ko dras­tič­no raz­li­či­tih pro­ci­je­na? Za­to jer se ana­li­zi­ra sa­mo je­dan ili dva seg­men­ta eko­nom­skih po­ka­za­te­lja. Ka­da se, na pri­mjer, go­vo­ri o duž­nos­nič­koj kri­zi Ita­li­je, on­da se ob­z­na­nju­je ka­ko dr­žav­ni dug iz­no­si 120 pos­to BND ko­ji gu­ši eko­no­mi­ju. To je toč­no, ali ako se u ana­li­zu uvr­sti i, na pri­mjer, za­du­že­nja ta­li­jan­skih gra­đa­na on­da je cje­lo­kup­ni dug Ita­li­je mno­go ma­nji. A, ako se sve­mu pri­do­da­ju i ta­li­jan­ske re­zer­ve u zla­tu, on­da je sta­nje još bo­lje, jer je Ita­li­ja tre­ća u svi­je­tu po zlat­nim re­zer­va­ma i ti­je­kom kriz­nih go­di­na ni­je pro­da­va­la zla­to. Mno­gi eko­no­mis­ti dr­že ka­ko je Ita­li­ja tre­ba­la pro­da­ti dio zla­ta i ta­ko sma­nji­ti dug, dok dru­gi dr­že ka­ko ta­li­jan­ska eko­no­mi­ja i bez zlat­ne po­mo­ći mo­že prev­la­da­ti kri­zu. Za­pra­vo Ita­li­ji su, vi­še od nov­ča­nih injek­ci­ja, po­treb­ne struk­tu­ral­ne re­for­me. Špa­njol­ska je ne­ke pro­ve­la dras­tič­ni­je u, na pri­mjer, tr­ži­štu ra­da i već su se po­če­le vra­ća­ti ne­ke auto­mo­bil­ske in­dus­tri­je u tu dr­ža­vu. Ne sa­mo što se otva­ra­ju no­vi po­go­ni, već će se u Ba­ski­ji pro­izvo­di­di­ti Hi­ri­ko (ni­je ja­pan­ska ri­ječ, već ba­skij­ska i zna­či „grad­ski“) auto 100 pos­to na elek­trič­nu ener­gi­ju ko­ji je ujed­no i sklo­piv, od­nos­no mo­že se „stis­nu­ti“sam u se­be i ta­ko za­uze­ti ma­nje mjes­ta na par­ki­ra­nju. Da­ka­ko, to ne zna­či da je Špa­njol­ska iz­aš­la iz kri­ze. Europ­ska sre­diš­nja ban­ka ( BCE) upra­vo je ob­z­na­ni­la ka­ko zbog po­li­tič­ke ne­si­gur­nos­ti iz Ita­li­je bje­že stra­ni ula­ga­či. Za­pra­vo ne­si­gur­nost le­ži u či­nje­ni­ci da mno­ge stran­ke na- jav­lju­ju ka­ko će uki­nu­ti mje­re ko­je je do­ni­je­la Mon­ti­je­va vla­da. Da­ka­ko da se oci­je­na BCE mo­že opo­vr­ga­va­ti či­nje­ni­ca­ma da ipak ima stra­nih ula­ga­nja, ali ona su da­le­ko ma­nja. Upra­vo je, na pri­mjer, ma­la tvor­ni­ca in­dus­trij­skih vo­zi­la OM u re­gi­ji Pu­gli­ji do­bi­la na­rudž­bu Lon­do­na za pro­izvod­nju 10.000 lon­don­skih tak­si­ja (cabs) za na­red­nih 15 go­di­na. To ne zna­či da ne tre­ba pro­ves­ti one po­treb­ne mje­re s ko­ji­ma bi ta­li­jan­ska po­du­ze­ća bi­la kon­ku­rent­ni­ja na svjet­skom tr­ži­štu i priv­la­či­la stra­ni ka­pi­tal. Da bi se do­ni­je­le tak­ve mje­re po­treb­no je pro­ves­ti re­zo­ve u po­troš­nji. Dras­tič­ni re­zo­vi ko­ji su pro­ve­de­ni u Špa­njol­skoj i Grč­koj, na pri­mjer, po­če­li su po­lu­či­va­ti re­zul­ta­te. I sa­da do­la­zi­mo do od­no­sa iz­me­đu de­mo­kra­ci­je (po­li­ti­ke) i eko­no­mi­je. Ka­da je gos­po­dar­stvo zdra­vo, on­da je mno­go lak­še po­li­ti­ci do­no­si­ti od­lu­ke o ne­kim mje­ra­ma. Ali ka­da je eko­no­mi­ja u kri­zi, po­li­ti­ka je u sva­đi. Pred­la­žu se raz­ni mo­de­li iz­la­ska iz kri­ze. Mo­del „Mer­ki­avel­li“, ka­ko je

Pred­la­žu se raz­ni mo­de­li iz­la­ska iz kri­ze. Mo­del „Mer­ki­avel­li“, ka­ko je nje­mač­ki so­ci­olog Ur­lich Beck, na­zvao dr­ža­nje kan­ce­lar­ke je, či­ni se, prev­la­dao

nje­mač­ki so­ci­olog Ur­lich Beck, na­zvao dr­ža­nje nje­mač­ke kan­ce­lar­ke is­ko­vav­ši mu ime do­da­va­njem ono­ga ta­li­jan­skom fo­lo­zo­fa Mac­hi­avel­li­ja, je, či­ni se, prev­la­dao. U Hr­vat­skoj se gle­de mje­ra ko­je tre­ba po­du­ze­ti još uvi­jek lu­ta, ali se za­to uš­lo u re­li­gij­ski rat. Što je vjer­ski is­prav­no, kri­vo je za vlast i obr­nu­to. Po­zi­va­nja na va­đe­nje ma­ča iz to­ka oprav­da­va­ju se uzi­ma­njem sa­mo di­je­la iz ukup­nos­ti. Sa­mo se jed­na sli­ka vi­di kao bo­go­hul­na, ali ni­je ni­šta ma­nje bo­go­hul­no­ga ni upo­treb­lja­va­ti lik dje­te­ta ko­je ur­la. Zdrav­s­tve­ni od­goj u ško­la­ma ne od­ba­cu­je ni Cr­k­va, već ima za­mjer­ke na je­dan dio. Zar zbog to­ga tre­ba vo­di­ti re­li­gij­ski rat? Zar ni­je mo­guć kom­pro­mis u 21. sto­lje­ću?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.