Politika - be­sko­na­čan cir­kus u ko­jem su uz bez­ob­zir­nost i laž sti­gli i kla­uno­vi

Na­vuk­li bi na li­ce oz­bi­ljan iz­raz i iz­go­va­ra­li be­smis­li­ce, la­ži, pri­jet­nje... Uz oz­bilj­no dr­ža­nje prodavali su neo­d­go­vor­nu i opas­nu po­li­ti­ku. Tu se skri­va­ju kriv­ci za rast po­pu­liz­ma i spektakla, a iz ra­zo­ča­ra­nja nas­ta­li su i po­bu­nje­nič­ki di­skur­si

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Strah Od Smiješnih Ljudi - Pi­še Mla­den­ka Ša­rić

Kad je pri­je go­to­vo dva­de­set go­di­na ta­daš­nji ministar kul­tu­re, poz­na­ti hr­vat­ski glu­mac Zlat­ko Vi­tez, pa­ra­fra­zi­ra­ju­ći An­tu­na Gus­ta­va Ma­to­ša, Sa­bor na­zvao ko­ko­šinj­cem, htio je is­tak­nu­ti ka­ko se ve­le­uva­že­ni sa­bor­ski zastupnici to­ga do­ba previše ba­ve sa­mi sobom i „ko­ko­da­ka­njem“, me­đu­sob­nim sva­đa­ma i pod­me­ta­njem, a pre­ma­lo pra­vim pro­ble­mi­ma ko­ji su u tom tre­nut­ku mu­či­li Hr­vat­sku. Bi­lo je to u vri­je­me, ina­če, kad se dr­žav­ni vrh ba­vio pri­pre­ma­ma os­lo­bo­di­lač­kih ope­ra­ci­ja „Blje­sak“i „Olu­ja“, i ka­ko je go­di­na­ma pos­li­je Vi­tez objas­nio, u kon­tek­s­tu in­for­ma­ci­ja ko­ji­ma je ras­po­la­gao ja­ko ga je živ­ci­ra­lo ja­lo­vo tro­še­nje vre­me­na u Sa­bo­ru. Di­gla se na nje­ga ta­da ku­ka i mo­ti­ka, te ka­ko mo­že, te što on se­bi umiš­lja da je bo­lji od njih, te tko mu je dao pra­vo da ta­ko go­vo­ri, tra­ži­li su i nje­go­vu mi­nis­tar­sku „gla­vu“… Da­nas, kad se svi­jet za­hva­lju­ju­ći in­ter­ne­tu i druš­tve­nim mre­ža­ma pre­tvo­rio, me­đu os­ta­lim, i u al­ter­na­tiv­nu – ili mo­žda i stvar­ni­ju od stvar­ne?! – po­li­tič­ku sce­nu, po­pu­lis­ti su re­de­fi­ni­ra­li po­li­ti­ku i sve­li je na be­sko­na­čan

scen­ski nas­tup u ko­je­mu naj­vi­še paž­nje priv­la­če naj­ve­ći ko­me­di­ja­ši. Oni nas­tu­pa­ju i u Sa­bo­ru, is­pred Sa­bo­ra, kad su sjed­ni­ce, i kad ni­su, ali nas­tu­pa­ju i na Yo­uTu­beu, na Fa­ce­bo­oku, na Ins­ta­gra­mu, na Twit­te­ru… I či­ne to kad god osje­te in­s­pi­ra­ci­ju… Po­li­ti­ku su pre­tvo­ri­li u „re­ality show“, a de­mo­kra­ci­ju tran­sfor­mi­ra­li u cir­ku­sku pred­sta­vu ili, net­ko će mo­žda re­ći da je po­li­tič­ki ko­rek­t­ni­je opi­sa­ti to ri­je­čju – „per­for­mans“.

Po­pu­lis­tič­ki po­kre­ti cvje­ta­ju ši­rom svi­je­ta i oz­bilj­ni se ana­li­ti­ča­ri oz­bilj­no pi­ta­ju u ko­joj je mje­ri ta tran­sfor­ma­ci­ja de­mo­kra­ci­je u „per­for­mans“do­ve­la u pi­ta­nje sam mo­del de­mo­kra­ci­je? Sa­mu ide­ju efi­kas­nog uprav­lja­nja dr­ža­vom? Je li mo­gu­će vi­še uop­će za­mis­li­ti po­li­ti­ku bez „per­for­me­ra“? I kad se to do­go­di­lo Hr­vat­skoj? Mo­že li u da­naš­njem svi­je­tu, pa ta­ko i u Hr­vat­skoj, pos­to­ja­ti politika ko­jom do­mi­ni­ra oz­bilj­nost, a da ne bu­de oz­na­če­na kao do­sad­na, unj­ka­va i sa­mim ti­me ma­nje vri­jed­na? Mo­gu li po­li­ti­ča­ri bi­ti pri­hvat­lji­vi, po­želj­ni, pri­hva­će­ni i od bi­ra­ča po­dr­ža­ni ako ni­su „per­for­me­ri“ko­ji se uk­la­pa­ju u cir­ku­si­ra­nje? I kak­va je u sve­mu to­me ulo­ga gra­đa­na, od­nos­no bi­ra­ča?

No­va zvi­jez­da na ne­bu

Je­smo li uis­ti­nu iz­gu­bi­li po­tre­bu za oz­bilj­noš­ću i vje­ro­dos­toj­noš­ću u po­li­tič­kom dje­lo­va­nju pa se za­do­vo­lja­va­mo ver­bal­nim mr­vi­ca­ma ko­ji­ma nas hra­ne na­met­ljiv­ci? Za ilus­tra­ci­ju o če­mu je ri­ječ spo­me­ni­mo pri­ču sa­bor­skog zas­tup­ni­ka stran­ke Sna­ga Go­ra­na Alek­si­ća, ko­ji je svo­jim jav­nim dje­lo­va­njem, naj­pri­je u Udru­zi Fra­nak, a po­tom i u Hr­vat­skom sa­bo­ru, utjecao na obli­ko­va­nje mo­de­la le­gis­la­tiv­nog obra­ču­na s po­s­lje­di­ca­ma kre­di­ta u švi­car­skim fran­ci­ma ko­ji gu­še vi­še od 100.000 hr­vat­skih obi­te­lji. Dak­le, svi­ma nji­ma Alek­sić je po­mo­gao.

Za sve njih on se bo­rio, pre­go­va­rao s vla­da­ju­ći­ma, pri­ti­skao… Svi­ma nji­ma tu­ma­čio je ka­ko će naj­bo­lje is­ko­ris­ti­ti ko­ju za­kon­sku promjenu. Nje­gov Fa­ce­bo­ok-pro­fil pri­ruč­nik je pun sa­vje­ta ka­ko se bo­ri­ti s ban­ka­ma… I sve te ljude ko­ji­ma je svo­jim dje­lo­va­njem po­mo­gao pozvao je da gla­su­ju za lis­tu s ko­jom je iz­a­šao na europ­ske iz­bo­re. I od svih njih, dak­le vi­še od 100.000 ko­ris­ni­ka kre­di­ta, te još naj­ma­nje to­li­ko čla­no­va nji­ho­vih obi­te­lji, do­bio je 3683 gla­sa! No­va zvi­jez­da na po­li­tič­kom ne­bu, biv­ši su­dac Mis­lav Ko­la­ku­šić, pak, obe­ća­vao je br­da i do­li­ne, me­si­jan­ski pred­sta­vio sebe kao vi­te­za kri­ža­ra ko­ji će se obra­ču­na­ti sa svim ano­ma­li­ja­ma u druš­tvu, i to kao pre­mi­jer, ministar pra­vo­su­đa i ministar unu­tar­njih pos­lo­va u is­to vri­je­me. I do­bio je osam pos­to gla­so­va i je­dan europ­ski man­dat. Alek­si­ćev stvar­ni do­pri­nos ni­je na­gra­đen, ia­ko svi ko­ji od to­ga ima­ju ko­ris­ti oče­ku­ju od nje­ga da nas­ta­vi i da­lje ra­di­ti za njih kao što je radio do­sad. Ko­la­ku­šić je, pak, osvo­jio europ­ski man­dat, a da o nje­mu, od­nos­no nje­go­voj po­li­ti­ci nit­ko ne zna ni­šta, osim da je os­ta­vio si­gur­no rad­no mjes­to da bi se upus­tio u bor­bu za in­te­re­se na­ro­da, što je PR-ov­ski iz­u­zet­no is­ko­ris­ti­vo… i s osam pos­to ka­pi­ta­la ste­če­nog na euro­iz­bo­ri­ma tri­jum­fa­lis­tič­ki kre­će na pred­sjed­nič­ke iz­bo­re… Net­ko će re­ći da Alek­si­će­va priča s kre­di­ti­ma u „švi­car­ci­ma“ne­ma ve­ze s Europ­skim par­la­men­tom pa ga bi­ra­či ni­su s ti­me ni po­ve­za­li, ni da­li gla­so­ve. Baš! Pro­blem s kre­di­ti­ma u „švi­car­ci­ma“ima vi­še ve­ze s EU ne­go Ko­la­ku­ši­će­va priča o bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je u Hr­vat­skoj. No, to su sa­mo dvi­je pri­če ko­je ilus­tri­ra­ju te­mu…

Živi zid, naj­ve­ći po­pu­lis­ti i kra­lje­vi po­li­tič­ke (tra­gi)ko­me­di­je u Hr­vat­skoj, upra­vo se va­lja u vlas­ti­tom pr­lja­vom rub­lju bo­re­ći se bje­so­muč­no iz­me­đu sebe za taj je­dan europ­ski man­dat ko­ji su osvo­ji­li. Je­dan bi išao, dru­gi ne bi, ali pro­blem je što se svo­jom am­bi­ci­jom u za­plet uklju­či­la že­na pr­vo­ga, jer ona bi… I ta­ko, kao pi­lja­ri­ce sva­đa­ju se i glo­đu. Me­đu sobom. Pa s me­di­ji­ma, ko­je do­živ­lja­va­ju valj­da kao svo­ja po­trč­ka­la, ko­ja će pos­luš­no pre­no­si­ti sve nji­ho­ve ver­bal­ne ma­ri­fe­tlu­ke i ma­ni­pu­la­ci­je, a kad oni to od­bi­ju, „de­mo­kra­ti“iz Ži­vog zi­da dig­nu no­so­ve i s nji­ma u iz­bor­noj noći na ne­dav­nim iz­bo­ri­ma ne že­le ko­mu­ni­ci­ra­ti. Ivan Per­nar, kralj hr­vat­skih po­pu­lis­tič­kih ko­me­di­ja­ša, la­kon­ski po­ru­ču­je me­di­ji­ma da on, eto, mo­že i la­ga­ti, a na nji­ma je da ut­vr­de što je is­ti­na… O, da, da­le­ko smo od­mak­nu­li od Vi­te­zo­va „ko­ko­šinj­ca“. Kak­va god da je bi­la politika, odvi­ja­la se u sa­bor­ni­ci i slič­nim objek­ti­ma. Da­nas se politika igra na otvo­re­nom te­re­nu, a pu­bli­ka smo svi mi, od nu­la do 24, se­dam da­na u tjed­nu…

Go­ri­vo ne dr­ži mo­tor

Ni ve­li­ke stran­ke ni­su po­šte­đe­ne ko­me­di­jaš­tva. Sje­ti­mo se sa­mo SDP-ova Gor­da­na Ma­ra­sa i nje­go­ve kam­pa­nje za Europ­ski par­la­ment u ko­joj je nas­tu­pao u li­ku Ja­me­sa Bon­da i bi­ra­či­ma di­je­lio blen­der i vo­će!? Sje­ti­mo se još jed­nog kan­di­da­ta za Eu­ro­par­la­ment, ovo­ga pu­ta Želj­ka Glas­no­vi­ća iz Ne­ovis­nih za Hr­vat­sku i nje­go­ve agre­siv­ne pri­jet­nje „ju­go­zom­bo­idi­ma“s ko­ji­ma će se obra­ču­na­ti ša­kom u gla­vu… I ta­ko re­dom. Nor­mal­ni i pris­toj­ni lju­di u po­li­ti­ci ne mo­gu se no­si­ti s ovak­vim sti­lo­vi­ma, jer ne že­le la­ga­ti, ne že­le bi­ti agre­siv­ni, ne že­le pod­me­ta­ti… Ko­mu­ni­ka­cij­ska struč­nja­ki­nja An­dre­ja Pav­lo­vić izvor pro­ble­ma pre­poz­na­je u ne­kon­so­li­di­ra­noj de­mo­kra­ci­ji, ko­ja se, me­đu os­ta­lim, vi­di i u to­me što je Hr­vat­ska ula­skom u EU pre­uze­la prav­ni ok­vir, ali ne i vri­jed­nos­ti EU, što se vi­di i u pot­pu­nom iz­os­tan­ku sa­mo­kri­tič­nos­ti. Na dje­lu je, ka­že, već du­go i „ce­le­bri­ti­za­ci­ja“me­di­ja zbog če­ga na važ­nos­ti do­bi­va­ju lju­di ko­ji u druš­tvu sa sta­bil­nim vri­jed­nos­nim kri­te­ri­ji­ma ne bi mo­gli pos­ta­ti sve­pri­sut­ne zvi­jez­de. Nji­ho­va kva­li­te­ta obr­nu­to je pro­por­ci­onal­na zas­tup­lje­nos­ti u me­di­ji­ma, od­nos­no vi­še su u me­di­ji­ma ne­go što su svo­jim dje­lo­va­njem i do­pri­no­som druš­tvu zas­lu­ži­li.

– U po­li­ti­ci se pu­no vi­še raz­miš­lja o scen­skom nas­tu­pu i sma­tra se da što je atrak­tiv­ni­ji, to će pri­vu­ći ve­ći broj bi­ra­ča. Pri če­mu tzv. atrak­tiv­nost i kva­li­te­ta po­li­ti­ke čes­to ne idu uko­rak – ka­že An­dre­ja Pav­lo­vić. Pos­li­je sva­kog ra­ta u druš­tvu, op­će­ni­to go­vo­re­ći, ja­ča­ju kon­zer­va­tiv­ne ten­den­ci­je, pa je ta­ko i u Hr­vat­skoj. No, so­ci­jal­de­mo­krat­ske i li­be­ral­ne op­ci­je ko­je bi tre­ba­le utje­ca­ti na obli­ko­va­nje otvo­re­nog druš­tva ne daju pra­ve od­go­vo­re na kon­zer­va­ti­vi­zam i po­pu­li­zam.

– No, po­pu­li­zam ne bi mo­gao pos­to­ja­ti bez bi­ra­ča. Po­li­ti­ča­ri ko­ji svo­je dje­lo­va­nje svo­de na ko­me­di­ju ne bi to ra­di­li da to ne pro­la­zi. I gra­đa­ni su uhva­će­ni u kli­jen­te­lis­tič­ku mre­žu pa gla­su­ju­ći za ljude op­te­re­će­ne is­tra­ga­ma i kaz­ne­nim pri­ja­va­ma ša­lju po­ru­ku da im je sve to pri­hvat­lji­vo jer i oni oče­ku­ju da će im se to na kra­ju is­pla­ti­ti, da će do­bi­ti ne­ku po­zi­ci­ju, po­sao, zbri­nu­ti obi­telj, osi­gu­ra­ti ne­ku be­ne­fi­ci­ju… Dok god bi­ra­či u ve­li­kom broju bu­du ta­ko bi­ra­li, a dru­gi os­ta­ja­li kod ku­će na dan iz­bo­ra, Hr­vat­ska će os­ta­ti za­le­đe­na dr­ža­va – za­klju­ču­je A. Pav­lo­vić.

So­ci­olog Renato Matić, pak, pre­poz­na­je kao pro­blem to što je previše po­li­ti­ča­ra ti­je­kom pro­tek­la go­to­vo tri de­set­lje­ća glu­mi­lo oz­bilj­nost.

– Na­vuk­li bi na li­ce oz­bi­ljan iz­raz i iz­go­va­ra­li be­smis­li­ce, la­ži, pri­jet­nje... Uz oz­bilj­no dr­ža­nje prodavali su neo­d­go­vor­nu i opas­nu po­li­ti­ku, pa u ko­nač­ni­ci i ni­je čud­no što je tak­vu „oz­bilj­nost“, a za­pra­vo neo­d­go­vor­nost i bez­ob­zir­nost, za­mi­je­ni­la ko­me­di­ja­ška be­smis­le­nost – ka­že Matić. No, od­go­vor­nim po­li­ti­ča­ri­ma, sma­tra, ne tre­ba „cir­ku­si­ra­nje“, a to su po­ka­za­li i ne­dav­ni europ­ski izbori, na ko­ji­ma su oni ko­je su bi­ra­či pre­poz­na­li po kva­li­te­ti dobili gla­so­ve, a da ni­su mo­ra­li glu­ma­ta­ti, na­gra­đi­va­ti, vri­je­đa­ti, pri­je­ti­ti ša­ka­ma… Go­di­na­ma se ta­lo­ži­lo ra­zo­ča­ra­nje hr­vat­skih bi­ra­ča u ve­li­ke stran­ke. Na kra­ju su se iz ra­zo­ča­ra­nja iz­ro­di­li po­bu­nje­nič­ki di­skur­si, a na to­me se vre­lu do­sad na­pi­lo ne­ko­li­ko stranaka – od Hr­vat­skih la­bu­ris­ta, ORaH-a, Mos­ta, Ži­vog zi­da do Su­ve­re­nis­ta i Mis­la­va Ko­la­ku­ši­ća… No, vi­di se ta­ko­đer da to go­ri­vo ne dr­ži mo­tor pre­du­go upa­lje­nim jer se, pri­mje­ću­je Renato Matić, bi­ra­či br­zo ra­zo­ča­ra­ju iz­os­tan­kom kon­kret­ni­jih po­li­tič­kih re­zul­ta­ta i svo­jim fa­vo­ri­ti­ma ubr­zo us­kra­ću­ju po­dr­šku. Zvi­jez­de tam­ne br­že ne­go što je tre­ba­lo da za­sja­je, ka­že Matić. Po­li­to­log Berto Šalaj kriv­ce za rast po­pu­liz­ma i po­ja­vu po­li­tič­kog spektakla vi­di u tzv. oz­bilj­nim po­li­tič­kim stran­ka­ma ko­je ne us­pi­je­va­ju po­nu­di­ti po­li­ti­ke ko­je će gra­đa­ni pri­hva­ti­ti i po­dr­ža­ti. Ni­je to slu­čaj sa­mo u Hr­vat­skoj, to se do­ga­đa svu­da u svi­je­tu, pa je i Do­nald Trump, pred­sjed­nik SAD-a, naj­ja­če svjet­ske po­li­tič­ke si­le, po­pu­list bez prem­ca. U Ukra­ji­ni je, pak, u trav­nju za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve iz­a­bran Vo­lo­di­mir Ze­len­ski, pro­fe­si­onal­ni ko­me­di­jaš, od­nos­no, glu­mac ko­mi­čar ko­ji je u te­le­vi­zij­skoj se­ri­ji „Slu­ga na­ro­da“glu­mio – pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve. Bi­ra­či su ga iz­a­bra­li kao pro­tu­te­žu do­ta­daš­njem pred­sjed­ni­ku Po­ro­šen­ku, od­nos­no kao pro­tu­te­žu uobi­ča­je­nom pro­fi­lu po­li­ti­ča­ra ko­ji ne nu­de ni­šta no­vo i kons­truk­tiv­no.

– Svu­da u svi­je­tu gra­đa­ni su ne­za­do­volj­ni po­li­ti­ča­ri­ma, a po­li­tič­ke stran­ke iz tzv. ma­ins­tre­ama ne­ma­ju od­go­vor na to. Za­to se par­la­men­tar­na de­mo­kra­ci­ja glo­bal­no na­la­zi u krizi, a iz krize iz­ras­ta­ju raz­ni po­kre­ti i po­je­din­ci ko­ji su spret­ni u priv­la­če­nju me­di­ja. Od­go­vor­nost je opet na ve­li­kim stran­ka­ma. One mo­ra­ju is­po­ru­či­ti gra­đa­ni­ma kva­li­tet­nu vla­da­vi­nu, ra­zvoj, sta­bil­nost i si­gur­nost. Bez to­ga će po­ja­ve o ko­ji­ma raz­go­va­ra­mo ja­ča­ti i eska­li­ra­ti. Hr­vat­ski su gra­đa­ni po­ru­či­li ve­li­kim stran­ka­ma: „Ne že­li­mo vas vi­še ovak­ve kak­vi ste i sprem­ni smo da­ti glas bi­lo ko­me tko će vas po­lju­lja­ti na tronu va­še sa­mo­do­pad­nos­ti…“Čak i ni­je pro­blem u to­me da ne­ki „kla­un“do­bi­je neo­če­ki­va­ni pos­to­tak, ne­go što će bi­ti ako do­đe na vlast, jer o tak­vi­ma se obič­no go­to­vo ni­šta su­vis­lo ne zna… Kad su ins­ti­tu­ci­je sta­bil­ne kao u Ame­ri­ci, on­da sud ogra­ni­ča­va Trum­po­vu po­li­tič­ku ne­pro­miš­lje­nost. Gdje to ni­je ta­ko, dak­le gdje ne­ma čvr­stih ins­ti­tu­ci­ja, druš­tvo la­ko mo­že ot­kli­za­ti u auto­ri­tar­nost, pa on­da ima­mo Ru­si­ju, Tur­sku… – pro­miš­lja Šalaj.

Sred­nji prst eli­ta­ma

Po­pu­lis­ti­ma ne tre­ba po­li­tič­ki pro­gram raz­ra­đen do de­ta­lja, jer oni igra­ju na emo­ci­je i za­si­će­nost lju­di po­li­ti­ča­ri­ma ko­ji ni­su is­pu­ni­li ni nji­ho­va oče­ki­va­nja ni svo­ja obe­ća­nja. Za ilus­tra­ci­ju, Šalaj na­vo­di pri­mjer Bep­pe Gril­la, os­ni­va­ča ta­li­jan­skog po­pu­lis­tič­kog Po­kre­ta 5 zvi­jez­da, ko­ji je svo­je­dob­no bi­ra­če pozvao da „gla­so­va­njem za 5 zvi­jez­da po­ka­žu sred­nji prst po­li­tič­kim eli­ta­ma“. Nje­gov i us­pjeh Po­kre­ta 5 zvi­jez­da te­me­ljio se na to­me što su ra­zo­ča­ra­nim gra­đa­ni­ma po­nu­di­li ven­til kroz ko­ji će iz­ba­ci­ti svo­je frus­tra­ci­je… U Hr­vat­skoj, ka­že, ima­mo niz po­pu­lis­tič­kih pri­mje­ra, ali još uvi­jek ni­smo vi­dje­li jed­nog snaž­nog i vje­štog po­li­ti­ča­ra ko­je­ga bi me­di­ji pre­poz­na­li kao fi­gu­ru ko­ju vri­je­di po­dr­ža­ti i pro­mo­vi­ra­ti. Kad bi se ta­ko ne­što do­go­di­lo, od­nos­no kad bi se tak­va fi­gu­ra po­ja­vi­la, uz pot­po­ru me­di­ja u tu bi ko­ša­ru sti­glo pu­no vi­še gla­so­va ne­go u tre­nu­tač­noj epi­zo­di s Mis­la­vom Ko­la­ku­ši­ćem. U tom će svje­tlu, ka­že, bi­ti za­nim­lji­vo gle­da­ti ka­kav će pri­jam i pot­po­ru ima­ti Mi­ros­lav Ško­ro ako se uis­ti­nu kan­di­di­ra na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.

Po­pu­lis­tič­ke zvi­jez­de tam­ne br­že ne­go što je tre­ba­lo da za­sja­je. Lju­di se vr­lo br­zo ra­zo­ča­ra­ju u po­manj­ka­nje re­zul­ta­ta

RENATO MATIĆ

so­ci­olog

Čak i ni­je pro­blem u to­me da ne­ki „kla­un“do­bi­je neo­če­ki­va­ni pos­to­tak, ne­go što će bi­ti ako do­đe na vlast

BERTO ŠALAJ

po­li­to­log

Mis­lav Ko­la­ku­šić Do­bio je iz­ne­na­đu­ju­ći broj gla­so­va na euro­iz­bo­ri­ma, ali to još uvi­jek ne zna­či da je pos­tao hr­vat­skim Bep­pe­om Gril­lom Ivan Per­nar On nas­tu­pa i u Sa­bo­ru, is­pred Sa­bo­ra, kad su sjed­ni­ce, i kad ni­su, ali i na Yo­uTu­beu, Fa­ce­bo­oku, Ins­ta­gra­mu, Twit­te­ru Mi­ro Bulj Mo­gu li po­li­ti­ča­ri bi­ti pri­hvat­lji­vi, po­želj­ni, pri­hva­će­ni i od bi­ra­ča po­dr­ža­ni ako ni­su „per­for­me­ri“?

Kra­lje­vi es­tra­de Živi zid, naj­ve­ći po­pu­lis­ti i kra­lje­vi po­li­tič­ke (tra­gi) ko­me­di­je u Hr­vat­skoj, upra­vo se va­lja u vlas­ti­tom pr­lja­vom rub­lju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.