Od 10 kru­ze­ra kod Vu­ko­va­ra bar dva plo­ve pre­br­zo. ‘Su­sret’ bi bio smr­to­no­san

Te­ret­ni bro­do­vi idu spo­ro, a naj­ve­ća je opas­nost to što čes­to ne vi­de ni­šta is­pred sebe. Su­da­ri na hr­vat­skoj di­oni­ci ovog ve­li­kog plov­nog pu­ta, na ža­lost, sve su češ­ći

Vecernji list - Hrvatska - Obzor - - Na Lijepom, Plavom I Opasnom... - Pi­še Bra­ni­mir Bra­da­rić bra­ni­mir.bra­da­[email protected]­cer­nji.net

Tre­ba­la je to bi­ti još jed­na ne­za­bo­rav­na noć­na vož­nja tu­ris­tič­kim bro­dom Du­na­vom u Bu­dim­pe­šti, ko­ja tu­ris­ti­ma iz ci­je­lo­ga svi­je­ta da­je jed­nu druk­či­ju, ljep­šu i atrak­tiv­ni­ju sli­ku glav­nog gra­da Ma­đar­ske. No umjesto to­ga raz­gle­da­va­nje je pre­ras­lo u naj­ve­ću tra­ge­di­ju na Du­na­vu u zad­njih po­la sto­lje­ća. U na­le­tu ve­li­kog ri­ječ­nog kru­ze­ra na tu­ris­tič­ki brod smrt­no je stra­da­lo 28 tu­ris­ta, ve­ći­nom iz Juž­ne Ko­re­je. Ni da­nas, de­set da­na pos­li­je, još uvi­jek ni­su pro­na­đe­na sva ti­je­la. Is­to ta­ko još se uvi­jek ne zna­ju sve okol­nos­ti ne­sre­će, od­nos­no ne zna se tko je kriv, ka­ko je doš­lo do nje, je li za­ka­zao sus­tav i je li se uop­će

mo­gla iz­bje­ći. Pr­ve izja­ve gra­đa­na Bu­dim­pe­šte o stra­vič­noj ne­sre­ći do­dat­no su za­bri­nja­va­ju­će jer svi su re­dom rek­li da se ta­ko ne­što mo­ra­lo do­go­di­ti te da je bi­lo sa­mo pi­ta­nje vre­me­na. Ne­ko­li­ko da­na pos­li­je zbog va­lo­va ko­je je uz­ro­ko­vao ri­ječ­ni kru­zer pre­vr­nuo se hr­vat­ski po­li­cij­ski brod na ko­jem su bi­li po­li­caj­ci i ile­gal­ni mi­gran­ti. Pu­kom sre­ćom nit­ko ni­je stra­dao. Sto­ga se pos­tav­lja pi­ta­nje ko­li­ko je uop­će si­gur­na plo­vid­ba Du­na­vom kroz Hr­vat­sku i na što sve tre­ba za­pra­vo pa­zi­ti.

Sre­ća spa­si­la ži­vot

Du­nav pro­tje­če kroz 10 europ­skih dr­ža­va, ukup­ne je du­ži­ne 2857 ki­lo­me­ta­ra od če­ga na Hr­vat­sku ot­pa­da 137,5 ki­lo­me­ta­ra nje­go­va to­ka. Naj­ve­ći grad na oba­li Du­na­va u Hr­vat­skoj je Vu­ko­var či­ji broj­ni gra­đa­ni ži­ve uz ovu moć­nu i opas­nu ri­je­ku i od ne. Tu je i Ves­lač­ki klub sa svo­jim čla­no­vi­ma, a sve je vi­še i tu­ris­tič­kih po­sje­ta ko­je “do­no­si” Du­nav. I te­ret­ni pro­met po­nov­no je u po­ras­tu. Sve to uz­ro­ku­je i sve guš­ći pro­met Du­na­vom kod Vu­ko­va­ra što sa­mim tim on­da do­vo­di u pi­ta­nje i si­gur­nost. Ivi­ca Fra­nić Sr­na, vi­še­go­diš­nji pred­sjed­nik Šport­sko-ri­bo­lov­ne udru­ge Du­nav, ka­že da je odras­tao na Du­na­vu.

– Du­nav je ta­ko li­jep, pru­ža mno­go, no mo­že bi­ti i opa­san. Mno­gi ni­su ni svjes­ni opas­nos­ti. Upra­vo ra­di si­gur­nos­ti svi se mo­ra­ju pri­dr­ža­va­ti pravila ka­ko bi se spri­je­či­le ovak­ve i slič­ne ne­sre­će – re­kao je Fra­nić. Pod­sje­ća na to da je i sam pri­je ne­ko­li­ko go­di­na sa­mo pu­kom sre­ćom pre­ži­vio in­ci­dent na Du­na­vu ka­da je na nje­go­vu bro­di­cu, ko­ja je bi­la pri­ve­za­na uz oba­lu, na­le­tio te­ret­ni brod. Nje­go­va bro­di­ca tom je pri­li­kom po­top­lje­na, a pro­na­đe­na je ne­ko­li­ko da­na kas­ni­je, ki­lo­me­tri­ma ni­zvod­no.

– Sa­mo mi je sre­ća spa­si­la ži­vot jer otiš­li smo ku­ći oko 20.30 sa­ti to­ga da­na. Ne­ko­li­ko sa­ti pos­li­je gu­rač sa šest bar­ži skre­nuo je s pu­ta 38 me­ta­ra i pregazio mo­ju bro­di­cu. Da sam bio unu­tra, ne bi mi bi­lo spa­sa. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na do­go­dio se još je­dan slu­čaj ka­da je ve­li­ki brod na­le­tio na bro­di­cu pa su ljude spa­ša­va­li ta­ko što su sje­ki­ra­ma raz­bi­ja­li krov ka­ko bi ih iz­vuk­li – ka­že Fra­nić.

Pod­sje­ća i na niz slu­ča­je­va ka­da su se te­ret­ni bro­do­vi na­su­ka­li, od ko­jih je­dan i ove go­di­ne, jer su skre­nu­li s pu­ta. Ka­ko tvr­di, to do­ka­zu­je da su ne­sre­će ne sa­mo mo­gu­će, ne­go se i do­ga­đa­ju. Is­ti­če i da ni­je za­do­vo­ljan si­gur­noš­ću na Du­na­vu ko­ji pro­tje­če uz hr­vat­ske oba­le. – Ne­ma ni­kak­ve si­gur­nos­ti i to je ve­li­ka is­ti­na. Tu je i ve­li­ka ulo­ga

Zna se da se bro­do­vi­ma ne smi­je pri­la­zi­ti pre­bli­zu i ka­ko se po­na­ša­ti ka­da na­iđe kru­zer, ka­ko okre­nu­ti ča­mac. Tre­ba se dr­ža­ti des­ne stra­ne i ni­ka­da im ne sje­ći put

Te­ret­ni bro­do­vi su sta­ri­ji, ali ri­ječ­ni su kru­ze­ri naj­ve­ćim di­je­lom no­vi, ne­ki sta­ri tek go­di­nu ili dvi­je. Is­to ta­ko, za­po­vjed­ni­ci su is­kus­ni i plo­ve već go­di­na­ma

Luč­ke ka­pe­ta­ni­je ko­ja bi tre­ba­la upo­zo­ra­va­ti bro­do­ve, po­seb­no ri­ječ­ne kru­ze­re, ko­ji plo­ve br­že od do­pu­šte­no­ga ili su u bi­lo kak­vom dru­gom pre­kr­ša­ju. Va­lo­vi ko­je uz­ro­ku­ju kru­ze­ri mo­gu po­to­pi­ti ma­nje bro­di­ce, a oni čes­to po­red Vu­ko­va­ra plo­ve pu­no br­že od do­pu­šte­ne br­zi­ne. Is­to ta­ko, bro­do­vi mo­ra­ju bi­ti i pro­pis­no oz­na­če­ni i osvi­jet­lje­ni. Na gu­ra­či­ma ko­ji na­pri­jed ima­ju bar­že mora na pram­cu bi­ti mor­nar ko­ji za­po­vjed­ni­ka bro­da pu­tem ra­di­ove­ze iz­vješ­ću­je o pu­tu i opas­nos­ti­ma. Ka­da je ma­gla ili sma­nje­na vid­lji­vost, bez ob­zi­ra na teh­ni­ku ko­ju po­sje­du­ju, tre­ba­li bi pris­ta­ti i če­ka­ti bo­lje uvje­te. Niz je tu stva­ri ko­jih bi se svi, a po­seb­no ve­li­ki bro­do­vi, mo­ra­li pri­dr­ža­va­ti, ali ve­li­ko je pi­ta­nje ko­li­ko se to­ga drže – re­kao je Fra­nić. Nje­go­va udru­ga u 16 go­di­na uprav­lja­nja Vu­ko­var­skom adom pre­vez­la je pre­ko Du­na­va oko 3 mi­li­ju­na oso­ba i pri to­me ni­su ima­li ni­je­dan in­ci­dent. Re­zul­tat je to či­nje­ni­ce, ka­ko Fra­nić ka­že, što su se pri­dr­ža­va­li pravila na vo­di.

– Druk­či­je ne ide jer sva­ki „su­sret“s ve­li­kim bro­do­vi­ma na Du­na­vu naj­češ­će je smr­to­no­san. Ka­da vi­di­te da na­ila­ze te­ret­ni brod ili kru­zer, ni­ka­ko im ne smijete sje­ći put, pri­bli­ža­va­ti im se, a tre­ba uvi­jek pa­zi­ti i na va­lo­ve – sa­vje­tu­je Fra­nić. A ko­li­ko je Du­nav var­ljiv i opa­san, go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je kod Vu­ko­va­ra on ši­ri­ne oko 600 me­ta­ra, a du­bi­ne nekih šest me­ta­ra. Sve­ga ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uzvod­no i ni­zvod­no ši­ri­ne je i do ki­lo­me­tar, a du­bi­na ide i vi­še od 20 me­ta­ra. Uz to, naj­ve­ćim di­je­lom tok Du­na­va kroz Hr­vat­sku pro­la­zi da­le­ko od ve­ćih gra­do­va i ne­pris­tu­pa­čan je pa je sa­mim tim upit­no i ko­li­ko br­zo do mjes­ta ne­sre­će mo­že do­ći po­moć i na ko­ji na­čin. Ina­če, kod Vu­ko­va­ra plo­vi i tu­ris­tič­ki brod Wa­ter­bus Ma­gen­ta 1. ko­ji je je­di­ni ta­kav brod uop­će u Hr­vat­skoj. Sa­gra­đen je pri­je tri go­di­ne, a tu­ris­ti­ma nudi mo­guć­nost plo­vid­be Du­na­vom kod Vu­ko­va­ra i po­gled na grad s rijeke. Po­vre­me­no plo­ve i no­ću ka­da je, ka­ko ka­žu, naj­lak­še jer je i naj­ma­nje pro­me­ta.

– Na sre­ću, do sa­da ni­smo ima­li ve­ćih pro­ble­ma. Tu i ta­mo net­ko po­vre­me­no gli­si­ra po­red bro­da dok su put­ni­ci u nje­mu. Sve to za sa­da rje­ša­va­mo raz­go­vo­rom. Ne­dav­no smo ima­li i slu­čaj ka­da je po­li­cij­ski brod bez ikak­va raz­lo­ga gli­si­rao bli­zu nas. Lju­di­ma to ni­je ugod­no, ne­ki se i upla­še. Opas­nost su i kru­ze­ri ko­ji čes­to br­zo plo­ve po­red Vu­ko­va­ra. Od njih 10 ba­rem 2 plo­ve br­že od do­pu­šte­ne br­zi­ne i tu bi se ne­što mo­ra­lo uči­ni­ti ka­ko bi se dje­lo­va­lo pre­ven­tiv­no i spri­je­či­le ne­sre­će. Te­ret­ni bro­do­vi idu spo­ro, po­seb­no ka­da su pu­ni. Kod njih je naj­ve­ća opas­nost što su ja­ko ve­li­ki, a po­seb­no oni gu­ra­či s bar­ža­ma ko­ji ni­šta ne vi­de pred sobom – ka­že Šes­to. Me­đu broj­nim Vu­ko­var­ci­ma ko­ji sva­kod­nev­no iz­la­ze „na vo­du“su i čla­no­vi ves­lač­kog klu­ba Vu­ko­var 91. Je­dan od onih ko­ji po­vre­me­no ves­la je i gra­do­na­čel­nik Vu­ko­va­ra Ivan Pe­na­va ko­ji ka­že ka­ko se ne sje­ća nekih ve­ćih pro­ble­ma na Du­na­vu.

Ne­ma­ju ni­kak­ve šan­se

– Tu je stvar pri­lič­no jed­nos­tav­na, od­nos­no, ako se svi pri­dr­ža­va­ju pravila ne­će bi­ti pro­ble­ma ni za čam­ce, ni za bro­di­ce, a ni bro­do­ve. Zna se da se bro­do­vi­ma ne smi­je pri­la­zi­ti pre­bli­zu i ka­ko se tre­ba po­na­ša­ti ka­da na­iđe kru­zer, ka­ko okre­nu­ti ča­mac i sl. Tre­ba se dr­ža­ti des­ne stra­ne i ni­ka­da im ne sje­ći put. Me­đu­tim, stva­ri se u se­kun­di ot­mu kon­tro­li i sto­ga uvi­jek na vo­di tre­ba bi­ti mak­si­mal­no opre­zan – re­kao je Pe­na­va. Luč­ka ka­pe­ta­ni­ja Vu­ko­var za­du­že­na je za nad­zor pro­me­ta Du­na­vom kroz Hr­vat­sku te nji­ho­vi dje­lat­ni­ci mo­gu pra­ti­ti bi­lo ko­ji brod ko­ji je po­ve­zan s nji­ho­vim sus­ta­vom. Kli­kom na nje­ga od­mah mo­gu vi­dje­ti ko­ji je to brod, ko­li­ko br­zo plo­vi… U slu­ča­ju po­tre­be sve po­dat­ke mo­gu pre­gle­da­ti i sa­ti­ma una­trag. Ka­pe­tan Luč­ke ka­pe­ta­ni­je Vu­ko­var Ivan Ba­ro­vić na­po­mi­nje i da su bro­do­vi ko­ji plo­ve Du­na­vom kroz Hr­vat­sku oprem­lje­ni svim mo­der­nim ure­đa­ji­ma ko­ji za­po­vjed­ni­ci­ma omo­gu­ća­va­ju si­gur­ni­ju plo­vid­bu. – Te­ret­ni bro­do­vi ve­ći­nom su sta­ri­ji, ali ri­ječ­ni kru­ze­ri su naj­ve­ćim di­je­lom no­vi, uglav­nom su sta­ri po go­di­nu dvi­je. I za­po­vjed­ni­ci su is­kus­ni i plo­ve već go­di­na­ma te su u ka­ri­je­ri proš­li pu­no to­ga. Me­đu­tim, gre­ške se do­ga­đa­ju i to uvi­jek mo­ra­mo ima­ti na umu po­seb­no jer je pro­met na Du­na­vu sve guš­ći – ka­že Ba­ro­vić. Go­diš­nje Du­na­vom, kod Vu­ko­va­ra, pro­đe na ti­su­će raz­nih plo­vi­la, a mno­ga se i ne za­us­tav­lja­ju u Vu­ko­va­ru. Go­vo­re­ći o si­gur­nos­ti pro­me­ta ka­že da se svi mo­ra­ju pri­dr­ža­va­ti pravila, ali i ima­ti na umu to da brod uvi­jek ima pred­nost. Mora se raz­miš­lja­ti o to­me da ve­li­ki bro­do­vi ne mo­gu plo­vi­ti na svim di­je­lo­vi­ma rijeke kao i da je nji­hov ma­ne­var­ski pros­tor ogra­ni­čen. Do­dat­ni pro­blem pred­stav­lja ma­ti­ca rijeke. Na­po­mi­nje i to da bro­do­vi kod Vu­ko­va­ra ima­ju ogra­ni­če­nje kre­ta­nja do 10 ki­lo­me­ta­ra na sat, ali na otvo­re­nom se ne­ki od njih mo­gu kre­ta­ti br­zi­nom i do 25 ki­lo­me­ta­ra na sat. Ta ogra­ni­če­nja pos­tav­lje­na su ra­di po­ja­ve va­lo­va, a ko­li­ko oni mo­gu bi­ti opas­ni na Du­na­vu, naj­bo­lje su vi­dje­li po­li­caj­ci i mi­gran­ti na po­li­cij­skom bro­du ko­ji su po­to­pi­li. Na­gla­ša­va i to da uvi­jek tre­ba ima­ti na umu ka­ko Du­nav čes­to va­ra na pr­vi po­gled, od­nos­no, uvi­jek se či­ni užim ne­go što jest. Pri to­me bro­di­ce ko­je te­že i po ne­ko­li­ko de­se­ti­na to­na ne­ma­ju ni­kak­ve šan­se u su­da­ru s bro­do­vi­ma ko­ji su te­ški i po ti­su­ću to­na pa i vi­še. Gu­ra­či s bar­ža­ma po­seb­na su priča s ob­zi­rom na to da ti ko­nvo­ji bu­du du­gač­ki i po 300 me­ta­ra, ta­ko da se za­po­vjed­nik u plo­vid­bi ru­ko­vo­di is­klju­či­vo teh­ni­kom jer za­pra­vo is­pred sebe ne vi­di ni­šta ili go­to­vo ni­šta. U noći i ma­gli si­tu­aci­ja je još zah­tjev­ni­ja, a sa­mim tim i opas­ni­ja. – Ne­sre­ća kod Bu­dim­pe­šte vr­lo će vje­ro­jat­no do­ni­je­ti ne­ka no­va pravila po­na­ša­nja ka­da je ri­ječ o plo­vid­bi kroz Ma­đar­sku, a po­seb­no kod Bu­dim­pe­šte. Što će se na­pra­vi­ti, te­ško je re­ći jer tre­ba zna­ti da je ri­ječ o me­đu­na­rod­nom plov­nom pu­tu. Uz to, Ma­đar­ska ima ve­li­ke ko­ris­ti od ri­ječ­nog tu­riz­ma. Ho­će li se sve to ne­ka­ko pres­li­ka­ti i na pro­met Du­na­vom kroz Hr­vat­sku, tre­nu­tač­no ne znam. Ka­ko god, Du­nav iz­i­sku­je ve­li­ko po­što­va­nje i uvi­jek tre­ba raz­miš­lja­ti i dje­lo­va­ti pre­ven­tiv­no ka­ko bi se spri­je­či­la kak­va ne­sre­ća – za­klju­čio je Ba­ro­vić.

Kod Vu­ko­va­ra Du­nav je ši­ri­ne oko 600 me­ta­ra, a du­bi­ne oko šest me­ta­ra. Mno­gi lju­di ži­ve uz nje­ga i od nje­ga, a mno­gi ov­dje tek uži­va­ju

Bu­dim­pe­šta Raz­gle­da­va­nje je pre­ras­lo u naj­ve­ću tra­ge­di­ju na Du­na­vu u po­s­ljed­njih po­la sto­lje­ća. Stra­da­lo je 28 tu­ris­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.