U Ja­dran sti­žu ne­poz­na­te eg­zo­tič­ne ri­be, ne­ke od njih i opas­ne za ljude

Čo­vjek je sru­šio pri­rod­ne ba­ri­je­re iz­me­đu svjet­skih mora, a i bro­do­vi su da­nas pu­tu­ju­ći bi­olo­ški oto­ci no­vih vr­sta. Gdje će se one na­se­li­ti – za­pra­vo je igra eko­lo­škog ru­le­ta

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Globalizac­ija I Klimatske Promjene - Pi­še Jo­lan­da Rak Šajn jo­lan­[email protected]­cer­nji.net

U Ja­dra­nu su do­sad za­bi­lje­že­ne 34 ne­za­vi­čaj­ne, od­nos­no aloh­to­ne rib­lje vr­ste, od ko­jih je njih 16 ulov­lje­no i vi­še pu­ta ili su se i udo­ma­ći­le

Ci­par­ske vo­de po­la­ko gu­be bit­ku s pre­kras­nom, ali inva­ziv­nom pro­ž­dr­lji­vi­com, poz­na­ti­jom kao “li­on­fish”, mor­ski pa­un ili ri­ba lav te je sa­mo pi­ta­nje da­na kad će je

kao neo­bi­čan ulov pri­ja­vi­ti i ne­ki od hr­vat­skih ri­ba­ra. U Ins­ti­tu­tu za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo u Spli­tu ša­le se ka­ko oni već ima­ju i in­ter­nu kla­di­oni­cu kad će sti­ći pr­va do­ja­va o toj gra­be­ž­lji­vi­ci. No si­tu­aci­ja je za­pra­vo vr­lo oz­bilj­na. Ri­be ko­je smo do­sad za­div­lje­no gle­da­li u ak­va­ri­ji­ma ili du­go­me­traž­nim ani­mi­ra­nim fil­mo­vi­ma, ša­re­ne, pru­gas­te, toč­kas­te, zu­ba­te, klju­na­te – ne­ke i na­oru­ža­ne otrov­nim bod­lja­ma – sve su ve­ća pri­jet­nja mor­skom svi­je­tu Ja­dra­na ka­kav poz­na­je­mo, nje­go­voj bi­oraz­no­li­kos­ti, eko­sus­ta­vi­ma, hra­nid­be­nom lan­cu, pa i čo­vje­ku ko­ji od nje­ga živi. Glo­bal­no za­top­lje­nje i kli­mat­ske pro­mje­ne zbog pro­ce­sa tro­pi­ka­li­za­ci­je priv­la­če sve vi­še to­plo­ljub­nih vr­sta u Ja­dran­sko i Sre­do­zem­no mo­re te po­s­ljed­njih go­di­na bi­lje­ži­mo niz no­vih rib­ljih vr­sta po­put afrič­kog kos­to­ro­ga, vla­di­ke ar­ba­na­škog, pru­gas­tog klju­na­ša, lam­pu­ge, mor­skog ve­pra, tu­po­us­ne ba­ra­ku­de, oš­tro­zu­bog mor­skog gu­šte­ra, ča­rob­nog pat­ko­kljun­či­ća, ši­lja­to­zu­be mu­ri­ne... Ri­ba­ri i ro­ni­oci na njih u po­čet­ku gle­da­ju kao na tro­fe­je za sli­ka­nje. No bu­du­ći da je ri­ječ o inva­ziv­nim vr­sta­ma, ne­ri­jet­ko i agre­siv­nim pre­da­to­ri­ma, od ko­jih bi se mno­gi pri­je ili pos­li­je mo­gli udo­ma­ći­ti kod nas, pi­ta­nje je što će­mo lo­vi­ti, jes­ti i ka­ko će iz­gle­da­ti hr­vat­sko pod­mo­rje, uz­me­mo li u ob­zir da nas “na­pa­da­ju” i inva­ziv­ne al­ge, pu­že­vi, školj­ka­ši..., za 20 ili 30 go­di­na.

Li­on­fish do­no­si ka­tas­tro­fu

Prof. dr. sc. Ja­kov Dul­čić, vo­di­telj La­bo­ra­to­ri­ja za ih­ti­olo­gi­ju i pri­obal­ni ri­bo­lov split­skog Ins­ti­tu­ta za oce­ano­gra­fi­ju i ri­bar­stvo, ka­že ka­ko ri­be la­vo­vi ili ri­be pa­uni (Pte­ro­is mi­les i Pte­ro­is vo­li­tans), ko­je pri­pa­da­ju raz­re­du zra­ko­per­ki, još uvi­jek ni­su po­t­vr­đe­ne u Ja­dran­skom mo­ru pa još ni­je ni služ­be­no ut­vr­đe­no ni nji­ho­vo hr­vat­sko ime. Pri­rod­no po­dru­čje ras­pros­tra­nje­nja P. mi­les je In­dij­ski oce­an, od Juž­ne Afri­ke do Cr­ve­nog mora i Per­zij­skog za­lje­va, dok je P. vo­li­tans pri­rod­no ras­pros­tra­nje­na u za­pad­nom i sre­diš­njem Pa­ci­fi­ku do za­pad­ne Aus­tra­li­je. No de­set­lje­će na­kon što su 1992. kao ak­va­rij­ske vr­ste na­mjer­no ili ne­na­mjer­no une­se­ne u vo­de Flo­ri­de, pro­ši­ri­le su se duž ci­je­le is­toč­ne oba­le SAD-a do Mek­sič­kog za­lje­va i Ka­rip­skog mora te se bi­olo­ška inva­zi­ja tih dvi­ju vr­sta u za­pad­ni Atlan­tik sma­tra jed­nom od naj­br­žih i eko­nom­ski naj­štet­ni­jih inva­zi­ja mor­skih ri­ba ika­da za­bi­lje­že­nih.

– Ri­be la­vo­vi (pa­uni) su op­će­ni­to kar­ni­vo­ri (me­so­je­di). Na­ras­tu do 40 cen­ti­me­ta­ra, a pre­hra­na im uklju­ču­je raz­ne vr­ste ri­ba i ra­ko­va. Vr­lo su slič­nih vanj­skih obi­ljež­ja te se raz­li­ku­ju sa­mo u broju pe­ra­ja. U za­pad­nom Atlan­ti­ku pos­ta­li su glav­ni gra­be­ž­ljiv­ci ri­ba ko­ralj­nih gre­be­na, sma­nju­ju­ći gus­to­ću po­pu­la­ci­ja vi­še od 40 vr­sta ri­ba za vi­še od 65% u sa­mo dvi­je go­di­ne – ka­že prof. Dul­čić, ko­ji sma­tra da je us­pjeh nji­ho­ve inva­ziv­nos­ti re­zul­tat kom­bi­na­ci­je vi­še čim­be­ni­ka – ra­nog spol­nog saz­ri­je­va­nja, vi­so­ke re­pro­duk­cij­ske spo­sob­nos­ti, po­sje­do­va­nja otro­va za obra­nu te ne­dos­ta­tak pre­da­to­ra.

– Otrov tih ri­ba uz­ro­ku­je oti­ca­nje, ek­s­trem­nu bol te pa­ra­li­zu ek­s­tre­mi­te­ta. Kod or­ga­ni­za­ma sla­bi­jeg imu­ni­te­ta mo­že čak nas­tu­pi­ti i smrt u ek­s­trem­nim si­tu­aci­ja­ma – is­ti­če on.

Ia­ko su te ri­be spo­re i mir­ne, vr­lo br­zo se raz­m­no­ža­va­ju i pri­la­go­đa­va­ju no­vim sta­ni­šti­ma te pos­ti­žu ve­li­ku broj­nost, is­ti­sku­ju­ći autoh­to­ne vr­ste. Raz­m­no­ža­va­ju se sva­ka če­ti­ri da­na ti­je­kom ci­je­le go­di­ne i pro­du­ci­ra­ju oko dva mi­li­ju­na ja­ja­ša­ca go­diš­nje ko­ja plu­ta­ju mor­skim stru­ja­ma i ši­re se na vr­lo ve­li­ke uda­lje­nos­ti, što ih, kao i či­nje­ni­ca da vr­lo br­zo do­seg­nu zre­lost, či­ni vr­lo učin­ko­vi­ti­ma u ko­lo­ni­zi­ra­nju no­vih gre­be­na na ra­čun do­ma­ćih vr­sta. No, naj­ve­ća su opas­nost za pri­rod­nu rav­no­te­žu, od­nos­no rav­no­te­žu hra­nid­be­nog lan­ca u mor­skom eko­sus­ta­vu, jer su iz­ra­zi­ti gra­be­ž­ljiv­ci na ma­njim, ri­bo­lov­nim vr­sta­ma ri­ba te pred­stav­lja­ju i so­ci­oeko­nom­sku opas­nost.

– Po­re­me­ćaj u hra­nid­be­nom lan­cu oči­tu­je se i u to­me što ri­ba lav (pa­un) ima sve ma­nje po­ten­ci­jal­nih ne­pri­ja­te­lja u Me­di­te­ra­nu, a to su pri­je sve­ga mor­ski psi, ra­že, kir­nje te lam­pu­ge. Ka­ko je sve ma­nje pripadnika spo­me­nu­tih vr­sta, do­ga­đa se da ne pos­to­ji u do­volj­noj mje­ri pri­rod­na re­gu­la­ci­ja broj­nos­ti te no­vo­pri­doš­le – ne­za­vi­čaj­ne vr­ste u Me­di­te­ra­nu – ka­že prof. Dul­čić. Sma­tra se da je ri­ba lav (pa­un) u Me­di­te­ran sti­gla iz In­dij­skog oce­ana kroz Su­eski ka­nal. U Sre­do­zem­nom mo­ru P. mi­les pr­vi pu­ta je za­bi­lje­že­na 1991. u vo­da­ma Iz­ra­ela, 2012. je ulov­lje­na u Li­ba­no­nu, 2014. na Ci­pru, 2015. u Tur­skoj i Grč­koj, a u vo­da­ma Ita­li­je 2016. kod Si­ci­li­je.

– Na Ba­ha­mi­ma i Ber­mu­di po­kre­nu­ta su dva pro­gra­ma uprav­lja­nja i uk­la­nja­nja tih ri­ba ko­ja su uklju­či­va­la obu­ku, pri­kup­lja­nje do­zvo­la za nji­ho­vo uk­la­nja­nje te do­dje­lji­va­nje po­seb­ne zas­ta­vi­ce za ro­nje­nje ko­ja do­pu­šta ri­bo­lov­ci­ma po­dvod­no uk­la­nja­nje tih vr­sta. Jav­nim se se­mi­na­ri­ma te ri­be pro­mo­vi­ra­ju i kao izvor hra­ne s na­dom da će ljud­ska kon­zu­ma­ci­ja po­dr­ža­ti ra­zvoj ri­bar­stva kod ko­mer­ci­jal­nih i re­kre­ativ­nih ri­ba­ra, što je upra­vo sa­da slu­čaj na Ci­pru, u Tur­skoj pa čak i Grč­koj – objaš­nja­va Dul­čić te do­da­je ka­ko se ko­ris­ti i no­va vr­sta zam­ke ko­ja se pos­tav­lja na ve­će du­bi­ne ne­dos­tup­ne ro­ni­oci­ma. Uz po­moć pos­tav­lje­nih ka­me­ra na te­me­lju fo­to­gra­fi­ja pre­poz­na­je se je li unu­tar zam­ke ri­ba lav ili ne­ka dru­ga vr­sta. Pre­poz­na li ra­ču­na­lo ri­bu lav, vra­ta zam­ke os­ta­ju za­tvo­re­na dok se u pro­tiv­nom vra­ta otva­ra­ju i ri­ba mo­že is­pli­va­ti van. Dru­ge pak me­to­de bor­be inva­zi­je pro­tiv te ri­be su or­ga­ni­zi­ra­nje do­ga­đa­nja ri­bo­lov­nih i po­dvod­nih ri­bo­lov­nih tur­ni­ra uk­la­nja­nja upra­vo tih vr­sta. Na sa­mo jed­nom tak­vom tur­ni­ru na Ba­ha­mi­ma 2009. u jed­nom je da­nu ulov­lje­no čak 1408 je­din­ki. No da se ta vr­sta ne­za­us­tav­lji­vo ši­ri, do­kaz je da su, na­kon broj­nih na­la­za na Ci­pru, u Tur­skoj i Grč­koj (uglav­nom u Egej­skom mo­ru), Si­ri­ji, Egip­tu, Iz­ra­elu i Li­ba­no­nu, ut­vr­đe­ne i pr­ve je­din­ke u Jon­skom mo­ru (Grčka i Ita­li­ja, Si­ci­li­ja).

– Dos­pi­je li do Ja­dran­skog mora, on­da bi za nje­go­ve sje­ver­ni­je di­je­lo­ve u pr­vom tre­nut­ku ogra­ni­ča­va­ju­ći čim­be­nik mo­gla bi­ti tem­pe­ra­tu­ra (po­gla­vi­to zi­mi ka­da su ni­ske tem­pe­ra­tu­re mora), kao što je do­sad bi­la uglav­nom i za ne­ke dru­ge ne­za­vi­čaj­ne vr­ste. No pos­to­ji opas­nost da na­kon ula­ska us­pos­ta­vi po­pu­la­ci­ju u nje­go­vim juž­ni­jim di­je­lo­vi­ma u ko­ji­ma se već ne­ke ne­za­vi­čaj­ne vr­ste vr­lo čes­to po­jav­lju­ju – tvr­di Dul­čić te do­da­je ka­ko će ve­li­ku ulo­gu u do­la­sku te inva­ziv­ne ri­be, osim tem­pe­ra­tu­re, ima­ti i tzv. BiOS (Bi­mo­dal Os­cil­la­ti­on Sys­tem) stru­ja­nja, ko­ja su se pri­je zva­la “ja­dran­ske in­gre­si­je”.

Mra­mor­ni­ca ugro­zi­la sal­pu

U oče­ki­va­nju “li­on­fi­sha”, ko­je­ga mo­žda pre­du­hi­tre i ne­ke vr­ste ko­ji­ma tre­nu­tač­no ne po­sve­ću­je­mo ve­li­ku paž­nju, u Ja­dra­nu su pak do­sad po­t­vr­đe­ne 34 ne­za­vi­čaj­ne, od­nos­no aloh­to­ne rib­lje vr­ste. Oko po­lo­vi­ce ih je uoče­na sa­mo jed­nom. No dru­ga po­lo­vi­ca se, či­ni se, već udo­ma­ći­la i us­pos­tav­lja po­pu­la­ci­je u Ja­dra­nu, a me­đu nji­ma je jed­na od naj­ve­ćih pri­jet­nja tam­na mra­mor­ni­ca (Si­ga­nus lu­ri­dus), eg­zo­tič­na vr­sta iz In­dij­skog oce­ana, ko­je se već na­la­ze ju­ve­nil­ni pri­mjer­ci.

– Ona obi­ta­va na dni­ma pre­kri­ve­nim ve­ge­ta­ci­jom. Mo­že na­ras­ti do 30 cen­ti­me­ta­ra, a u bod­lja­ma na leđ­noj pe­ra­ji ima otrov ko­ji za čo­vje­ka uz­ro­ku­je ja­ku bol. Pr­vi je put pri­mi­je­će­na pri­je de­se­tak go­di­na kod Mlje­ta, a da­nas se s tom vr­stom sve češ­će su­sre­ću ri­ba­ri na juž­nom Ja­dra­nu, čak i u sje­ver­nom – is­ti­če Dul­čić. Osim što bo­de, tam­na je mra­mor­ni­ca ve­li­ka opas­nost po autoh­to­ne her­bi­vor­ne vr­ste, kao što se u is­toč­nom Sre­do­zem­lju do­ga­đa već s autoh­to­nom sal­pom. A ni­je se ša­li­ti ni s eg­zo­tič­nom sre­br­no­pru­gas­tom če­tve­ro­zup­kom ili na­pu­ha­čom (La­go­cep­ha­lus sce­le­ra­tus), ko­ju zo­vu i fu­gu, ri­ba ba­lon, ku­gla­kož... i me­so joj je otrov­no, a za­bi­lje­že­na je čak osam pu­ta u sred­njem i juž­nom Ja­dra­nu, sve do Tri­bu­nja kraj Ši­be­ni­ka. – Oprez s tom vr­stom! Ia­ko je u Ja­pa­nu serviraju kao de­li­ci­ju pod ime­nom fu­gu, u zem­lja­ma EU za­bra­nje­na je kon­zu­ma­ci­ja me­sa te vr­ste kao i svih vr­sta ko­je pri­pa­da­ju po­ro­di­ci Te­tra­odon­ti­dae (če­tve­ro­zup­ke). Pos­to­ji, na­ime, ve­li­ka opas­nost da ne­pra­vil­na pri­pre­ma i kon­zu­ma­ci­ja izazovu smrt jer u ko­ži, me­su, spol­nim žli­jez­da­ma kao i je­tri tih ri­ba pos­to­ji ter­mos­ta­bil­ni otrov te­tra­odo­to­skin – ka­že Dul­čić. Skre­će paž­nju i na le­sep­sij­skog mi­gran­ta pla­vo­toč­kas­tu trum­pe­ta­ču (Fis­tu­la­ria com­mer­so­nii), ko­ja je vr­lo br­zo do­bi­la i na­di­mak “le­sep­sij­ski sprin­ter” i spa­da u gru­pu 100 naj­i­nva­ziv­ni­jih vr­sta u europ­skim vo­da­ma.

– Ta vr­sta je u 10 go­di­na osvo­ji­la sve di­je­lo­ve Sre­do­zem­nog mora, osim sje­ver­nog di­je­la na­šeg Ja­dra­na. Nje­zi­ni pri­mjer­ci se zasad uglav­nom na­la­ze sa­mo u juž­nim di­je­lo­vi­ma Ja­dra­na i iz­ra­zi­ti je gra­be­ž­lji­vac ko­ji se hra­ni ne­kim vr­lo važ­nim gos­po­dar­skim vr­sta­ma ri­ba – objaš­nja­va on te na­po­mi­nje ka­ko su za­pra­vo sve tri na­ve­de­ne inva­ziv­ne vr­ste “le­sep­sij­ski mi­gran­ti” – or­ga­niz­mi ko­ji su ak­tiv­nom mi­gra­ci­jom dos­pje­li iz Cr­ve­nog mora pre­ko Su­eskog ka­na­la u is­toč­ni dio Me­di­te­ra­na. Ne­za­vi­čaj­nih ili aloh­to­nih ra­ko­va de­se­te­ro­no­ža­ca zasad je pak ut­vr­đe­no 15-ak vr­sta, ve­ći­nom je­dan pri­mje­rak po vr­sti. No dvi­je vr­ste su po­se­bi­ce broj­ne, a to su pla­vi rak (Cal­li­nec­tes sa­pi­dus) i la­ko­no­gi rak (Perc­non gib­be­si) ko­ji su za­si­gur­no us­pos­ta­vi­li svo­je po­pu­la­ci­je u Ja­dran­skom mo­ru. – Zad­nji ut­vr­đe­ni le­sep­sij­ski mi­grant u Ja­dran­skom mo­ru je vr­sta gla­vo­noš­ca Se­pi­ote­ut­his le­sso­ni­ana, ko­ju bi mo­gli na­zva­ti ve­li­ko­pe­raj­na lig­nja ili mo­žda ve­li­ko­pe­raj­na si­po­lig­nja zbog ve­li­ke mor­fo­lo­ške slič­nos­ti te vr­ste lig­nje sa si­pom – doz­na­je­mo od Dul­či­ća, ko­ji tre­nu­tač­no ra­di i na knji­ga­ma “Ne­za­vi­čaj­ne vr­ste de­ka­pod­nih ra­ko­va i ri­ba Ja­dran­skog mora” (Dul­čić & Dra­gi­če­vić) i “Ih­ti­ofa­una Ja­dran­skog mora” (Dul­čić & Ko­va­čić), u ko­ji­ma će bi­ti opi­sa­ni svi ja­dran­ski “gos­ti”, kao i one ri­be za ko­je do sa­da ni­smo ni zna­li da ži­ve u Ja­dra­nu, a odu­vi­jek su tu.

Mo­sor Pr­van, struč­ni su­rad­nik za pi­ta­nja mora u WWF Adria (Svjet­ska or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu pri­ro­de) ka­že ka­ko inva­ziv­ne vr­ste po­je­di­nač­no, uz pre­lov, kli­mat­ske pro­mje­ne i one­čiš­će­nje, spa­da­ju u naj­ve­će pri­jet­nje eko­sus­ta­vu mora. No ka­ko je mo­re sus­tav u ko­je­mu se pri­jet­nje aku­mu­li­ra­ju, te­ško ih je sa­gle­da­va­ti odvo­je­no. Kli­mat­ske pro­mje­ne, na­ime, omo­gu­ća­va­ju ši­re­nje i adap­ta­ci­ju inva­ziv­nih vr­sta, a pre­lov i one­čiš­će­nje sla­be ot­por­nost lo­kal­nih mor­skih eko­sus­ta­va na inva­ziv­ne vr­ste.

– Utje­caj čo­vje­ka na oko­liš, na mor­ske eko­sus­ta­ve to­li­ko je dras­ti­čan da su sa­da pro­mje­ne sva­kod­nev­ne i te­ško ih je uop­će pra­ti­ti, a po­s­lje­di­ce sa­da pos­ta­ju vid­lji­ve i ši­roj jav­nos­ti, ne sa­mo znans­tve­ni­ci­ma. Tak­ve inva­zi­je uklju­ču­ju i pri­rod­no ši­re­nje or­ga­ni­za­ma, ali do du­bo­ke je pro­mje­ne mor­skih eko­sus­ta­va do­veo ra­di­ka­lan pre­mje­štaj ti­su­ća vr­sta iz­a­zvan ljud­skim ak­tiv­nos­ti­ma po­put po­mor­skog pro­me­ta, po­ve­zi­va­nja mora ka­na­li­ma, ra­zvo­ja ma­ri­kul­tu­re... pa su bi­olo­ške inva­zi­je pos­ta­le glo­bal­ni pro­blem – tvr­di Pr­van.

Čo­vjek je sru­šio baš sve pri­rod­ne ba­ri­je­re vre­me­na i pros­to­ra omo­gu­ćiv­ši tre­nu­tač­no mi­je­ša­nje vr­sta iz­me­đu svjet­skih mora, pa da­nas ne pos­to­ji mor­sko sta­ni­šte u ko­jem ne­ma inva­zi­ja. Bro­do­vi su da­nas dos­lov­no pu­tu­ju­ći bi­olo­ški oto­ci ko­ji no­se vr­ste u obra­šta­ju, ba­las­tu, si­dri­ma i ci­je­vi­ma, a na ko­jem će mjes­tu stvo­ri­ti no­va na­se­lja za­pra­vo je igra eko­lo­škog ru­le­ta, upo­zo­ra­va Pr­van. Ukup­ni eko­lo­ški, oko­liš­ni i so­ci­olo­ški učin­ci ve­ći­ne inva­zi­ja u svjet­skim mo­ri­ma os­ta­ju ne­is­tra­že­ni. No oni su pri­mar­ni po­kre­ta­či eko­lo­ških pro­mje­na, stva­ra­ju i mo­di­fi­ci­ra­ju sta­ni­šta, po­ti­sku­ju autoh­to­ne or­ga­niz­me, slu­že kao vek­to­ri za­raz­nih bo­les­ti (ako i sa­me ni­su pa­to­ge­ni) i oz­bilj­no ugro­ža­va­ju bi­oraz­no­li­kost. Kao tak­vi do­vo­de do gu­bit­ka ge­net­ske raz­no­li­kos­ti, struk­tu­re sta­ni­šta, po­ve­ća­va­ju ri­zik od iz­u­mi­ra­nja i vo­de pre­ma bi­olo­škoj ho­mo­ge­ni­za­ci­ji mora.

– Du­go­roč­no gle­da­no i la­ič­ki re­če­no, mo­re će se pri­la­go­di­ti, ali čo­vjek će ovaj bu­me­rang osje­ti­ti kroz utje­caj na ri­bar­stvo, tu­ri­zam i te­ško da će bi­ti po­zi­ti­van – na­po­mi­nje Pr­van. Kad je ri­ječ o kon­kret­nim vr­sta­ma, Pr­van tre­nu­tač­no kao naj­ve­ću opas­nost za bi­olo­šku, eko­lo­šku i kra­jo­braz­nu raz­no­li­kost in­fra­li­to­ral­nog po­dru­čja Ja­dran­skog mora vi­di trop­ske inva­ziv­ne ze­le­ne al­ge iz ro­da Ca­uler­pa. One pre­ras­ta­ju sve ti­po­ve dna pri­obal­nog po­dru­čja i po­ti­sku­ju ži­vo­ti­nje ko­je su ve­za­ne za pod­lo­gu (spu­žve, ko­ra­lji...), dru­ge al­ge i mor­ske cvjet­ni­ce. Osim što dru­ge or­ga­niz­me pre­ras­ta i za­sje­nju­je, C. cylin­dra­cea is­pod svog gus­tog sple­ta ta­lu­sa ra­zvi­ja de­tri­tus­ni sloj unu­tar ko­jeg, zbog bi­oraz­grad­nje, do­la­zi do nas­tan­ka sum­po­ro­vo­di­ka i anok­sič­nih uvje­ta, što do­dat­no ne­ga­tiv­no dje­lu­je na autoh­to­ne or­ga­niz­me.

vr­sta

Oprez Ni­jed­na od inva­ziv­nih ri­ba u Ja­dra­nu, pa ni fu­gu, ne na­pa­da ljude, no mo­gle bi za­vr­ši­ti kao ne­či­ji ulov pa s nji­ma tre­ba oprez­no ru­ko­va­ti i ni­ka­ko kon­zu­mi­ra­ti vr­ste ko­je ne poz­na­je­mo

Prof. dr. sc. Ja­kov Dul­čić: Ri­be la­vo­vi ili ri­be pa­uni (Pte­ro­is mi­les i Pte­ro­is vo­li­tans), ko­je pri­pa­da­ju raz­re­du zra­ko­per­ki, još uvi­jek ni­su po­t­vr­đe­ne u Ja­dran­skom mo­ru

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.