Ve­li­ka sra­mo­ta! Saz­na­li smo ko­ji to hr­vat­ski su­ve­re­nist pot­pi­su­je Rim­ski ugo­vor i odri­če se Dal­ma­ci­je

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Intervju -

Či­ni se da je je­di­no rje­še­nje za te­me­lji­tu sa­na­ci­ju Ži­vog zi­da an­ga­ži­ra­nje Ki­ne­za. Em ima­ju po­vi­jes­nog is­kus­tva s grad­njom pu­no ve­ćih zi­do­va od ovog ko­ji se upra­vo uru­ša­va pod mi­nus in­te­li­gent­nom na­va­lom pra­vih ka­rak­te­ra vlas­ti­tih ne­ima­ra, em da­nas u Hr­vat­skoj sva­ko iole oz­bilj­ni­je podizanje va­ser­va­ge i za­li­je­va­nje de­ke ne mo­že pro­ći bez ki­ne­skog rad­ni­ka, tog zad­njeg bas­ti­ona ko­mu­nis­tič­ke plan­ske pri­vre­de unu­tar nes­pu­ta­nog ka­pi­ta­lis­tič­kog tr­ži­šta. Mo­žda bi gos­po­đa ili dru­ga­ri­ca Yu, osim opas­nih aso­ci­ja­ci­ja svog pre­zi­me­na, mo­gla ulo­ži­ti i u fu­gi­ra­nje od sa­mog star­ta smi­ješ­ne umo­tvo­ri­ne za ko­ju su mo­gli gla­sa­ti sa­mo do­bro­na­mjer­no ili zlo­na­mjer­no tu­pa­vi. No, do­bro, ni­je pro­blem de­mo­kra­ci­je u to­me što su si za pra­vo po­ja­vi­ti se na sce­ni uze­li broj­ni li­ko­vi ovog pa­ra­na­ci­onal­nog vo­dvi­lja, pro­blem je u to­me što pos­to­ji do­volj­no ši­ro­ka ba­za da ih pro­pus­ti kroz bi­rač­ke ku­ti­je i gla­so­vi­ma da le­gi­ti­mi­tet nji­ho­voj shi­zo­fre­ni­ji.

Ali vra­ti­mo se ne­če­mu bit­nom, ne­če­mu u vi­du po­vi­jes­nog is­kus­tva spo­me­nu­tog kod Ki­ne­za, a ta­ko tra­lja­vog kod Hr­va­ta. Pro­tek­lih mje­se­ci sva­ko ma­lo se u ta­li­jan­skoj jav­nos­ti po­ja­vi ne­ki ja­ros­ni ži­vo­zi­daš s no­vom ide­jom uv­la­če­nja Is­tre i Dal­ma­ci­je unu­tar mu­so­li­ni­jev­skih gra­ni­ca. Naj­pri­je je tu­ma­če­no kao nes­pret­nost i kri­vo ra­zu­mi­je­va­nje odas­la­nih po­ru­ka unu­tar po­sve dru­gog kon­tek­s­ta. On­da je objaš­nja­va­no kao po­ku­šaj jef­ti­nog pri­kup­lja­nja po­ena mar­gi­nal­nih sku­pi­na ko­je obi­ta­va­ju na rub­nim di­je­lo­vi­ma druš­tva. Pa se že­lje­lo re­la­ti­vi­zi­ra­ti op­ćim tren­dom unu­tar europ­skih dr­ža­va ko­je sve vi­še i sve otvo­re­ni­je nje­gu­ju fa­šis­tič­ku pli­je­san kao pe­ni­ci­lin za unu­traš­nje bo­les­ti i vanj­sko “vak­ci­ni­sa­nje”. Ka­ko god to tu­ma­či­li, ono što je pot­pu­no si­gur­no jest da bez ob­zi­ra iz či­jih us­ta bez moz­go­va iz­la­zi­le te pa­ro­le, one po­ka­zu­ju ka­ko se unu­tar ta­li­jan­skog druš­tva ži­vom odr­ža­va ide­ja de­san­ta na hr­vat­ski dio oba­le i da ta ide­ja, ako bu­de do­volj­no čes­to po­nav­lja­nja, a sve bez po­treb­ne re­ak­ci­je onih ko­ji u rat­nim osva­ja­nji­ma ne vi­de ro­man­ti­ku ne­go kla­nje, dak­le ta bi ide­ja mo­gla pos­ta­ti le­gi­ti­man druš­tve­ni trend i s vre­me­nom is­to tak­va po­li­tič­ka plat­for­ma, go­to­vo im­pe­ra­tiv. S pra­vim pro­ble­mi­ma ovih tren­do­va još se ni­smo su­oči­li, jer usam­lje­ni gla­so­vi ko­ji ih is­pa­lju­ju omo­gu­ću­ju nam sa­mo­za­va­ra­va­nje ka­ko se i ne­ma­mo s či­me su­oči­ti. Hi­tler je svo­je­dob­no na­pi­sao da se sva­ka politika vo­di u eta­pa­ma i sto­ga oče­ki­va­ti da će fa­ši­zam na sce­nu na­hru­pi­ti u no­vom „ko­nji­će­vu sko­ku“na­iv­no je ko­li­ko i be­das­to. Fa­ši­zam će se me­đu nas ušu­lja­ti na pr­sti­ći­ma, na­oko ne­pri­mjet­no i to sa­mo za­to što ga upor­no od­bi­ja­mo vi­dje­ti. Is­tra i Dal­ma­ci­ja vr­lo su do­bro osje­ti­le i do­ma­ći i uve­ze­ni fa­ši­zam; onaj pr­vi ih je iz­dao i iz­ru­čio, onaj dru­gi ih je pro­go­nio, od­na­ro­đi­vao i za­ti­rao. Po­seb­no me za­ni­ma tko se već sa­da, u re­do­vi­ma hr­vat­skih su­ve­re­nis­ta, spre­ma

pot­pi­sa­ti no­ve Rim­ske ugo­vo­re i ta­ko se na­li­je­pi­ti na kon­ti­nu­itet oca en­de­ha­zi­je ko­ji je ta­ko be­ne­vo­lent­no bi­se­ri­ma na­ci­onal­nog te­ri­to­ri­ja vra­ćao osob­ne va­zal­sko-po­dre­pa­ške po­li­tič­ke du­go­ve će­lav­cu iz Ri­ma. Ka­ko nas da­nas otvoreno uvje­ra­va­ju da ne­ma ve­ćeg su­ve­re­nis­ta od do­tič­nog gos­po­di­na ko­ji je, kad god bi za­ku­hao po­kolj, po­dvi­je­na re­pa us­pio po­bje­ći iz pre­dra­ge mu do­mo­vi­ne, za oče­ki­va­ti je da je­di­no su­ve­re­nis­ti unu­tar ovog na­ro­da mo­gu i zna­ju bi­ti do­s­ljed­ni ve­le­iz­daj­ni­ci na­ci­onal­nih in­te­re­sa. I to baš za­to što o in­te­re­si­ma naj­vi­še ga­la­me i jer su do go­le vlas­ti sprem­ni do­ći či­ne­ći us­tup­ke sva­ko­me tko ih od­lu­či upreg­nu­ti u svoj ja­ram. Hr­vat­ski su­ve­re­nis­ti za­to i je­su sku­pi­na do­bro­volj­nih da­va­te­lja hr­vat­skog te­ri­to­ri­ja i na­ci­onal­nog smis­la. Pri­je ne­što ma­nje od 30 go­di­na Boris Bu­den u sjaj­nom je ese­ju ko­jim je se­ci­rao po­vi­jes­ne ulo­ge hr­vat­ske des­ni­ce i lje­vi­ce pot­pu­no is­prav­no za­klju­čio da je po­vi­jes­na ulo­ga hr­vat­ske lje­vi­ce bi­la is­prav­lja­ti ka­tak­liz­mič­ne pro­ma­ša­je des­ni­ce, da očis­ti za njo­me trag kr­vi i smrad ne­us­pje­ha i da hr­vat­ski na­rod po­li­tič­ki pre­us­mje­ri pre­ma mo­gu­ćoj ka­tar­zi. Ka­tar­za ni­ka­da ni­je dos­tig­nu­ta, bu­du­ći da su ljud­ske me­ga­lo­ma­ni­je i ide­olo­ške ona­ni­je spri­je­či­le re­afir­ma­ci­ju hr­vat­stva od sebe sa­ma, pa je ta ide­ja os­ta­la autar­kič­na, pro­vin­ci­jal­na mi­sao ko­ja ni­ka­ko da se mak­ne od ma­lo­gra­đan­skog kar­di­na­la i od pri­la­go­đa­va­ne po­vi­jes­ti s pre­du­miš­lja­ji

Či­ni se da je za te­me­lji­tu sa­na­ci­ju Ži­vog zi­da je­di­no rje­še­nje an­ga­ži­ra­ti Ki­ne­ze. Em zna­ju sa zi­do­vi­ma, em vi­še u RH ne­ma grad­nje bez Ki­ne­za

ma. Unu­tar is­tog kor­pu­sa gmi­žu dva svi­je­ta ko­ja se sve vi­še uda­lja­va­ju od pret­pos­tav­ke čo­vječ­nos­ti. Ne sum­njam da bi Ru­ža To­ma­šić bi­la ka­dra da­ti Ita­li­ji Is­tru i Dal­ma­ci­ju kad po vlas­ti­tom priz­na­nju po­nos­no sli­je­di put naj­bo­ljih us­ta­ša, ali pi­tam se bi li ta­ko bi­la sprem­na Ita­li­ji da­ti i On­ta­rio. Jer ako bi od­bi­la izručenje hr­vat­skog te­ri­to­ri­ja, to bi zna­či­lo da se po­zi­va na ZAVNOH, od če­ga su­ve­re­nis­ti po­koc­kas­te s pr­vim bi­je­lim po­ljem, kad to automatski pov­la­či za sobom ne­mi­nov­nost pre­ki­da po­li­tič­kih i mo­ral­nih sve­za s na­ukom i po­li­tič­kom prag­mom mo­ral­nog diva iz Bra­di­ne ko­jem je pi­sa­la i re­ci­ti­ra­la him­ne. I gdje smo on­da osim u mo­di­fi­ci­ra­noj ver­zi­ji be­ćar­ca „‘ko je mo­ga po­mis­li­ti la­ni...” Pre­kra­ja­nje svi­je­ta tra­je. Bi­lo u sim­bo­lič­nom, bi­lo u du­hov­nom, bi­lo u te­ri­to­ri­jal­nom obli­ku. Unu­tar novog po­ret­ka nuž­no je naj­pri­je stvo­ri­ti ka­os d++a bi se ima­lo smis­la pra­vi­ti re­da. Ko­ja je stra­na da­nas is­prav­na da bi su­tra mo­gla bi­ti po­bjed­nič­kom? Sret­ni svr­še­ci postoje sa­mo u fil­mo­vi­ma i u po­je­di­nim sa­lo­ni­ma za ma­sa­žu, ali to i ni­su epi­lo­zi na ko­je smo osu­đe­ni. Po­vi­jes­no is­kus­tvo nas opo­mi­nje da pri­je ne­go što sta­ne­mo u živi zid ru­ka­ma tre­ba­mo po­kri­ti ja.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.